Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 588/20 od 11.05.2021. godine usvojena je žalba Višeg javnog tužioca u Beogradu i presuda Višeg suda u Beogradu K. br. 649/18 od 26.12.2019. godine je preinačena u delu odluke o kazni, tako što je Apelacioni sud u Beogradu okrivljenog Sinišu Kneževića zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine, u koju kaznu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 23.06.2018. godine do 26.12.2019. godine, a okrivljenog Srđana Jakovljevića zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina i 6 meseci u koju kaznu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 23.06.2018. godine pa do 29.01.2019. godine i vreme provedeno pod merom zabrane napuštanja stana uz primenu elektronskog nadzora od 29.01.2019. godine do 26.12.2019. godine, dok su žalbe branilaca okrivljenog Siniše Kneževića, advokata Olivere Đorđević i advokata Sanje Čupić Maljković, okrivljenog Srđana Jakovljevića i njegovog branioca advokata Dragana Palibrka, odbijene kao neosnovane i presuda Višeg suda u Beogradu K. br. 649/18 od 26.12.2019. godine u nepreinačenom delu je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je blagovremeno branilac okrivljenog Srđana Jakovljevića, advokat Danijela Nestorović, jer su istima „ povređene odredbe člana 438. i člana 439. Zakonika o krivičnom postupku“ dok iz sadržine zahteva proizilazi da presude pobija zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10), člana 438. stav 2. tačka 1) i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i pobijane presude ukine, a predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Predložila je da se u smislu odredbe člana 488. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku izvršenje pravnosnažne presude odloži, odnosno prekine.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10), člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 3) ZKP, dok je u preostalom delu zahtev nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je prvostepenom presudom učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer se presuda Višeg suda u Beogradu K. br. 649/18 od 26.12.2019. godine zasniva na dokazima na kojima se po odredbama ovog zakonika ne može zasnivati. Kao nezakonit dokaz branilac u podnetom zahtevu označava zapisnik o pregledu lica od 23.06.2018. godine, kao i zapisnike o oduzetim predmetima koji su sačinjeni nakon obavljenog pregleda. Ovo stoga što su policijski službenici nakon pregleda okrivljenog Srđana Jakovljevića, kod koga su pronašli ključ kojim se pokreće putničko motorno vozilo, pregledali i vozilo okrivljenog, a da okrivljeni iako prisutan pri pregledu nije mogao da prati tok ove dokazne radnje, je je bio sklonjen dalje od vozila i nije video da li je nešto vađeno iz gepeka ili ne, niti je bio prisutan prilikom foto-dokumentovanja ove radnje. Pored toga, prilikom zaustavljanja i legitimisanja okrivljenog, policijski službenici nisu izvršili pregled vozila na način kako je to propisano odredbama Zakonika o krivičnom postupku, već su suštinski izvršili pretres vozila iako za to u tom trenutku nisu imali nalog sudije za prethodni postupak, niti naredbu, niti su podneli izveštaj sudiji za prethodni postupak koji bi ocenio da li su bili ispunjeni uslovi za pretresanje, usled čega je, po stavu branioca, ovo takoreći neupotrebljiv dokaz, kao i veštačenje oduzetih opojnih sredstava koja su oduzeta nakon ovakvog izvršenog pretresa vozila.

Takođe, branilac je ukazao i da je uzimanjem izjave tom prilikom od okrivljenog, bez prisustva branioca, učinjena povreda odredbe člana „74. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku“ shodno kojoj kada se krivični postupak vodi za delo za koje je propisana kazna zatvora od 8 godina ili teža kazna okrivljeni mora imati branioca od prvog saslušanja pa do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Srđana Jakovljevića se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Ovo iz razloga što iz spisa predmeta i to zapisnika o pregledu lica i zapisnika o pregledu motornog vozila kojim je upravljao okrivljeni proizilazi da su policijski službenici nakon što su legitimisali i izvršili pregled lica Srđana Jakovljevića, izvršili su i pregled vozila kojim je upravljao okrivljeni. Naime, odredbom člana 286. stav 1. ZKP propisano je da ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, policija je dužna da preduzme potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela, da se učinilac ili saučesnik ne sakrije ili ne pobegne, da se otkriju ili obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz, kao i da prikupi sva obaveštenja koja bi mogla biti od koristi za uspešno vođenje krivičnog postupka. Stavom 2. istog člana između ostalog propisano je da u cilju ispunjenja dužnosti iz stava 1. ovog člana, policija može da izvrši potreban pregled prevoznih sredstava, putnika i prtljaga i o činjenicama i okolnostima koje su utvrđene prilikom preduzimanja pojedinih radnji, a mogu biti od interesa za krivični postupak, kao i o predmetima pronađenim ili oduzetim sastaviće se zapisnik. Stavom 4. istog člana, propisano je da o preduzimanju mera i radnji policija odmah, a najkasnije u roku od 24 časa nakon preduzimanja obaveštava javnog tužioca.

U sačinjenom zapisniku o pregledu vozila od 23.06.2018. godine Policijska uprava za Grad Beograd, Uprava kriminalističke policije, četvrto odeljenje, navedeno je da je izvršen pregled putničkog motornog vozila kojim je upravljao okrivljeni Srđan Jakovljević i u istom je označeno šta je sve pronađeno od predmeta na licu mesta. Takođe, postoji i foto-dokumentacija putničkog motornog vozila marke „Dačija logan“, karavan i sačinjena je potvrda o privremeno oduzetim predmetima koje je odmah policijska uprava predala Višem javnom tužiocu u Beogradu. Okrivljenom je istog dana određeno zadržavanje u trajanju od 48 sati, a Viši javni tužilac u Beogradu mu je 23.06.2018. godine postavio branioca po službenoj dužnosti, advokata Živka Dedovića. Sva dokumentacija je uz krivičnu prijavu podneta Višem javnom tužiocu 24.06.2018. godine na koji način je ispunjen uslov o obaeštavanju javnog tužioca iz člana 286. stav 4. ZKP i istog dana okrivljeni je saslušan pred javnim tužiocem.

Imajući u vidu napred navedeno postupanje policijskih službenika i ovlašćenja policijske uprave koja imaju shodno članu 286. ZKP, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se na ovako pribavljenom dokazu može zasnivati presuda, pa su suprotni navodi iz zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Srđana Jakovljevića ocenjeni kao neosnovani. Takođe su neosnovana i ukazivanja u zahtevu da je okrivljenom povređeno pravo na odbranu time što je od istog „uzeta izjava“ bez postavljanja branioca, jer se postavljanjem pitanja okrivljenom od strane policijskih službenika prilikom pregleda lica i vozila ne može smatrati saslušanjem okrivljenog već se u tom slučaju radi o postupanju ovlašćenih policijskih službenika u cilju primene ovlašćenja iz člana 286. ZKP.

Branilac je u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti pobijane presude osporio i zbog bitne povrede odredbe krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) u vezi člana 453. Zakonika o krivičnom postupku, shodno kojoj, ako je izjavljena žalba samo u korist okrivljenog onda se presuda ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije, pa je time što je drugostepeni sud utvrdio da je preveliki značaj dat olakšavajućim okolnostima utvrđenim u prvostepenom postupku i da nisu u dovoljnoj meri cenjene otežavajuće okolnosti i osudom okrivljenog na kaznu zatvora u dužem trajanju učinjena napred navedena povreda zakona. Stim u vezi, branilac smatra da ocena otežavajuće okolnosti „količina pronađene opojne droge“ nije mogla biti cenjena na štetu okrivljenog na koji način je odlukom o krivičnoj sankciji povređen zakon iz člana 439. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku.

Ovakvi navodi branioca okrivljenog ocenjeni su kao neosnovani najpre iz razloga što je protiv prvostepene presude žalbu podneo Viši javni tužilac u Beogradu zbog odluke o krivičnoj sankciji, te kako je odredbom člana 453. ZKP, propisano da ako je žalba izjavljena samo u korist okrivljenog, presuda se ne sme izmeniti na štetu okrivljenog u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije, to izmenom presude u pogledu krivične sankcije po žalbi Višeg javnog tužioca u Beogradu izjavljena na štetu okrivljenog, nije učinjena bitna povreda iz člana 438. stav 1. tačka 10) u vezi člana 453. ZKP.

Sa druge strane, povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP postoji, pored ostalog, kada je odlukom o krivičnoj sankciji povređen zakon, odnosno ukoliko sud izrekne vrstu kazne koja nije dopuštena po zakonu ili koja nije predviđena za određeno krivično delo, ili ako prekorači najmanju ili najveću meru propisane kazne, ili ako izrekne sporednu kaznu kada to nije dopušteno, odnosno ne izrekne sporednu kaznu u slučaju kada je njeno izricanje obavezno. Stoga, davanjem drugačijeg značaja okolnostima utvrđenim u prvostepenom postupku od strane drugostepenog suda i izricanjem kazne zatvora u dužem trajanju ali u okviru zakonom propisane kazne za predmetno krivično delo, po nalaženju ovog suda, ne može se reći da je učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP kako se to neosnovano ukazuje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Branilac okrivljenog je u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazao i da je izreka presude protivrečna sama sebi, da presuda nema razloga niti su navedeni razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja, a dati razlozi su nejasni i u znatnoj meri protivrečni, kao i da postoji znatna protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima presude o sadržini isprava usled čega nije moguće ispitati zakonitost presude, na koji način branilac ukazuje na učinjenu bitnu povredu odredbe člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP taksativno su nabrojane povrede zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i žalbenim sudom, a koje predstavljaju razloge zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti – član 74., član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koje ima u postupku, u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede odredbi iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić