Na osnovu člana 85. KZ, okrivljenom AA izrečena je mera bezbednosti zabrana vršenja svih dužnosti u vezi sa raspolaganjem, korišćenjem, upravljanjem, rukovanjem i čuvanjem imovine Opštine ..., koja ima trajati godinu dana, računajući od dana pravnosnažnosti presude, s tim da se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u vreme trajanja ove mere. Okrivljenom AA je u smislu člana 367. stav 7. KZ, oduzeta imovinska korist u ukupnom iznosu od 2.755.000,00 dinara i nameštaj naveden u potvrdi o privremeno oduzetim predmetima PU Zrenjanin od 05.10.2012. godine ukupne vrednosti 400.000,00 dinara. Na osnovu člana 91. u vezi člana 92. KZ, od okrivljenog AA je oduzeta imovinska korist u iznosu od 556.886,89 dinara. Na osnovu člana 261. stav 3. ZKP, svi okrivljeni su obavezani na plaćanje sudskog paušala u iznosu od po 5.000,00 dinara u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, te je određeno da će sud o troškovima krivičnog postupka odlučiti naknadno posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 769/18 od 18.12.2018. godine delimičnim usvajanjem žalbi Višeg javnog tužioca u Zrenjaninu, okrivljenog VV i branilaca okrivljenih AA, GG, BB, VV, GG, DD i ĐĐ, prvostepena presuda je preinačena tako što je drugostepeni sud, pored ostalih oglasio krivim: okrivljenog AA, zbog produženog krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 1. u vezi člana 61. KZ, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od jedne godine i zbog produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. i člana 61. KZ, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajnju od jedne godine pa je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i deset meseci, u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 04.10.2012. godine do 25.09.2013. godine i okrivljenog BB zbog produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. i člana 33. i 61. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 11.10.2012. godine do 29.04.2013. godine, koja će se na osnovu člana 45. stav 5. KZ, izvršiti u prostorijama u kojima okrivljeni stanuje uz primenu mere elektronskog nadzora, te je određeno da okrivljeni ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje osim u slučaju propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija i da će sud, ukoliko okrivljeni jednom u trajanju od preko šest časova ili dva puta u trajanju dužem od šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, odrediti da okrivljeni ostatak zatvora izdrži u Zavodu za izvršenje kazne zatvora. Na osnovu člana 85. KZ, prema okrivljenom AA izrečena je mera bezbednosti zabrana vršenja svih dužnosti u vezi sa raspolaganjem, korišćenjem, upravljanjem, rukovanjem i čuvanjem u odnosu na imovinu Opštine ..., koja ima trajati godinu dana, računajući od dana pravnosnažnosti presude, s tim da se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u vreme trajanja ove mere, a na osnovu člana 367. stav 7. KZ od ovog okrivljenog je oduzeta imovinska korist u ukupnom iznosu od 2.755.000,00 dinara, kao i nameštaj naveden u potvrdi o privremeno oduzetim predmetima PU Zrenjanin od 05.10.2012. godine, ukupne vrednosti od 400.000,00 dinara. Na osnovu člana 91. u vezi člana 92. KZ, od okrivljenog AA je oduzeta imovinska korist u iznosu od 556.886,00 dinara, te je obavezan da naznačeni iznos uplati u Budžet RS u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja. Na osnovu člana 258. stav 4. ZKP, oštećeni Fond za kapitalna ulaganja AP Vojvodine je radi ostvarenja imovinskopravnog zahteva upućen na parnicu. Na osnovu člana 261. stav 3. ZKP, okrivljeni su obavezani na plaćanje sudskog paušala u iznosu od po 10.000,00 dinara u roku od 15 dana nakon pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, te je određeno da će sud o troškovima krivičnog postupka odlučiti posebnim rešenjem. U preostalom delu izjavljene žalbe su odbijene kao neosnovane.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli:

- branilac okrivljenog AA, advokat Vićentije Darijević, zbog povreda zakona iz člana 458. stav 3. člana 447. stav 2. i člana 441. stav 3. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine drugostepenu presudu i spise predmeta vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da navedene presude preinači tako što će usvojiti žalbu branioca okrivljenog izjavljenu protiv prvostepene presude i okrivljenog AA osloboditi od optužbe da je izvršio predmetna krivična dela. Branilac je predložio da se u smislu člana 488. stav 3. ZKP, odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži;

- branilac okrivljenog AA, advokat Krsto Bobot, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) i stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine drugostepenu presudu i spise predmeta vrati drugostepenom sudu na ponovni postupak, da branioca okrivljenog obavesti o sednici veća u smislu člana 488. stav 2. ZKP i odloži izvršenje pravnosnažne presude na osnovu člana 488. stav 3. ZKP; i

- branilac okrivljenog BB, advokat Ljubisav Radosavljević, zbog povreda zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi stava 2. i stava 4. istog člana ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Republičkom javnom tužiocu i na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Ukazujući na povredu zakona iz člana 441. stav 3. ZKP, branilac okrivljenog AA, advokat Vićentije Darijević, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pravnosnažnom presudom povređen zakon iz člana 441. stav 3. ZKP, jer su nižestepeni sudovi povredili zakonske odredbe odlukama o dosuđenom imovinskopravnom zahtevu i o oduzimanju imovine proistekle izvršenjem krivičnog dela. Branilac u vezi sa tim u zahtevu navodi da je pobijanim pravnosnažnim presudama od okrivljenog AA oduzeta imovinska korist u ukupnom iznosu od 2.755.000,00 dinara kao i pokretne stvari opisane na strani 14, poslednji stav izreke prvostepene presude, iako u toku postupka nije postavljen imovinskopravni zahtev od strane oštećene Opštine ..., koja se više puta izričito izjasnila da nije oštećena.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Vićentija Darijevića, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Kako je okrivljeni AA pravnosnažnom presudom oglašen krivim zbog produženog krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 1. u vezi člana 61. KZ, a u smislu stava 7. tog člana kod svih oblika primanja mita obavezno je oduzimanje primljenog poklona ili imovinske koristi, to su nižestepeni sudovi primenom ove odredbe od okrivljenog oduzeli imovinsku korist pribavljenu izvršenjem krivičnog dela u iznosu od 2.755.000,00 dinara i nameštaj u vrednosti od 400.000,00 dinara označen u stavu II na desetoj strani izreke drugostepene presude koju je okrivljeni primio kao poklon od osuđenog EE.

Stoga su ocenjeni kao neosnovani navodi zahteva branioca okrivljenog da je pobijanom pravnosnažnom presudom povređen zakon iz člana 441. stav 3. ZKP, imajući u vidu da nižestepeni sudovi u konkretnom slučaju nisu ni odlučivali o imovinskopravnom zahtevu u smislu člana 258. stav 4. ZKP, niti o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, već je u pitanju odluka o oduzimanju imovinske koristi primenom člana 367. stav 7. KZ, pa su sledstveno tome bez značaja navodi iz zahteva branioca okrivljenog da oštećena Opština ..., u toku postupka nije istakla imovinskopravni zahtev i da iz tog razloga od okrivljenog nije mogla biti oduzeta imovinska korist pribavljena izvršenjem krivičnog dela.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev branioca okrivljenog AA, advokata Vićentija Darijevića, u odnosu na povredu zakona iz člana 441. stav 3. ZKP, ocenio kao neosnovan.

Branilac okrivljenog AA, advokat Krsto Bobot u zahtevu ukazuje da je Apelacioni sud u Novom Sadu u drugostepenom postupku učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, na štetu okrivljenog sa obrazloženjem da je drugostepeni sud održao sednicu veća na kojoj je doneo odluku o razdvajanju krivičnog postupka u odnosu na šest osuđenih lica u odnosu na koja je doneo presudu Kž1 728/18 kojom je prvostepena presuda potvrđena u odnosu na četiri osuđena lica, a za dva lica je preinačena prvostepena presuda tako što je odbijena optužba zbog nastupanja zastarelosti krivičnog gonjenja, dok je na istoj nejavnoj sednici drugostepeni sud doneo odluku da se u odnosu na okrivljenog AA i još šest lica održi pretres pred drugostepenim sudom. Protiv pravnosnažne presude istog veća Kž1 728/18 od 23.07.2018. godine, ovlašćena lica podnela su zahtev za zaštitu zakonitosti Vrhovnom kasacionom sudu, o kome nije bila doneta odluka do održavanja pretresa pred drugostepenim sudom u predmetu Kž1 769/18, na koji način je, prema stavu branioca, drugostepeni sud povredio zakon na štetu okrivljenog AA, s obzirom da je održao pretres u procesnoj situaciji kada je isto veće već pravnosnažno osudilo četiri lica da su izvršila krivično delo zajedno sa tada još okrivljenim AA, a protiv te odluke je bio podnet vanredni pravni lek, što nije bilo ovlašćeno da učini, jer su bili ispunjeni zakonski razlozi za izuzeće članova veća u smislu člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP, s obzirom na to da je drugostepeno veće u istom predmetu učestvovalo u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija vanrednim pravnim lekom.

Iznete navoda zahteva, branioca okrivljenog AA, Vrhovni kasacioni ocenjuje kao neosnovane.

Odredbom člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP, propisano je da će sudija ili sudija porotnik biti izuzet od sudijske dužnosti u određenom predmetu ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili odlučivao o potvrđivanju optužnice ili učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom ili je učestvovao u postupku kao tužilac, branilac, zakonski zastupnik ili punomoćnik oštećenog, odnosno tužioca ili je saslušan kao svedok ili veštak, ako tim zakonikom nije drugačije propisano.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda u konkretnom slučaju nije ispunjen ni jedan od zakonskih razloga propisanih članom 37. stav 1. tačka 4) ZKP, za obavezno izuzeće sudija – članova veća drugostepenog suda na pretresu održanom pred tim sudom, jer je uslov za obavezno izuzeće sudije u određenom predmetu da je u istom predmetu učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom, što znači da u određenom krivičnom predmetu u postupku po žalbi na prvostepenu presudu ne može učestvovati sudija koji je učestvovao u donošenju prvostepene presude, odnosno u postupku po vanrednom pravnom leku onaj sudija koji je učestvovao u donošenju prvostepene i drugostepene presude, što u konkretnom slučaju nije u pitanju.

Iz navedenog razloga, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pobijana drugostepena presuda nije doneta uz učinjenu povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, kako se to neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Krste Bobota.

Pored toga, branilac okrivljenog AA, advokat Krsto Bobot u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i to: da je drugostepeni sud odlučujući o krivici okrivljenog AA činjenično stanje utvrdio na osnovu dva telefonska razgovora koja je ovaj okrivljeni vodio sa ŽŽ, dana 27.04.2012. godine, koji nisu izvedeni u dokaznom postupku pred prvostepenim sudom, niti su stranke predložile njihovo izvođenje u drugostepenom postupku, zbog čega se, po stavu odbrane, radi o nezakonitim dokazima pribavljenim suprotno odredbama Zakonika o krivičnom postupku, čime je povređen zakon iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na štetu ovog okrivljenog.

Vrhovni kasacioni sud iznete navode ocenjuje kao neosnovane.

Prema odredbi člana 15. stav 4. ZKP, sud može dati nalog stranci da predloži dopunske dokaze ili izuzetno sam odrediti da se takvi dokazi izvedu, ako oceni da su izvedeni dokazi protivrečni i nejasni i da je to neophodno da bi se predmet dokazivanja svestrano raspravio.

Imajući u vidu citiranu zakonsku odredbu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je drugostepeni bio ovlašćen da na pretresu održanom pred tim sudom po službenoj dužnosti izvede navedene transkripte telefonskih razgovora jer je to bilo neophodno da se predmet dokazivanja svestrano raspravi, pri čemu su na pretresu pred drugostepenim sudom bili prisutni i okrivljeni AA i njegov branilac, advokat Vićentije Darijević, kada su imali mogućnost da iznesu primedbe na navedene dokaze i način njihovog izvođenja.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da transkripti telefonskih razgovora između okrivljenog AA i ŽŽ ni samoj po sebi niti po načinu pribavljanja nisu u suprotnosti sa odredbama ZKP i sledstveno tome, a nasuprot navodima zahteva branioca okrivljenog AA, ne predstavljaju dokaze koji u smislu člana 84. ZKP, nisu mogli biti korišćeni u krivičnom postupku.

Stoga je zahtev branioca okrivljenog AA, advokata Krste Bobota, ocenjen kao neosnovan i u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog AA, advokat Vićentije Darijević navodi da je Apelacioni sud u Novom Sadu, suprotno odredbi člana 458. stav 3. ZKP, razdvojio pojedine delove presude na način što je suprotno članu 447. stav 2. ZKP, održao nejavnu sednicu veća bez obaveštavanja okrivljenog AA i njegovih branilaca, iako su oni to zahtevali u žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude, a zatim doneo presudu Kž1 728/18 od 23.07.2018. godine kojom je delimično potvrdio prvostepenu presudu u odnosu na lica koja su prvostepenom presudom bila osuđena za krivično delo davanje mita iz člana 367. KZ, a prvostepenu presudu ukinuo u delu koji se odnosi na krivično delo primanje mita, zbog kojeg je prvostepenom presudom bio oglašen krivim okrivljeni AA.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 458. stav 3. i člana 447. stav 2. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog AA, advokata Vićentija Darijevića u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB, Vrhovni kasacioni sud je našao da zahtev nema propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP.

Odredbom člana 484. ZKP, propisano je, da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) tog zakonika mora se dostaviti i Odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona, podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da branilac okrivljenog BB, iako kao razloge za podnošenje zahteva označava povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i tačka 3) ZKP, u zahtevu ne obrazlaže istaknute povrede zakona, a kako ovaj sud pravnosnažnu odluku odnosno postupak koji je prethodio njenom donošenju ispituje samo u okviru razloga, dela i pravca pobijanja koji su navedeni u zahtevu za zaštitu zakonitosti u smislu člana 489. stav 1. ZKP i nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno sastoje povrede zakona na koje se zahtevom ukazuje, to je ocenjeno da zahtev branioca okrivljenog BB, nema propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) i tačka 3) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić