Oštećeni je upućen na parnični postupak, radi ostvarivanja imovinsko- pravnog zahteva.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1broj 217/20 od 09.03.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, a presuda Osnovnog suda u Šapcu 4K broj 749/15 od 21.10.2019. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Milica Nicović, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili tako što će krivično delo zbog kojeg je okrivljeni oglašen krivim pravno kvalifikovati kao krivično delo učestvovanje u tuči iz člana 123. KZ i izreći mu uslovnu osudu.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je na sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je sud, u izreci presude, opisujući kritični događaj, odnosno silu koju je prilikom izvršenja krivičnog dela upotrebio okrivljeni AA, opisao radnju izvršenja krivičnog dela učestvovanje u tuči iz člana 123. KZ, a ne krivičnog dela prinuda iz člana 135. KZ, zbog kog je oglašen krivim.

S tim u vezi, u zahtevu se ističe i da se krivično delo prinude iz člana 135. KZ može izvršiti samo sa direktnim umišljajem, te da u konkretnom slučaju nisu ostvareni svi elementi predmetnog krivičnog dela jer sud nije utvrdio da li je okrivljeni znao za potraživanje VV prema oštećenom, te da iz sastava presude izostaje činjenica iz koje proizilazi cilj prinude okrivljenog AA, a koji je neophodan za postojanje direktnog umišljaja, odnosno krivičnog dela prinuda iz člana 135. KZ. Prema stavu branioca, iz činjeničnog stanja koje je utvrdio prvostepeni sud proizilazi samo namera VV, a ne i namera okrivljenog da prinudi oštećenog, pa kako je u pobijanoj presudi utvrđeno da je okrivljeni zajedno sa VV udarao oštećenog, to se u radnjama okrivljenog stiču bitni elementi krivičnog dela učestvovanje u tuči iz člana 123. KZ, a ne krivično delo prinude iz člana 135. KZ, te je sud oglašavajući okrivljenog krivim za ovo krivično delo učinio povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, Vrhovni kasacioni sud ocenio je neosnovanim.

Naime, isti navodi isticani su i u žalbi podneoj protiv prvostepene presude, a Apelacioni sud u Novom Sadu, kao drugostepeni, u svojoj odluci, na strani četiri stav drugi, do sedmi i strani pet stav prvi, izneo je jasne i dovoljne razloge zbog čega nalazi da su ovi žalbeni navodi neosnovani, te zbog čega nalazi da se u radnjama okrivljenog AA stiču svi bitni elementi krivičnog dela prinuda u saizvršilaštvu iz člana 135. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ zbog kog je prvostepenom presudom oglašen krivim, a ne bitni elementi krivičnog dela učestvovanje u tuči iz člana 123. KZ. Ove razloge Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne, i na njih u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, upućuje.

Iz navedenih razloga, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, u delu u kojem se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, odbijen je kao neosnovan.

Isti zahtev, u preostalom delu, odbačen je kao nedozvoljen.

Ovo stoga što u preostalom delu zahteva branilac okrivljenog ukazuje na povrede odredaba člana 113. stav 1. ZKP, člana 131. stav 2. ZKP, člana 16. stav 2. i 4. ZKP i člana 404. stav 1. ZKP, a koje povrede u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju zakonom dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca zbog povrede zakona.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, te na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s. r.                                                                                               Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić