Presudom Višeg suda u Kraljevu Kž1 50/22 od 05.05.2022. godine delimično je usvojena žalba branioca okrivljenog AA - advokata Ivana Ćalovića, pa je preinačena presuda Osnovnog suda u Kraljevu 44K.br.140/2021 od 01.03.2022. godine u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Viši sud u Kraljevu okrivljenom AA zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, izrekao uslovnu osudu kojom mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 4 (četiri) meseca koja se neće izvršiti pod uslovom da okrivljeni za vreme proveravanja od 1 (jedne) godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo, dok je u preostalom delu žalba branioca okrivljenog odbijena kao neosnovana i pobijana prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.

Branilac okrivljenog AA - advokat Ivan Ćalović podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti označavajući u uvodu i u predlogu zahteva pravilno brojeve pobijanih presuda i datume njihovog donošenja, ali navodeći netačne nazive sudova koji su iste doneli, s tim što iz obrazloženja zahteva nedvosmisleno proizilazi da je zahtev podnet protiv pobijanih pravnosnažnih presuda, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i 2), člana 439. tačka 1), člana 451. stav 1. i člana 460. stav 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud shodno članu 492. ZKP usvoji podneti zahtev, te da ukine u celosti pobijane presude i predmet vrati na ponovnu odluku i suđenje prvostepenom sudu, s tim da se novi postupak održi pred izmenjenim većem ili da preinači u celini pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe i odrediti da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava ili državnog organa koji je inicirao i vodio postupak, kao i da shodno članu 488. stav 2. ZKP obavesti branioca okrivljenog o sednici veća ukoliko smatra da bi njegovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, dok su u ostalom delu ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva (član 487. stav 1. tačka 2. i 3. ZKP).

Branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da je sud oglašavajući krivim okrivljenog za krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, koje je delo sa blanketnom dispozicijom, pogrešno u konkretnom slučaju kao blanketnu normu koju je okrivljeni prekršio primenio odredbu člana 37. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima (u daljem tekstu: ZOBS) kojom se propisuje da vozač ne sme da se kreće vozilom unazad. Naime, po stavu branioca, iz pobijanih presuda proizilazi da okrivljenom kao vozaču sama radnja kretanja unazad u konkretnom slučaju nije bila zabranjena, već je on bio dužan da pre otpočetog kretanja unazad obezbedi i postavi lice iza svog vozila koje bi mu pokazivalo bezbedan pravac kretanja, a koju obavezu vozača predviđa druga blanketna norma i to odredba člana 33. ZOBS-a, s tim što se u konkretnoj situaciji po braniocu ni ova odredba ZOBS-a ne može primeniti jer kritičnom prilikom nisu postojali uslovi nedovoljne preglednosti ili vidljivosti. Iznetim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda suštinski ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 37. stav 1. ZOBS-a.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 37. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima je propisano da vozač ne sme da se kreće vozilom unazad. Odredbom stava 2. istog člana je propisano da je izuzetno od stava 1. ovog člana, kretanje vozilom unazad dozvoljeno isključivo na kratkom delu puta, onom stranom kolovoza kojom se do tada vozilo kretalo unapred, ako se time ne ugrožavaju niti ometaju drugi učesnici u saobraćaju.

Iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci pravnosnažne presude proizilazi da je okrivljeni AA kritičnom prilikom, upravljajući teretnim vozilom, krenuo svojim vozilom unazad i zadnjim delom vozila udario u levu stranu tela oštećenog BB koji se nalazio iza vozila, oborivši ga na asfalt, usled čega je oštećeni zadobio tešku telesnu povredu, te da je okrivljeni ovo kretanje unazad svojim vozilom preduzeo na levoj kolovoznoj traci gledano u pravcu ..., dakle na suprotnoj kolovoznoj traci od one kolovozne trake kojom se do tada svojim vozilom kretao unapred na lokalnom putu ... – ... . Imajući u vidu ovakvo kretanje okrivljenog, te imajući pri tome u vidu napred citirane odredbe člana 37. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, to se, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, na konkretnu saobraćajnu situaciju ne može primeniti izuzetak od pravila koje je propisano odredbom člana 37. stav 1. ZOBS-a da vozač ne sme da se kreće vozilom unazad, a koji izuzetak je predviđen odredbom člana 37. stav 2. ZOBS-a, tako da je sud pravilno našao da je u konkretnoj saobraćajnoj situaciji okrivljenom kao vozaču bilo zabranjeno kretanje vozilom unazad i da je postupio protivno odredbi člana 37. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, pa je stoga pravilno ovu odredbu primenio kao blanketnu normu. Sledstveno napred navedenom, to se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 37. stav 1. ZOBS-a.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je odbačen.

Naime, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva kao razlog njegovog podnošenja označava povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, navođenjem da delo za koje je okrivljeni optužen i oglašen krivim nije krivično delo jer okrivljeni kritičnom prilikom nije prekršio odredbu člana 37. stav 1. ZOBS-a, s tim što branilac nepostojanje po njemu protivpravnosti u radnjama okrivljenog obrazlaže tako što osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjem suda u pravnosnažnim odlukama da je do predmetne saobraćajne nezgode došlo usled propusta u vožnji teretnog vozila od strane okrivljenog i nepridržavanja saobraćajnog propisa vezano za zabranu u konkretnoj saobraćajnoj situaciji kretanja unazad vozilom kojim je upravljao, ukazujući pri tome na pogrešnu ocenu izvedenih dokaza od strane nižestepenih sudova. Ovo imajući u vidu da branilac okrivljenog ističe da je činjenično stanje pogrešno i nepotpuno utvrđeno, jer sud nije utvrdio sve odlučne činjenice koje na nesumnjiv način ukazuju da je predmetna saobraćajna nezgoda nastala propustom okrivljenog i nije raspravio sva sporna pitanja, posebno imajući u vidu da veštaku nisu predočeni svi dokazi na osnovu kojih bi on mogao da stručno, pravilno i objektivno uradi svoj nalaz i mišljenje.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom (član 439. tačka 1. ZKP), dok suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu izvedenih dokaza od strane nižestepenih sudova, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud u ovom delu zahtev branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.

Pored toga, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti označava i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, isticanjem da o činjenicama koje su predmet dokazivanja postoji znatna protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima presude o sadržini isprava i zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava i zapisnika, zbog čega nije moguće ispitati zakonitost i pravilnost presude, te da drugostepeni sud nije u obrazloženju svoje odluke naveo razloge iz kojih je potvrdio prvostepenu presudu. Osim toga, branilac okrivljenog ukazuje i na povredu odredbe člana 451. stav 1. ZKP, isticanjem da je drugostepeni sud propustio da ispita prvostepenu presudu u okviru dela u kome je žalba branioca okrivljenog izjavljena. Takođe, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva navodi i povredu odredbe člana 460. stav 1. ZKP, isticanjem da drugostepeni sud nije u obrazloženju svoje presude ocenio sve žalbene navode branioca okrivljenog, a posebno one koji se odnose na činjenicu da veštak prilikom davanja svog nalaza i mišljenja od 15.03.2021. godine nije bio upoznat sa iskazima oštećenog BB od 27.09.2021. godine i svedoka VV od 07.12.2021. godine.

Imajući u vidu da branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti nižestepene presude pobija i zbog povreda odredaba člana 438. stav 2. tačka 2), člana 451. stav 1. i člana 460. stav 1. ZKP, a koje povrede odredaba ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud i u ovom delu zahtev branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.

Osim toga, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, citirajući zakonski tekst iste.

Međutim, kako branilac okrivljenog dalje u obrazloženju zahteva ne ukazuje u čemu se konkretno sastoji bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, odnosno uopšte ne navodi koji konkretno dokaz na kome je zasnovana pobijana pravnosnažna presuda je nezakonit i u čemu se tačno sastoji njegova nezakonitost, to je stoga Vrhovni kasacioni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtev nema zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, obzirom da Vrhovni kasacioni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Ivana Ćalovića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev branioca okrivljenog u odnosu na povredu zakona navedenu u izreci odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev odbacio na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi članova 484. i 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić