- okrivljeni BB, u stavu prvom izreke presude zbog krivičnog dela trgovina uticajem u saizvršilaštvu iz člana 366. stav 3. KZ u vezi člana 33. KZ, za koje mu je sud prethodno utvrdio kaznu zatvora u trajanju od devet meseci, a u stavu drugom izreke presude zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1 KZ, za koje mu je sud utvrdio kaznu zatvora u trajanju od šest meseci, i osudio ga na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 28.01.2019. godine do 25.02.2019. godine, i istovremeno odredio da će se kazna izvršiti tako što će je okrivljeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje, uz primenu elektronskog nadzora, a ukoliko okrivljeni jednom u trajanju od preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje sud će odrediti da ostatak kazne izdrži u zavodu za izvršenje kazne zatvora,

- okrivljena DD zbog krivičnog dela trgovina uticajem u saizvršilaštvu iz člana 366. stav 3. KZ u vezi člana 33. KZ i izrečena joj je uslovna osuda tako što je sud utvrdio kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i istovremeno odredio da se utvrđena kazna zatvora neće izvršiti, ako okrivljena u roku proveravanja od četiri godine od pravnosnažnosti presude, ne učini novo krivično delo, a u slučaju opoziva uslovne osude okrivljenoj će se u utvrđenu kaznu zatvora uračunati vreme provedeno u zadržavanju od 28.01.2019. godine do 29.01.2019. godine,

- okrivljeni AA zbog krivičnog dela trgovina uticajem u podstrekavanju iz člana 366. stav 3. KZ u vezi člana 34. KZ i izrečena mu je uslovna osuda tako što mu je sud utvrdio kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i istovremeno odredio da se utvrđena kazna zatvora neće izvršiti, ako okrivljeni u roku proveravanja od četiri godine od pravnosnažnosti presude, ne učini novo krivično delo, a u slučaju opoziva uslovne osude okrivljenom će se u utvrđenu kaznu zatvora uračunati vreme provedeno u pritvoru od 28.01.2019. godine do 25.02.2019. godine,

- okrivljena ĐĐ zbog krivičnog dela zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom u saizvršilaštvu iz člana 228. stav 2 KZ u vezi člana 33. KZ i izrečena joj je uslovna osuda tako što joj je sud utvrdio kaznu zatvora u trajanju od sedam meseci i istovremeno odredio da se utvrđena kazna neće izvršiti, ako okrivljena u roku proveravanja od tri godine od pravnosnažnosti presude, ne učini novo krivično delo,

- okrivljena GG zbog krivičnog dela zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom u saizvršilaštvu iz člana 228. stav 2 KZ u vezi člana 33. KZ i izrečena joj je uslovna osuda tako što joj je sud utvrdio kaznu zatvora u trajanju od sedam meseci i istovremeno odredio da se utvrđena kazna neće izvršiti, ako okrivljena u roku proveravanja od tri godine od pravnosnažnosti presude, ne učini novo krivično delo,

- okrivljeni EE zbog krivičnog dela zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom u saizvršilaštvu iz člana 228. stav 2 KZ u vezi člana 33. KZ i izrečena mu je uslovna osuda tako što mu je sud utvrdio kaznu zatvora u trajanju od sedam meseci i istovremeno odredio da se utvrđena kazna neće izvršiti, ako okrivljeni u roku proveravanja od tri godine od pravnosnažnosti presude, ne učini novo krivično delo,

- okrivljena VV zbog krivičnog dela zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom u saizvršilaštvu iz člana 228. stav 2 KZ u vezi člana 33. KZ i izrečena joj je uslovna osuda tako što joj je sud utvrdio kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i istovremeno odredio da se utvrđena kazna zatvora neće izvršiti, ako okrivljena u roku proveravanja od četiri godine od pravnosnažnosti presude, ne učini novo krivično delo, a ukoliko uslovna osuda bude opozvana okrivljenoj će se u utvrđenu kaznu zatvora uračunati vreme provedeno u zadržavanju od 28.01.2019. godine do 29.01.2019. godine,

- okrivljeni ŽŽ zbog krivičnog dela zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom u saizvršilaštvu iz člana 228. stav 2 KZ u vezi člana 33. KZ i izrečena mu je uslovna osuda tako što mu je sud utvrdio kaznu zatvora u trajanju od sedam meseci i istovremeno odredio da se utvrđena kazna neće izvršiti, ako okrivljeni u roku proveravanja od tri godine od pravnosnažnosti presude, ne učini novo krivično delo.

Istom presudom, okrivljeni su obavezani da nadoknade troškove krivičnog postupka o čijoj visini će sud odlučiti posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 157/23 od 03.04.2023. godine delimičnim usvajanjem žalbe javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije preinačena je presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K Po4 57/19 od 14.09.2022. godine, samo u pogledu odluke o krivičnoj sankciji-uslovnoj osudi, tako što je Apelacioni sud u Beogradu okrivljenom AA, zbog krivičnog dela trgovina uticajem u podstrekavanju iz člana 366. stav 3. KZ u vezi člana 34. KZ za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, okrivljenoj DD zbog krivičnog dela trgovina uticajem u saizvršilaštvu iz člana 366. stav 3. KZ u vezi člana 33. KZ i okrivljenima EE, ĐĐ, ŽŽ i GG (čije ime je u izreci ove presude pogrešno navedeno kao GG1) zbog krivičnog dela zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom u saizvršilaštvu iz člana 228. stav 2. KZ u vezi člana 33. KZ, za koja su prvostepenom presudom oglašeni krivima, izrekao uslovne osude tako što je okrivljenom AA i okrivljenoj DD utvrdio kazne zatvora u trajanju od po jedne godine i šest meseci i istovremeno odredio da se utvrđene kazne zatvora neće izvršiti, ako okrivljeni za vreme proveravanja u trajanju od po četiri godine od pravnosnažnosti presude, ne učine nova krivična dela, dok je okrivljenima EE, ĐĐ, ŽŽ i GG (čije ime je u izreci presude pogrešno navedeno kao GG1) utvrdio kazne zatvora u trajanju od po jedne godine i istovremeno odredio da se utvrđene kazne zatvora neće izvršiti ako okrivljeni u rokovima proveravanja od po četiri godine od pravnosnažnosti presude, ne učine nova krivična dela, s tim da će se u slučaju opoziva uslove osude okrivljenom AA u utvrđenu kaznu zatvora uračunati vreme provedeno u pritvoru od 28.01.2019. godine do 25.02.2019. godine, a okrivljenoj DD vreme provedeno u zadržavanju od 28.01.2019. godine do 29.01.2019. godine, dok je okrivljenog BB, zbog krivičnog dela trgovina uticajem u saizvršilaštvu iz člana 366. stav 3. KZ u vezi člana 33. KZ, osudio na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 28.01.2019. godine do 25.02.2019. godine.

U preostalom delu žalba javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije zbog odluke o krivičnoj sankciji u odnosu na okrivljenu VV, i žalbe okrivljenog ŽŽ, branioca okrivljenog EE, advokata Radomira Bućkovića, branioca okrivljenog AA, advokata Zorana Jevtića, branioca okrivljene ĐĐ, advokata Jasmine Joksimović, branioca okrivljene GG, advokata Miloša Mandića, branioca okrivljene DD, advokata Bojana Spasića, branioca okrivljene VV, advokata Dragana Živkovića i branilaca okrivljenog BB, advokata Dejana Dragića i advokata Dušana Mitrovića, u odnosu na krivično delo trgovina uticajem u saizvršilaštvu iz člana 366. stav 3. KZ u vezi člana 33. KZ opisanog u stavu prvom izreke presude, odbijene su kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu, potvrđena.

Usvajanjem žalbi branilaca okrivljenog BB, advokata Dejana Dragića i advokata Dušana Mitrovića, ukinuta je presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K Po4 57/19 od 14.09.2022. godine, u stavu drugom izreke u odnosu na okrivljenog BB, zbog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 359. stav 1. KZ, i u tom delu spisi predmeta vraćeni prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, u osuđujućem delu, zahteve za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli:

- branilac okrivljenog BB, advokat Dušan Mitrović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu uz naredbu da se novi postupak održi pred drugim sudijom pojedincem,

- branilac okrivljenog AA, advokat Zoran Jevtić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP bez označavanja konkretne povrede zakona u smislu člana 485. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu,

- branilac okrivljene VV, advokat Dragan Živković, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP bez označavanja konkretne povrede zakona u smislu člana 485. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu,

- branilac okrivljene GG, advokat Miloš Mandić, zbog „povrede zakona“ i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu.

Vrhovni sud je primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih dostavio Vrhovnom javnom tužilaštvu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Zorana Jevtića, i branioca okrivljenog BB, advokata Dušana Mitrovića, su neosnovani.

Branilac okrivljenog BB, advokat Dušan Mitrović, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP ističući da se pobijana pravnosnažna presuda zasniva na dokazu na kom se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne može zasnivati i to na mišljenju Uprave za javne nabavke broj 7-00-2719 od 07.06.2019. godine bez kog ne bi bila doneta ista presuda.

Prema navodima zahteva, sud je odbio predlog odbrane da se na glavnom pretresu u svojstvu svedoka ispita ZZ koja je potpisnik navedenog mišljenja Uprave za javne nabavke od 07.06.2019. godine, pa je stoga, po mišljenju branioca, sud nezakonito izvršio uvid u navedeno mišljenje jer nije postojala saglasnost stranaka da se mišljenje samo pročita.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Iz spisa predmeta proizilazi da je sud na glavnom pretresu od 13.06.2022. godine, na saglasan predlog stranaka, između ostalog, izvršio uvid i u mišljenje Uprave za javne nabavke broj 7-00-2719 od 07.06.2019. godine, što je uneo u zapisnik o glavnom pretresu od 13.06.2022. godine, u koji su zatim uneo primedbe odbrane u pogledu predmetnog mišljenja i odbio predlog da se u dopunu dokaznog postupka u svojstvu svedoka ispita svedok ZZ, koja je potpisnik navedenog mišljenja.

Odredba člana 405. stav 1. ZKP omogućava sudu da na glavnom pretresu izvrši uvid u pismena i isprave koje služe kao dokaz, ili, ako je po oceni veća potrebno, ukratko iznošenje njihove sadržine ili čitanje od strane predsednika veća.

Upoznavanjem na glavnom pretresu od 13.06.2022. godine sa sadržinom mišljenja Uprave za javne nabavke od 07.06.2019. godine, kao zakonitim dokazom, i to vršenjem uvida u navedeno pismeno, sud je u svemu postupio zakonito, saglasno odredbi člana 405. stav 1. ZKP. U konkretnom slučaju se ne radi o upoznavanju sa sadržinom zapisnika o iskazima i zapisnika o nalazu i mišljenju veštaka, u smislu odredbe člana 406. ZKP, pa saglasnost stranaka da izvrši uvid u navedeno pismeno, nije ni bila potrebna.

Sledstveno navedenom, Vrhovni sud nalazi da je prvostepeni sud u dokaznom postupku izveo dokaz na kojem se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku presuda može zasnivati, pa stoga nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju branilac okrivljenog BB, neosnovano ukazuje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Branilac okrivljenog AA, advokat Zoran Jevtić, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, koja je opšta odredba, ne označavajući konkretnu povredu zakona u smislu člana 485. stav 4. ZKP, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da zahtev podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP branilac okrivljenog AA ističe da se u radnjama okrivljenog ne stiču obeležja krivičnog dela trgovina uticajem u podstrekavanju iz člana 366. stav 3. KZ u vezi člana 34. KZ za koje je oglašen krivim niti bilo kog drugog krivičnog dela, jer okrivljeni AA nema svojstvo službenog lica, pa samim tim ne može biti ni podstrekač niti saizvršilac u krivičnom delu koje mu je stavljeno na teret. Okrivljeni AA, prema navodima zahteva, nije službenik, zakonski zastupnik, prokurator ni punomoćnik bilo kog privrednog subjekta niti ima bilo kakav društveni položaj, pa shodno odredbi člana 112. stav 3. KZ, ne može biti oglašen krivim da je kritičnom prilikom postupao kao saizvršilac, odnosno kao podstrekač, imajući u vidu da radnje podstrekavanja u izreci pobijane presude nisu ni opisane, jer nema svojstvo službenog lica. U vezi sa iznetim, branilac u zahtevu navodi i da tokom krivičnog postupka nije na pouzdan način utvrđeno kojim radnjama je okrivljeni AA uticao na okrivljene BB i DD da izvrše krivično delo trgovina uticajem, a na ostale okrivljene da izvrše krivično delo zloupotreba u vezi sa javnim nabavkama, da nije dokazana njegova krivica i protivpravnost radnji, koje, prema mišljenju odbrane, nemaju krivičnopravni, već eventualno upravni ili građanskopravni karakter.

Iznete navode zahteva za zaštitu branioca okrivljenog AA, Vrhovni sud ocenjuje neosnovanim.

Krivično delo trgovina uticajem iz člana 366. stav 3. KZ čini ko koristeći svoj službeni ili društveni položaj ili stvarni ili pretpostavljeni uticaj posreduje da se izvrši službena radnja koja se ne bi smela izvršiti ili da se ne izvrši službena radnja koja bi se morala izvršiti.

Podstrekavanje, prema odredbi člana 34. stav 1. KZ, čini ko drugog sa umišljajem podstrekne da izvrši krivično delo.

Odredbom člana 36. KZ kojom su određene granice odgovornosti i kažnjivosti saučesnika u stavu 1. propisano je da je saizvršilac odgovoran za izvršeno krivično delo u granicama svog umišljaja ili nehata, a podstrekač i pomagač u granicama svog umišljaja. U stavu 4. istog člana, propisano je da lični odnosi, svojstva i okolnosti koji predstavljaju bitno obeležje krivičnog dela ne moraju postojati kod podstrekača ili pomagača.

Iz izreke pobijane presude proizilazi da je okrivljeni AA, u stanju uračunljivosti, svestan svoga dela i njegove zabranjenosti, čije izvršenje je hteo, podstrekao okrivljenog BB, člana opštinskog veća Opštine ..., tako što ga je u više navrata kontaktirao putem telefona, kako bi okrivljeni BB zajedno sa okrivljenom DD, načelnikom opštinske uprave Opštine ..., koristeći svoj službeni položaj posredovao i uticao na to da Komisija za javnu nabavku, čiji su članovi bili okrivljeni ĐĐ, GG, EE, VV i ŽŽ, pronađe razlog da odbije ponudu sa najnižom ponuđenom cenom PD „II“ doo ..., te da izaberu ponudu sa većom ponuđenom cenom ponuđača GAPR „JJ“ ..., iako je kriterijum za izbor ponuđača bio najniža ponuđena cena, da bi nakon radnji saokrivljenih i na način bliže opisan u izreci presude, nezakonito izabranom ponuđaču GAPR „JJ“ omogućili pribavljanje koristi i time oštetili budžet opštine ... za iznos od 462.850,00 dinara, koji iznos predstavlja razliku između izabrane ponude GAPR „JJ“ i cene plaćene tom ponuđaču u iznosu od 1.650.000,00 dinara bez PDV i neosnovano odbijene ponude sa najnižom ponuđenom cenom PD „II“ u iznosu od 1.187.150,00 dinara bez PDV.

U konkretnom slučaju, prema nalaženju Vrhovnog suda, u izreci navedene presude, pored subjektivnih elemenata krivičnog dela, opisana je radnja krivičnog dela trgovina uticajem u podstrekavanju iz člana 366. stav 3. KZ u vezi člana 34. KZ, za koje je okrivljeni AA oglašen krivim.

Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane navode branioca okrivljenog AA da isti nije mogao biti oglašen krivim da je postupao kao podstrekač jer nije imao svojstvo službenog lica, obzirom da prema citiranoj odredbi člana 36. stav 4. KZ lični odnosi, svojstva i okolnosti koja predstavljaju bitna obeležja krivičnog dela ne moraju postojati kod podstrekača, što je konkretno slučaj, pa je irelevantno da li je okrivljeni AA imao službeni položaj, koji su imali okrivljeni BB i DD. Pored toga, okrivljenom AA nije ni stavljeno na teret niti je oglašen krivim da je u izvršenju krivičnog dela iz člana 366. stav 3. KZ postupao u svojstvu saizvršioca, pa ovaj sud i u tom delu navode njegovog branioca ocenjuje kao neosnovane.

Preostale navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, Vrhovni sud nije razmatrao obzirom da polemisanjem sa utvrđenim činjeničnim stanjem o dokazanosti preduzete radnje podstrekavanja, protivpravnosti dela i krivici okrivljenog AA, na način koji je suprotan činjeničnim utvrđenjima i zaključcima nižestepenih sudova, branilac suštinski ukazuje na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, koja ne predstavlja zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, u smislu člana 485. stav 4. ZKP.

Branilac okrivljene VV, advokat Dragan Živković, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP bez opredeljivanja konkretne povrede zakona u smislu člana 485. stav 4. ZKP, pri čemu u zahtevu polemiše sa činjeničnim stanjem utvrđenim u pobijanim presudama posebno u pogledu kriterijuma za izbor najbolje ponude u postupku predmetne javne nabavke i međusobnim kontaktima okrivljene VV sa okrivljenima BB i DD negirajući postojanje bilo kakvog uticaja na članove Komisije za javnu nabavku, i tako u suštini ukazuje na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, dok navodima da je izreka presude nerazumljiva, a njeni razlozi nejasni, ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP.

Međutim, povreda zakona iz člana 440. ZKP i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP ne predstavljaju zakonske razloge iz člana 485. stav 4. ZKP, zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa Vrhovni sud nalazi da je zahtev branioca okrivljene VV nedozvoljen.

Branilac okrivljene GG, advokat Miloš Mandić, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i „povrede zakona“. U pogledu bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, koja predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, branilac ove okrivljene u zahtevu ne označava u čemu se prekoračenje optužbe konkretno sastoji obzirom da ne označava ni činjenični opis dela iz optužnog akta niti izmenu njegovog identiteta za koji tvrdi da je učinjen, pa zahtev u ovom delu nema propisan sadržaj, u smislu člana 484. ZKP.

Ostalim navodima, koje u zahtevu podvodi pod „povrede zakona“, branilac okrivljene GG analizira razloge pobijane presude nalazeći da su razlozi presude protivrečni njenoj izreci, odnosno da su razlozi presude o činjenicama koje su bile predmet dokazivanja u znatnoj meri protivrečni, dajući u okviru toga svoje zaključke o činjeničnim pitanjima kojima su se bavili nižestepeni sudovi, i tako, po oceni ovog suda ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, koje povrede zakona ne predstavljaju zakonske razloge iz člana 485. stav 4. ZKP, zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Iz svih iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB, advokata Dušana Mitrovića, ni povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Zorana Jevtića, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, njihove zahteve odbio kao neosnovane, dok je zahtev branioca okrivljene VV, advokata Dragana Živkovića odbacio kao nedozvoljen na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4) ZKP, a zahtev branioca okrivljene GG, advokata Miloša Mandića odbacio na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP i člana 484. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić