Navedenom presudom, na osnovu člana 261. i 264. ZKP, obavezan je okrivljeni AA da sudu na ime paušala plati iznos od 5.000,00 dinara i na ime troškova krivičnog postupka iznos od 91.468,72 dinara, u roku od 90 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Višeg suda u Subotici Kž1 45/21 od 05.05.2021. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, a presuda Osnovnog suda u Subotici K broj 560/20 od 01.03.2021. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Stevan Miljački, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači u oslobađajuću, jer delo za koje je okrivljeni osuđen nije krivično delo.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu navodi, da je okrivljeni prosledio oštećenoj javno objavljene vesti sa portala „...“, a da je na osnovu iskaza same oštećene utvrđeno da je ćerka prevela tekst poruke okrivljenog, koji je bio napisan na ... jeziku, a koju je pratila fotografija noža, te da nije bilo sporno da je bilo reč o članku koji je opisivao porodično nasilje, pa radnje okrivljenog nemaju obeležja ni jednog krivičnog dela, a pogotovo ne krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ. U zahtevu se navodi da u radnji okrivljenog nedostaje protivpravnost, jer prosleđivanje javno objavljene vesti nije protivpravno, radnje okrivljenog opisane u izreci prvostepene presude se ne mogu podvesti pod bezobzirno „ponašanje“, jer njegove radnje nisu preduzete neposredno pred žrtvom, a u izreci presude nedostaje i posledica ovog krivičnog dela – osećaj ugroženosti kod oštećene (u izreci je samo navedeno da je oštećena osećala strah).

Iz činjeničnog opisa sadržanog u izreci prvostepene presude u odnosu na koju je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, proizilazi da je okrivljeni AA oglašen krivim da je u vreme i u mestu bliže opisanom u izreci te presude, pri čemu je sposobnost da shvati značaj svoga dela i da upravlja svojim postupcima kod okrivljenog bila smanjenja, ali ne u bitnoj meri, bezobzirnim ponašanjem ugrozio spokojstvo i duševno stanje člana svoje porodice – svoje bivše vanbračne supruge, oštećene BB, na taj način što je oštećenoj putem aplikacije „Mesindžer“ poslao poruke u kojima su se nalazili linkovi za porno filmove, iako je oštećena obavestila okrivljenog da joj ne šalje poruke i što je oštećenoj takođe putem aplikacije „Mesindžer“ poslao fotografiju noža, zbog koje fotografije je oštećena osećala strah, pri čemu je bio svestan svoga dela i hteo njegovo izvršenje i bio svestan da je njegovo delo zabranjeno.

Odredbom člana 194. stav 1. KZ propisano je da ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet i duševno stanje člana svoje porodice, kazniće se zatvorom od 3 meseca do 3 godine.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda u radnjama okrivljenog AA opisanim u izreci prvostepene presude stiču se svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, jer slanje poruka putem aplikacije u kojima se nalaze linkovi za porno filmove i fotografija noža, predstavljaju bezobzirno, ponašanje okrivljenog, kojim je ugrozio spokojstvo i duševno stanje člana porodice – bivše vanbračne supruge, kao i da je usled takvog ponašanja nastupila posledica tog krivičnog dela u vidu straha oštećene, nakon što joj je okrivljeni poslao fotografiju noža, pa su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se na navedeni način ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u pobijanim presudama, od strane ovoga suda ocenjeni kao neosnovani.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                          Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                    Dragomir Milojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić