U stavu II izreke presude okrivljeni I.S. je na osnovu člana 423. tačka 2) ZKP oslobođen od optužbe da je izvršio jedno produženo krivično delo prikrivanje iz člana 221. stav 1. KZ.

Presudom Apelacionog suda u Nišu 12.Kž.1.br.691/15 od 12.08.2015. godine delimično je usvojena žalba branioca okrivljenog B.S. i preinačena je presuda Osnovnog suda u Boru K.343/2013 od 11.03.2015. godine u delu odluke o kazni, na taj način što je Apelacioni sud u Nišu uzeo kao pravilno utvrđene pojedinačne kazne zatvora i to za produženo krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) KZ u trajanju od 2 godine i 6 meseci, za produženo krivično delo krađa iz člana 203. stav 1. KZ u trajanju od 1 godine i za produženo krivično delo povreda groba iz člana 354. stav 2. KZ u trajanju od 1 godine i 6 meseci, a za koja krivična dela je okrivljeni oglašen krivim prvostepenom presudom, i osudio ga je na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 (četiri) godine i 11 (jedanaest) meseci u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 14.01.2011. godine do 14.02.2011. godine, dok su žalba Osnovnog javnog tužioca u Boru u celosti i žalba branioca okrivljenog u ostalom delu odbijene kao neosnovane i pobijana presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog B.S. - advokat P.J., zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da se pravnosnažne presude pobijaju i zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine u celosti pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, uz primenu člana 604. ZKP („Službeni glasnik RS“ br.72/11 od 28.09.2011. godine koji se primenjuje od 01.10.2013. godine) (u daljem tekstu:ZKP) kojim je propisano da će se zakonitost radnji preduzetih pre početka primene ovog zakonika ocenjivati po odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“ br.70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“ br.58/04, 85/05 - dr. zakon, 115/05, 49/07, 122/08, 20/09 - dr. zakon, 72/09 i 76/10), našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se pobijane presude zasnivaju na dokazu na kojem se ne može zasnivati sudska odluka i to na zapisniku o saslušanju okrivljenog sačinjenom od strane ovlašćenih službenih lica Policijske uprave u Boru, a koji je sačinjen protivno odredbama članova 68, 85. i 86. ZKP. Ovo iz razloga jer je pre dolaska branioca, u postupku koji je prethodio saslušanju okrivljenog i sačinjavanju navedenog zapisnika, okrivljeni od strane ovlašćenih službenih lica navođen na priznanje izvršenja krivičnih dela koja su mu stavljena na teret, uz obećanje da mu neće biti određeno policijsko zadržavanje i da će odmah biti pušten na slobodu, pri čemu je okrivljeni tom prilikom bio pod dejstvom opojnih droga.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Ovo iz razloga jer zapisnik o saslušanju okrivljenog B.S. sastavljen pred ovlašćenim službenim licima PU u Boru dana 14.01.2011. godine ne predstavlja nezakonit dokaz i na istome se može zasnivati presuda, obzirom da je ova radnja (saslušanje okrivljenog) izvršena u svemu u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku koji je bio na snazi u vreme saslušanja okrivljenog i sastavljanja zapisnika o tome („Službeni list SRJ“ br.70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“ br.58/04, 85/05 - dr. zakon, 115/05, 49/07, 122/08, 20/09 - dr. zakon, 72/09 i 76/10) (u daljem tekstu: ranije važeći ZKP), a koje odredbe se odnose na ovu radnju dokazivanja i to pre svega u skladu sa odredbama članova 4, 89. i 90. ranije važećeg ZKP (sada važeći članovi 68, 85. i 86. ZKP), a na čije povrede branilac okrivljenog neosnovano ukazuje u zahtevu. Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je navedeni zapisnik sastavljen u prisustvu branioca, da je okrivljeni poučen o svojim pravima u krivičnom postupku, pre svega o pravu na branioca, te da nije dužan da iznese svoju odbranu, niti da odgovara na postavljena pitanja, saopšteno mu je šta mu se stavlja na teret, a posle upozorenja u smislu člana 177. stav 1. ranije važećeg ZKP okrivljeni je izjavio da želi da pročita zapisnik i nakon čitanja je isti potpisao, kao i njegov branilac, a pitanja i primedbi nije bilo. Imajući u vidu da iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni odbranu koju je dao pred ovlašćenim službenim licima PU u Boru, a u kojoj je do sitnih detalja priznao izvršenje krivičnih dela koja su mu stavljena na teret, kasnije ponovio i pred istražnim sudijom, a takođe je takvu odbranu ponovio i na glavnom pretresu i istu je izmenio tek na glavnom pretresu posle ukidanja prvostepene presude, to su po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda neosnovani navodi branioca okrivljenog da je okrivljeni prilikom saslušanja u pretkrivičnom postupku od strane ovlašćenih službenih lica PU u Boru navođen na priznanje izvršenja krivičnih dela.

Pored toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u delu u kojem se ukazuje na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, isticanjem da su nižestepeni sudovi propustili da primene princip konzumpcije krivičnog dela, obzirom da po mišljenju odbrane 27 (u zahtevu pogrešno navedeno 26) radnji dela opisanih u izreci prvostepene presude na stranama 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9 i 10 ne mogu istovremeno predstavljati jedno produženo krivično delo krađa iz člana 203. stav 1. KZ i jedno produženo krivično delo povreda groba iz člana 354. stav 2. KZ, već u konkretnom slučaju može postojati samo jedno od ova dva krivična dela za koja je okrivljeni oglašen krivim i osuđen. Naime, po mišljenju odbrane može postojati ili jedno produženo krivično delo krađa iz člana 203. stav 1. KZ, obzirom da je oštećenje više grobova sa više različitih groblja i odnošenje spomen bista u konkretnom slučaju izvršeno u cilju ostvarenja imovinske koristi prodajom istih ili može postojati samo jedno produženo krivično delo povreda groba iz člana 354. stav 2. KZ, jer se oštećenjem groba pričinjava materijalna šteta na isti način kao odnošenjem stvari sa grobnog mesta i u istom iznosu.

Isti navodi istaknuti u žalbi branioca okrivljenog bili su predmet razmatranja Apelacionog suda u Nišu koji je postupao po žalbi branioca okrivljenog B.S. izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Boru K.343/2013 od 11.03.2015. godine. Apelacioni sud u Nišu kao drugostepeni je ove navode ocenio neosnovanim i o tome na strani 3 presude 12.Kž.1.br.691/15 od 12.08.2015. godine izneo u svemu jasne, detaljne i argumentovane razloge, koje i Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Takođe, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog B.S. u delu u kojem se ističe da je zbog učinjenih povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP došlo i do povrede zakona na štetu okrivljenog u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, jer su okrivljenom za jedno krivično delo izrečene dve posebne kazne zatvora. Ovim navodima branioca okrivljenog se, po nalaženju ovoga suda, pravnosnažne presude pobijaju zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP.

Imajući u vidu da, kako i ovaj sud nalazi da se u konkretnom slučaju radi o dva krivična dela učinjena u sticaju i to o jednom produženom krivičnom delu krađa iz člana 203. stav 1. KZ i jednom produženom krivičnom delu povreda groba iz člana 354. stav 2. KZ, to su shodno tome nižestepeni sudovi pravilno okrivljenom za svako od izvršenih krivičnih dela utvrdili pojedinačnu kaznu zatvora i u tom pogledu nisu učinili povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, a kako se to neosnovano ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog B.S.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog B.S.- advokata P.J., to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                           Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                Nevenka Važić,s.r.