Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Petar Stojanović, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog AA oslobodi od optužbe ili ih ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog AA, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijane presude donete uz povredu odredbe člana 11. i člana 86. ZKP.

Pored toga, u zahtevu se ukazuje da prvostepeni sud u konkretnom slučaju, nije održao pripremno ročište u roku od 30 dana od dana potvrđivanja optužnice, kojim navodima se, po nalaženju ovog suda, ukazuje na povredu odredbe člana 346. stav 1. ZKP.

Takođe, u zahtevu se ističe i da je prvostepeni sud u toku glavnog pretresa odbio predlog odbrane da se ispitaju predloženi svedoci, zbog čega branilac smatra da je time povređeno pravo okrivljenog na predlaganje dokaza, odnosno pravo na odbranu okrivljenog. Iznetim navodima, po nalaženju ovoga suda, branilac ukazuje na povredu odredbe člana 395. ZKP.

Branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i na nepropisan sastav sudskog veća u ovom krivičnom postupku, navodeći da je u konkretnom slučaju postupala sudija Marina Anđelković, „a da prethodno nije bila određena, tj. da nije imala ovlašćenje za postupanje“, kojim navodima, branilac ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 3) ZKP.

Pored toga, zahtevom se ističe da u ovoj pravnoj stvari sud nije vodio računa da se krivični postupak ima voditi na romskom jeziku, kojim navodima se po nalaženju ovoga suda, ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 5) ZKP.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac ističe da je izreka prvostepene presude nerazumljiva, tj. ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

Takođe, zahtevom se ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, navodima da pobijane pravnosnažne presude ne sadrže razloge u pogledu odlučnih činjenica.

U zahtevu branilac iznosi sopstvenu analizu i ocenu izvedenih dokaza, drugačiju od one koju su dali nižestepeni sudovi u pobijanim presudama, zaključujući da nije dokazano da je okrivljeni imao nameru pribavljanja protivpravne imovinske koristi, tj. da nije dokazano ni da je isti uopšte bio prisutan prilikom izvršenja krivičnog dela - kojim navodima se, po nalaženju ovog suda, osporava ocena dokaza i utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povreda zakona iz člana 11, 86, 346. stav 1, 395, 438. stav 1. tačka 3, 5. i 11) i 438. stav 2. tačka 2) ZKP, kao ni zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog AA, advokata Petra Stojanovića, u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Pored toga, branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je okrivljeni AA, (kao i svi drugi okrivljeni u ovom krivičnom postupku) u policiji bio pretučen, i da je stoga „sve priznao“, zbog čega branilac smatra da su na taj način povređena ljudska prava okrivljenog AA zajemčena odredbom člana 23. i 25. Ustava Republike Srbije, kao i da je povređeno pravo na pravično suđenje okrivljenog zajemčeno članom 32. Ustava Republike Srbije.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP je propisano da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo i sloboda okrivljenog ili drugog učesnika u postupku koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, a to je utvrđeno odlukom Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Odredbom člana 484. ZKP je propisano da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1.), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ovog zakonika, mora se dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Dakle, iz citiranih zakonskih odredbi jasno proizilazi da u situaciji kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podiže iz razloga propisanih u članu 485. stav 1. tačka 3) ZKP, odnosno zbog povrede ili uskraćivanja ljudskih prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, uz zahtev se mora dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđeno da je u predmetnom postupku okrivljenom ili drugom učesniku u postupku povređeno ili uskraćeno neko od ljudskih prava i sloboda.

Kako branilac okrivljenog AA u zahtevu nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđeno da je okrivljenom u predmetnom postupku koji se vodio pred Višim sudom u Beogradu i Apelacionim sudom u Beogradu, povređeno ljudsko pravo i pravo na pravično suđenje zajemčeno Ustavom i Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, to je Vrhovni kasacioni sud našao da zahtev branioca okrivljenog, u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP odbacio zahtev okrivljenog kao nedozvoljen, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP je zahtev odbacio, jer nema zakonom propisan sadržaj, i odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Marina Pandurović,s.r.                                                                                                                                       Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić