.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Kzz 828/2025
25.06.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Tatjane Vuković i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Vesnom Zarić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti okrivljenog AA (koji okrivljeni imenuje kao „vandredni pravni lek – žalba), podnetom protiv pravnosnažne presude Višeg suda u Zrenjaninu Kž1.84/24 od 03.06.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 25.06.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenog AA (koji okrivljeni imenuje kao „vandredni pravni lek – žalba), podnet protiv pravnosnažne presude Višeg suda u Zrenjaninu Kž1.84/24 od 03.06.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu K 714/23 od 15.01.2024. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i sedam meseci u koju kaznu mu je uračunato vreme koje je proveo u pritvoru. Okrivljeni je obavezan na plaćanje troškova krivičnog postupka.
Presudom Višeg suda u Zrenjaninu Kž1.84/24 od 03.06.2024. godine odbijene su kao neosnovane žalbe OJT u Zrenjaninu, žalba branioca okrivljenog i žalba okrivljenog a presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu K 714/23 od 15.01.2024. godine, potvrđena.
Protiv pravnosnažne presude Višeg suda u Zrenjaninu Kž1.84/24 od 03.06.2024. godine zahtev za zaštitu zakonitosti (koji okrivljeni imenuje kao „vandredni pravni lek – žalba) podneo je okrivljeni AA, zbog „bitne povrede zakona i Ustava Republike Srbije“, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijanu presudu ili je ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.
Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, našao da je zahtev za zaštitu zakonitosti nedozvoljen.
Odredbom člana 482. stav 1. ZKP propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom zakoniku.
Odredbom člana 483. stav 1. ZKP propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, a odredbom stava 3. istog člana propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.
Dakle, iz citiranih zakonskih odredbi jasno proizilazi da je okrivljeni ovlašćen da podnese ovaj vanredni pravni lek, ali da to može učiniti isključivo preko branioca.
Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da je u konkretnom slučaju okrivljeni AA zahtev za zaštitu zakonitosti (koji okrivljeni imenuje kao „vandredni pravni lek – žalba) podneo lično (svojeručno napisao i potpisao), a ne preko branioca, kako je to izričito propisano odredbom člana 483. stav 3. ZKP, to je Vrhovni sud našao da je njegov zahtev, u smislu navedene zakonske odredbe, nedozvoljen.
Iz iznetih razloga Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 483. stav 3. ZKP, doneo odluku kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Vesna Zarić,s.r. Milena Rašić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
