Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 83/11
07.12.2011. godina
Beograd

U IME NARODA

 

            Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Nevenke Važić, Anđelke Stanković, Ljubice Knežević-Tomašev i Veska Krstajića, članova veća, sa savetnikom Vesnom Veselinović, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog M.U. i dr., zbog  krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 3. u vezi stava 1. i u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz broj 877/11 od 14.11.2011. godine, podignutom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Valjevu K broj 2/11 od 04.05.2011. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 broj 3154/11 od 15.09.2011. godine, u sednici veća održanoj u smislu člana 422. ZKP-a, dana 07. 12. 2011. godine, doneo je

P R E S U D U

                        ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz broj 877/11 od 14.11.2011. godine podignut protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Valjevu K broj 2/11 od 04.05.2011. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 broj 3154/11 od 15.09.2011. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

                        Presudom Višeg suda u Valjevu K broj 2/11 od 04. 05. 2011. godine, okrivljeni M.U. i N.B, oglašeni su krivim zbog izvršenja krivičnog dela dela neovlašćena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 3. u vezi stava 1. i u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, pa su osuđeni i to: okrivljeni M.U. na kaznu zatvora u trajanju od devet meseci u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 29.03.2010. do 16.09.2010. godine, a okrivljeni N.B. na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 29.03.2010. godine do upućivanja u ustanovu za izdržavanje kazne, ali najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne izrečene prvostepenom presudom.

 

                        Prema okrivljenom M.U. izrečena je mera bezbednosti oduzimanja automatske puške marke CZ M-70 AB2, kal. 7,62 mm, fabričkog broja ... automatske puške marke CZ M-70 AB2,  fabričkog broja ... sa drvenim kundakom, automatske puške marke marke, kal. 7,62 mm, sa brojnom oznakom ..., automata marke „Tompson“ M1 A1 kal. 45mm, fabričkog broja ..., pištolja marke „Lama parabelum“ kal. 9mm, fabričkog broja ... sa jednim okvirom, pištolj NN marke kal. 9mm, nepoznatog fabričkog broja sa jednim okvirom, dva tromblonska nastavka za automatsku pušku, 12 okvira za automatsku pušku, tri tromblonske trenutne mine M-60, tri okvira za automat „Tompson“, 184 metka kal. 7,62mm za automatsku pušku, 285 metaka kal. 45 za automat „Tompson“ i 19 metaka kal. 19mm. 

 

                        Prema okrivljenom N.B. izrečena je mera bezbednosti oduzimanja automatske puške marke „Crvena zastava“ kal. 7,62 mm bez fabričkog broja i bez okvira.

 

                        Okrivljeni M.U. je obavezan da na ime troškova krivičnog postupka plati iznos od 83.829,00 dinara i da na ime paušala plati iznos od 15.000,00 dinara u korist budžetskih sredstava, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja.

 

                        Okrivljeni N.B. je obavezan da na ime troškova krivičnog postupka plati iznos od 45.829,30 dinara i da na ime paušala plati iznos od 15.000,00 dinara u korist budžetskih sredstava, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja.

 

                        Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 broj 3154/11 od 15.09.2011. godine, odbijene su, kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Valjevu i branioca okrivljenog N.B, a  prvostepena presuda je potvrđena.

 

                        Protiv navedenih presuda, Republički javni tužilac podigao je zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz br. 877/11 od 14.11.2011. godine, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 369. tačka 3. ZKP-a, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud uvaženjem zahteva utvrdi da je tim presudama učinjena povreda Krivičnog zakona u korist okrivljenih M.U. i N.B., jer njihove radnje izvršenja dela nisu kvalifikovane po članu 348. stav 4. KZ.

 

                        Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu člana 422. stav 3. ZKP-a, u odsustvu uredno obaveštenog Republičkog javnog tužioca, okrivljenog M.U. a i njegovog branioca, advokata R.T, branioca okrivljenog N. B, advokata M.O. i okrivljenog N.B. koji nije mogao biti obavešten na adresi iz spisa predmeta, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podignut pa je po oceni navoda i predloga iznetih u zahtevu, našao:

 

                        Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

 

                        Vrhovni kasacioni sud nalazi da se zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca neosnovano ukazuje da je nižestepenim presudama povređen zakon u korist okrivljenih N.B. i M.U. iz člana 369. tačka 3. ZKP-a. Obrazlažući podneti zahtev, RJT smatra da je okrivljene trebalo oglasiti krivim za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. KZ, pošto iz izvedenih dokaza i utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da je okrivljeni N. B. po prethodnom dogovoru sa okrivljenim M.U. prevozio veću količinu vatrenog oružja čije  nabavljanje i držanje građanima nije dozvoljeno do kuće okrivljenog M.U, koji mu je zatim pomogao da prenese predmetno oružje od putničkog vozila do njegove kuće, što predstavlja radnju nošenja vatrenog oružja iz člana 348. stav 4. KZ, a ne radnju izvršenja dela iz člana 348. stav 3. u vezi stava 1. KZ-a u vezi člana 33. KZ kako su je pravno kvalifikovali nižestepeni sudovi.                         Vrhovni kasacioni sud nalazi da je izneti stav Republičkog javnog tužioca da je radnje okrivljenih trebalo kvalifikovati kao krivično delo  iz člana 348. stav 4. KZ-a  neprihvatljiv.                         Naime, po nalaženju ovog suda, a nasuprot stavu iznetom u zahtevu za zaštitu zakonitosti, radnje koje je po prethodnom dogovoru preduzeo okrivljeni N.B, u smislu prevoženja a potom i prenošenja predmetnog vatrenog oružja, municije, rasprskavajućeg oružja i sredstava velike razorne moći, od njegovog putničkog vozila do kuće okrivljenog M.U, ne mogu se smatrati radnjom neovlašćenog nošenja predmeta (oružja), u smislu člana 348. stav 4. KZ-a, jer navedene pojedinačne radnje predstavljaju samo stadijume radnje neovlašćenog nabavljanja predmetnog oružja radi sticanja konačne vlasti nad istim od strane NN „D“. Stoga su napred navedene radnje i obuhvaćene umišljajem okrivljenog N.B. u skladu sa sadržinom postignutog dogovora da se neovlašćeno nabavi oružje i u tom smislu preveze i prenese do kuće prvookrivljenog te da se tu do daljeg drži, a ne da se nosi u smislu izvršenja navedenog krivičnog dela.

 

                        Prenošenje predmetnog oružja od strane okrivljenog M.U. iz vozila do njegove kuće, takođe ne može biti pravno ocenjeno kao radnja neovlašćenog nošenja vatrenog oružja u smislu člana 348. stav 4. KZ-a, jer je okrivljeni navedeno oružje prenosio iz vozila da bi ga neovlašćeno držao u svojoj kući u skladu sa postignutim prethodnim dogovorom koji je postojao između okrivljenih i sa umišljajem da oružje drži u kući i čuva kao tuđe (za NN „D“), a ne da ga nosi.                         I po stavu ovoga suda u konkretnom slučaju radnja izvršenja neovlašćenog nošenja vatrenog oružja iz člana 348. stav 4. KZ-a, mogla je eventualno biti preduzeta samo nakon završne faze njegovog prethodnog neovlašćenog nabavljanja, kada bi eventualno okrivljeni tako nabavljeno oružje postupajući sa umišljajem neovlašćeno nosili, čega nije bilo u konkretnom slučaju.

 

                        S obzirom na izneto Vrhovni kasacioni sud nalazi da su nižestepeni sudovi pravilno utvrdili da se u radnjama okrivljenih opisanim u izreci prvostepene presude stiču sva zakonska obeležja krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ-a, pa iz iznetih razloga, pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena povreda Krivičnog zakona na koju se ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca.                         Ocenivši iz svih napred iznetih razloga da je zahtev za zaštitu zakonitosti neosnovan, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i člana 424. ZKP-a, odlučio kao u izreci ove presude.

 

Zapisničar-savetnik                                                           Predsednik veća-sudija

 

Vesna Veselinović,s.r.                                                               Bata Cvetković,s.r.