.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 83/2015
03.02.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zorana Tatalovića, predsednika veća, Maje Kovačević-Tomić, Sonje Pavlović, Radoslava Petrovića i Dragana Aćimovića, članova veća, sa savetnikom Olgicom Kozlov, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Z.M., zbog krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata O.B., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K 2949/2012 od 13.05.2014. godine i Višeg suda u Novom Sadu Kž1 257/14 od 12.11.2014. godine, u sednici veća održanoj 03.02.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Z.M., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K 2949/2012 od 13.05.2014. godine i Višeg suda u Novom Sadu Kž1 257/14 od 12.11.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu K 2949/2012 od 13.05.2014. godine okrivljeni Z.M. oglašen je krivim zbog izvršenog krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ za koje mu je izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđema kazna zatvora u trajanju od 10 meseci, koja se neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od tri godine, po pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo. U slučaju opoziva uslovne osude okrivljenom će se u izrečenu kaznu zatvora uračunati i vreme koje je proveo u pritvoru od 13.10.2011. do 08.12.2011. godine.
Istom presudom okrivljeni je obavezan da sudu naknadi troškove krivičnog postupka i paušala, kao u izreci presude, dok je oštećeni P.K. upućen na parnicu radi ostvarenja imovinskopravnog zahteva.
Presudom Višeg suda u Novom Sadu Kž1 257/14 od 12.11.2014. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba branioca okrivljenog Z.M. i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K 2949/2012 od 13.05.2014. godine.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog Z.M., advokat O.B. podnela je zahtev za zaštitu zakonitosti „zbog povrede krivičnog zakonika od značaja za njegovu pravilnu i ujednačenu primenu, zbog povrede Zakonika o krivičnom postupku od značaja za njegovu pravilnu i ujednačenu primenu“, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev te da pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom, odnosno drugostepenom sudu, ali pred izmenjenim sudskim većem ili da iste preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili da iste preinači tako što će preinačiti pravnu kvalifikaciju krivičnog dela sa teške telesne povrede iz člana 121. stav 1. KZ u krivično delo učestvovanja u tuči iz člana 123. KZ, te da potom odbije optužbu zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja.
Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP-a, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, te je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.
Odredbom člana 484. ZKP-a propisan je obavezan sadržaj zahteva tako da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog, iz člana 485. stav 1. ZKP-a, za njegovo podnošenje.
U vezi s`tim, odredba člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP-a, koja je opšteg karaktera, načelno propisuje da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon. Međutim, što se tiče okrivljenog članom 485. stav 4. ZKP-a, propisano je zbog kojih povreda zakona u prvostepenom postupku i pred apelacionim sudom okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i te povrede su taksativno navedene: član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP-a.
Vrhovni kasacioni sud je prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog vezan razlozima iz člana 485. stav 1. u vezi stava 4. ZKP-a, delom i pravcem pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kako je to izričito propisano članom 489. stav 1. ZKP-a.
U predmetnom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Z.M., advokata O.B., nije izričito ukazano ni na jednu od taksativno navedenih povreda zakona iz člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP-a koje predstavljaju zakonom propisane razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka - zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog preko branioca.
Navodima u zahtevu branioca okrivljenog Z.M. da ne stoji, kao pravilan, zaključak suda da se u radnjama okrivenog Z.M. stiču obeležja krivičnog dela teške telesne povrede iz člana 121. stav 1. KZ jer su okrivljeni i NN lice, oštećenom naneli teške telesne povrede koje pojedinačno, svaka za sebe, predstavljaju lake telesne povrede, a iste svojim zbirnim dejstvom imaju osobine teške telesne povrede, se suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje odnosno odredbu člana 440. ZKP-a, dok se navodima da je izreka presude nerazumljiva i sama sebi protivurečna ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i odredbu člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP-a.
Međutim, kako navedene povrede nisu predviđene, članom 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP-a, kao razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka - zahteva za zaštitu zakonitosti, od strane okrivljenog preko branioca, zahtev je i u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.
Kod napred navedenog Vrhovni kasacioni sud je, postupajući u smislu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP-a, odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Olgica Kozlov,s.r. Zoran Tatalović,s.r.
