Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 1004/15 od 19.11.2015. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog D.Č. i žalba zajedničkog branioca okrivljenih G.G., V.M., D.Č. i N.P. i presuda Osnovnog suda u Zaječaru K 477/14 od 26.05.2015. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog D.Č., advokat R.S.J. zbog bitnih povreda odredaba ZKP i zbog povrede krivičnog zakona, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu odredbe člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća shodno odredbi člana 490. ZKP, o kojoj, u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.Č., advokata R.S.J. je neosnovan.

Branilac okrivljenog D.Č. u zahtevu za zaštitu zakonitosti podnetom zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka i zbog povrede krivičnog zakona ne opredeljuje konkretno nijednu od povreda ZKP taksativno navedenih u članu 485. stav 4. ZKP, međutim, iz obrazloženja zahteva i navoda da je sud tokom postupka povredio pravo okrivljenih na odbranu ukazivanjem da je prvostepeni sud bio dužan da proveri odbranu okrivljenih u kojoj su naveli da njihovi branioci, postavljeni po službenoj dužnosti, nisu prisustvovali njihovom saslušanju, već da su isti došli nakon sačinjavanja zapisnika kada su ih i potpisali, te da je sud bio dužan da proveri odbranu jednog od okrivljenih u kojoj je naveo da je šest policajaca vršilo pritisak na njega da prizna izvršenje predmetnog krivičnog dela saslušanjem kako branilaca po službenoj dužnosti tako i ovlašćenih službenih lica PU Zaječar koji su preduzeli radnju saslušanja okrivljenog, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, proizilazi da se zahtevom branioca okrivljenog D.Č. ukazuje na povredu odredbe člana 74. ZKP.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog D.Č. neosnovano je isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani, o čemu je na strani 3 pasus četvrti, peti i šesti i strani 4 pasus prvi obrazloženja presude dao jasne i dovoljne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Potom, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu je naveo da izvedeni dokazi ne pružaju pouzdan osnov za zaključak da je okrivljeni D.Č. izvršio produženo krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 1. tač. 1. i 2. u vezi člana 61. KZ za koje je oglašen krivim, isticanjem da sud nije otklonio nesaglasnost između sadržaja zapisnika o uviđaju lica mesta od 05.04.2014. godine, u kome je konstatovano da je oštećeni naveo da je iz kuće oduzeto 10 manjih zlatnika, srebrni nakit neutvrđene količine i dr, a da je oštećeni S.N. na zapisniku sačinjenom od strane Osnovnog javnog tužilaštva Zaječar dana 09.05.2014. godine naveo da mu je kritičnom prilikom iz kuće oduzeto 25 malih austrijskih dukata i jedan veliki, a da ovu protivrečnost nije otklonio ni drugostepeni sud, zbog čega se ne može sa sigurnošću utvrditi koliko dukata je oduzeto od oštećenog, pa samim tim ni novčana vrednost istih, što dovodi u pitanje pravilnost odluke suda da okrivljene solidarno obaveže da na ime odštetnog zahteva obaveže da oštećenom S.N. isplate iznos od 240.840,00 dinara. Dalje je naveo da se ne može sa sigurnošću prihvatiti zaključak suda o tome da su dva para rukavica koja su prilikom pretresa stana oduzeta od okrivljenog D.Č. korišćena prilikom izvršenja krivičnog dela u pitanju.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda izloženim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog D.Č., pozivajući se na bitne povrede odredaba krivičnog postupka i na povredu krivičnog zakona (bez konkretizovanja koje povrede, taksativno navedene u članu 485. stav 4. ZKP su učinjene), u suštini osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom, a potvrđeno drugostepenom presudom u pogledu učešća ovog okrivljenog u izvršenju predmetnog krivičnog dela.

Kako pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje ne predstavlja zakonski razlog u okviru povreda taksativno nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog koga okrivljeni, preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud se u ocenu navoda zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.Č. nije upuštao.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 491. st. 1. i 2. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                                          Dragiša Đorđević,s.r.