Branilac okrivljenog AA advokat Predrag Stefanović, blagovremeno je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine drugostepenu presudu i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da navedenu presudu preinači tako što će usvajanjem žalbe branioca okrivljenog preinačiti prvostepenu presudu i okrivljenog osloboditi od optužbe da je izvršio predmetno krivično delo.

Vrhovni kasacioni sud, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, te je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, pa je po oceni navoda i predloga u zahtevu branioca okrivljenog, našao:

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se u radnjama ovog okrivljenog opisanim u izreci prvostepene presude ne stiču elementi krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru. U vezi sa tim branilac u zahtevu navodi da je okrivljeni prema izreci prvostepene presude predmetno krivično delo izvršio između ostalog i izgovaranjem određenih reči koje se mogu okarakterisati jedino kao uvreda, pri čemu je Zakonom o javnom redu i miru („Sl. glasnik RS“, br.6/2016), koji je stupio na snagu 05.02.2016. godine dekriminalizovano ometanje služebnog lica u vršenju službene dužnosti izvršeno vređanjem, koja radnja je članom 22. istog zakona propisana kao prekršaj.

Iznete navode zahteva branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Krivično delo ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru („Sl. glasnik RS“, br.6/2016 i 24/2018), sastoji se u ometanju službenog lica nadležnih organa iz člana 2. Zakona u vršenju službene dužnosti i to pretnjom napadom, pokušajem napada, napadom ili na drugi način.

Iz citirane odredbe proizlazi da vređanje službenih lica nadležnih organa ne predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru.

Međutim, iz činjeničnog opisa dela datog u izreci prvostepene presude proizlazi da je okrivljeni AA osim što je oštećenim službenim licima - policijskim službenicima upućivao uvredljive reči citirane u izreci (koja radnja članom 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru („Sl. glasnik RS“, br.6/2016 i 24/2018), više nije predviđena kao radnja izvršenja krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti), kritičnom prilikom zamahivao prema oštećenom BB u nameri da ga udari i odgurne, što, po nalaženju ovoga suda, ima karakter pretnje napadom i ometanja na drugi način služebnog lica u vršenju službene dužnosti, a što predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru.

Iz iznetih razloga neosnovano branilac okrivljenog AA u zahtevu ukazuje da se u radnjama okrivljenog koje su mu optužbom stavljene na teret i za koje je oglašen krivim pravnosnažnom presudom nema predmetnog krivičnog dela i da je pobijana pravnosnažna presuda doneta uz učinjenu povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog navodi i to da je izreka presude nerazumljiva u pogledu toga u odnosu na koju službenu radnju je okrivljeni ometao službena lica, kojim navodima branilac ukazuje da je izreka prvostepene presude nerazumljiva, koji nedostatak presude je propisan kao bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

Ostalim navodima zahteva, kojima branilac ističe da iz izreke presude proizlazi da je okrivljeni radnje za koje je oglašen krivim izvršio u trenutku kada je nad njim već bila primenjena fizička snaga kao sredstvo prinude od strane ovlašćenih službenih lica, odnosno u trenutku kada je on već izveden iz lokala u kojem je navodno narušavao javni red i mir, tako da je cilj preduzimanja policijskih ovlašćenja u konkretnom slučaju – uspostavljanje javnog reda i mira, bio ispunjen i pre nego što je okrivljeni izvršio radnje koje mu se stavljaju na teret, te da shodno tome njegovim radnjama faktički nije mogla biti prouzrokovana štetna posledica, po oceni ovoga suda, branilac polemiše sa činjeničnim zaključcima suda da je okrivljeni postupajući na način opisan u izreci pravnosnažne presude ometao službena lica policije u vršenju službene dužnosti koja se odnosi na poslove rasvetljavanja prekršaja i održavanja javnog reda i mira i time pravnosnažnu presudu pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, niti zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj odluci, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ovom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                   Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić