Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise ovog predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. Ž.P., adv. Mr. D.R., je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu ističe da je u postupku koji je prethodio donošenju pobijane pravnosnažne presude na štetu okrivljenog povređena odredba člana 68. stav 1. tačka 10) ZKP, jer nakon izmene optužnog akta na glavnom pretresu od 27.05.2015. godine, pred Osnovnim sudom u Velikom Gradištu, okrivljeni nije saslušan na nove, izmenjene okolnosti (mesto i način izvršenja dela), niti je pročitana njegova odbrana data na glavnom pretresu pred ranije nadležnim Osnovnim sudom u Požarevcu.

Zbog navedenog propusta i okolnosti da nije uzeta izjava nadležnog javnog tužioca, prema navodima zahteva, nisu bili ispunjeni uslovi za održavanje glavnog pretresa, pa je time povređena i odredba člana 507. stav 2. ZKP.

Nadalje, branilac okrivljenog ističe povredu odredbe člana 462. stav 3. ZKP, navodima da u ponovljenom prvostepenom postupku prvostepeni sud nije postupio po obaveznom uputstvu iz rešenja Višeg suda u Požarevcu Kž 229/14 od 22.07.2014. godine, kojim je ukinuta ranije doneta prvostepena presuda, da se izvrši veštačenje autentičnosti štambilja Skupštine opštine Kotor, kojim je overeno punomoćje broj 1024/06 od 06.04.2006. godine.

Isto tako, na glavnom pretresu u ponovljenom postupku, nakon ukidanja presude K 1125/2012 od 31.03.2014. godine, nisu izvedeni ni neposredno, ni posredno čitanjem zapisnika o glavnom pretresu određeni, u zahtevu označeni, dokazi koji su bili izvedeni u postupku koji je prethodio donošenju navedene ukinute presude i sud u presudi ocenjuje samo neke od tih dokaza, dok druge ne analizira i ne ceni, čime je, po stavu branioca okrivljenog, na štetu okrivljenog povređena odredba člana 16. stav 2. i 3. ZKP, a ovaj nedostatak nije otklonjen ni u žalbenom postupku.

Prema navodima zahteva, povređene su na štetu okrivljenog i odredbe člana 16. stav 4. i 5. ZKP, jer ni jednim dokazom nije dokazano da je okrivljeni znao da predmetno punomoćje nije overeno od strane nadležnog organa i da ga je i pored tog znanja upotrebio, već u pogledu ove odlučne činjenice postoji samo sumnja, odnosno pretpostavka u pobijanim presudama, pa je sud bio dužan da ovo sporno pitanje reši u korist okrivljenog.

Pobijanom pravnosnažnom presudom, prema navodima zahteva, učinjena je i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, jer je izreka presude protivrečna sama sebi i razlozima presude, a razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja su potpuno nejasni i u znatnoj meri protivrečni, međusobno i sa stvarnom sadržinom isprava i zapisnika o iskazima datim u postupku, a sve to u pogledu zaključka suda o mestu gde je izvršena overa predmetnog punomoćja, koji zaključak nije potkrepljen ni jednim dokazom, a ovaj nedostatak nije otklonio ni žalbeni sud drugostepenom presudom.

Branilac okrivljenog u zahtevu ističe povredu odredbe člana 455. stav 3. ZKP, učinjene u žalbenom postupku, time što je drugostepenom presudom odlučeno samo o žalbi branioca okrivljenog iako je protiv prvostepene presude žalbu podneo i okrivljeni lično.

Konačno, prema navodima zahteva, učinjena je na štetu okrivljenog i povreda odredbe člana 423. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi sa članom 28. stav 1. i 2. KZ, jer je okrivljeni u pogledu ispravnosti predmetnog punomoćja doveden u neotklonjivu stvarnu zabludu koja isključuje postojanje krivičnog dela, a što, prema navodima zahteva, potvrđuje okolnost da u više slučajeva upotrebe punomoćja (prilikom registracije vozila, carinjenja, saobraćajne kontrole u više zemalja i dr.) ni kvalifikovana i iskusna službena lica nisu primetila bilo kakav nedostatak tog dokumenta, pa je logično da to ne primeti okrivljeni. Ovim navodima zahteva, iako se formalno ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, u suštini se osporava činjenično stanje pravnsonažne presude u pogledu utvrđenja suda da je okrivljenom bilo poznato da je predmetno punomoćje falsifikovano.

Međutim, odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno branilac okrivljenog u granicama prava koja u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP) mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka ni zbog jedne od povreda zakona istaknutih u predmetnom zahtevu, kao ni zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. Ž.P., nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja tako što je, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. Ž.P. odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                       Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                              Janko Lazarević,s.r.