Istom presudom okrivljeni je obavezan da plati sudu troškove krivičnog postupka u iznosu od 6.272,74 dinara, a na ime paušala iznos od 5.000,00 dinara, kao i troškove krivičnog postupka oštećenog BB u iznosu od 38.250,00 dinara, sve u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, dok je oštećeni BB radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućen na parnicu.

Odlučujući o žalbama okrivljenog i njegovog branioca, Viši sud u Zaječaru je presudom Kž1 64/20 od 22.02.2021. godine, iste odbio kao neosnovane i potvrdio prvostepenu presudu.

Branilac okrivljenog AA, advokat Miroslav Lazić, blagovremeno je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, dok iz obrazloženja zahteva proizilazi da isti podnosi i zbog povreda zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, ukine prvostepenu presudu i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac u podnetom zahtevu ističe da delo za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim nije krivično delo jer se u radnjama okrivljenog ne stiču sva bitna obeležja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika. Po stavu branioca, u činjeničnom opisu predmetnog krivičnog dela, datom u izreci pravnosnažne presude, nedostaju oba konstitutivna elementa krivičnog dela u pitanju - i radnja i posledica, iz razloga jer učinjena pretnja nije bila određena i konkretizovana pošto se iz reči koje je okrivljeni izgovorio ne može utvrditi da se pretnja odnosi upravo na zamenika javnog tužioca BB ili na nekog drugog javnog tužioca, dakle ne zna se tačno kome je pretnja upućena, pa samim tim ista nije bila podobna da kod oštećenog stvori osećaj ugroženosti i straha za svoj život ili telo ili život ili telo njemu bliskog lica.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika, čini lice koje ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica, dok je stavom 3. istog člana propisano da će se učinilac krivičnog dela iz stava 1. kazniti zatvorom, ako delo učini, pored ostalih, prema zameniku javnog tužioca.

Radnja izvršenja osnovnog oblika krivičnog dela (stav 1.) sastoji se u upotrebi pretnje da će se napasti na život ili telo nekog lica ili njemu bliskog lica, čime se ugrožava sigurnost tog lica, što znači da se radi o kvalifikovanoj pretnji, odnosno pretnji kojom se stavlja u izgled tačno određeno zlo: da će se napasti na telo ili život pasivnog subjekta ili njemu bliskog lica, a posledica krivičnog dela je ugrožena sigurnost pasivnog subjekta, koja se manifestuje u njegovom osećanju nesigurnosti.

Imajući u vidu citirani zakonski opis bića krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, to, po nalaženju ovoga suda, iz činjeničnog opisa krivičnog dela, datog u optužnom predlogu Osnovnog javnog tužioca u Zaječaru KT 417/19 od 24.06.2019. godine i utvrđenog u izreci prvostepene presude, i to da je okrivljeni „... ugrozio sigurnost zamenika javnog tužioca ...BB, pretnjom da će napasti na njegov život i telo, na taj način što je...u krivičnoj pisarnici Osnovnog suda u ... nakon što mu je....saopšteno da je javni tužilac izjavio žalbu protiv prvostepene presude....kojom je okrivljeni oslobođen od optužbe, vidno iznerviran, izgovorio reči: „Ima da ima krvav Vidovdan, neće da ga dočeka, ubiću ga“,...nakon čega je ponovio „...Neće taj Vidovdan da dočeka, ubiću ga, imam dva stenta, neću da doživim presudu, neka me osude na 40 godina“...a nakon što mu je referent rekao da se pribere...nastavio “Neću da se smirim, ima da ga odrobijam, neće da doživi Vidovdan, a tebi ću da javim kada to uradim“, što je kod oštećenog BB stvorilo osećaj ugroženosti, nesigurnosti i straha...“, pri čemu je bio uračunljiv, svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje, a bio je svestan da je njegovo delo zabranjeno, a u vreme i mestu bliže opisanim u izreci presude, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljenog stiču sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, za koje je on optužen i pravnosnažno oglašen krivim.

Dakle, suprotno navodima branioca, u konkretnom slučaju radnja izvršenja krivičnog dela sastoji se u kvalifikovanoj pretnji okrivljenog da će napasti na život i telo, oštećenog zamenika javnog tužioca, koja pretnja je prouzrokovala zabranjenu posledicu koja se ogleda u stvaranju osećaja lične nesigurnosti, straha i ugroženosti kod oštećenog.

Samim tim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog čega je zahtev branioca u odnosu na ovu povredu, ocenjen kao neosnovan.

Nadalje, branilac u podnetom zahtevu, iako ne numeriše, ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, isticanjem da je sud odlukom o krivičnoj sankciji i to izricanjem okrivljenom mere bezbednosti zabrane približavanja i komunikacije sa oštećenim, povredio odredbu člana 80. stav 6. Krivičnog zakonika, s obzirom na to da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi propisani ovom odredbom za izricanje okrivljenom navedene mere bezbednosti. Po stavu branioca, kako odredba člana 80. stav 6. Krivičnog zakonika propisuje da sud meru bezbednosti zabrane približavanja i komunikacije sa oštećenim može izreći ako je okrivljenom izrečena novčana kazna, rad u javnom interesu, oduzimanje vozačke dozvole, uslovna osuda i sudska opomena, te kako je u konkretnom slučaju okrivljenom AA izrečena kazna zatvora, to mu stoga nije mogla biti istovremeno izrečena i predmetna mera bezbednosti.

Članom 80. stav 6. Krivičnog zakonika (Službeni glasnik RS, broj 72/2009) propisano je da se mera zabrane približavanja i komunikacije sa oštećenim može izreći ako je učiniocu izrečena novčana kazna, rad u javnom interesu, oduzimanje vozačke dozvole, uslovna osuda i sudska opomena.

Članom 89a stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 121/2012) propisano je da sud može učiniocu krivičnog dela zabraniti približavanje oštećenom na određenoj udaljenosti, zabraniti pristup u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada oštećenog i zabraniti dalje uznemiravanje oštećenog, odnosno dalju komunikaciju sa oštećenim, ako se opravdano može smatrati da bi dalje vršenje takvih radnji učinioca krivičnog dela bilo opasno po oštećenog. Stavom 2. navedenog člana propisano je da sud određuje trajanje mere iz stava 1. ovog člana koje ne može biti kraće od šest meseci niti duže od tri godine, računajući od dana pravnosnažnosti odluke, s tim da se vreme provedeno u zatvoru, odnosno u zdravstvenoj ustanovi u kojoj je izvršena mera bezbednosti ne uračunava u vreme trajanja ove mere.

Naime, u redovnom krivičnom postupku okrivljenom AA je mera bezbednosti zabrana približavanja i komunikacije sa oštećenim BB, pravilno izrečena na osnovu člana 89a. Krivičnog zakonika, a koja odredba, po principu specijaliteta, na bliži način reguliše ovo pitanje u odnosu na odredbu člana 80. stav 6. Krivičnog zakonika, koja je odredba opšteg karaktera.

Iz citiranih zakonskih odredbi proizilazi da je mera bezbednosti zabrane približavanja i komunikacije sa oštećenim (kao jedna od jedanaest vrsta koje propisuje član 79. Krivičnog zakonika) usvojena Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika iz 2009. godine, u cilju zaštite oštećenih lica. Uslov za njeno izricanje je da se opravdano može smatrati da bi dalje vršenje takvih radnji od strane učinioca krivičnog dela bilo opasno po oštećenog, odnosno da postoji verovatnoća da će učinilac krivičnog dela kontakt sa oštećenim zloupotrebiti radi ponovnog vršenja krivičnog dela.

Kako je izmenama i dopunama Krivičnog zakonika iz 2012. godine i to članom 89a stav 2. Krivičnog zakonika predviđeno da ova mera bezbednosti ne može biti kraća od 6 meseci niti duža od 3 godine, kao i da se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u vreme trajanja ove mere, to po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ukazuje da je navedenu meru moguće izreći uz osudu na kaznu zatvora (iako to nije izričito navedeno u članu 80. stav 6. KZ), naročito kada se ima u vidu da je cilj ove mere zaštita oštećenih lica.

S obzirom na izneto, Vrhovni kasacioni sud nalazi da sve napred izneto ukazuje da su navodi u podnetom zahtevu branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, neosnovani, zbog čega je zahtev branioca i u odnosu na ovu povredu zakona, ocenjen neosnovanim.

Nadalje, branilac okrivljenog, kao razlog podnošenja zahteva ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom preko branioca, ali ne konkretizuje na koji način je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti, pa kako Vrhovni kasacioni sud pravnosnažnu odluku i postupak koji je prethodio njenom donošenju ispituje samo u smislu člana 489. stav 1. ZKP, to se ovaj sud u razmatranje i ocenu istaknute povrede, nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                       Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                   Dragomir Milojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić