Vrhovni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ, i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA, advokat Miroslav Dmitrović, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog „povrede krivičnog zakona“ međutim, iz obrazloženja zahteva proizilazi da isti podnosi zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, obzirom da ističe da je sud odlukom o troškovima krivičnog postupka povredio odredbe članova 262. stav 1. i 265. stav 1. ZKP. U podnetom zahtevu navodi da je prema okrivljenom odbačen optužni predlog jer je reč o osobi zaostalog duševnog razvoja sa teškim oštećenjem govora i sluha, a što predstavlja trajnu nesposobnost za učestvovanje okrivljenog u postupku. Trajna nesposobnost okrivljenog da učestvuje u postupku, prema mišljenju branioca, ukazuje da je predmetni krivični postupak meritorno rešen, pa je imajući u vidu da je odredbom člana 262. stav 1. ZKP propisano da će se u svakoj presudi ili rešenju koje odgovara presudi odlučiti ko će snositi troškove postupka i koliko oni iznose, sud morao na osnovu ove odredbe i odredbe člana 265. stav 1. ZKP, da donese odluku o troškovima krivičnog postupka i to tako da nužni izdaci i nagrada branioca okrivljenog padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Miroslava Dmitrovića, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu se prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizlazi da je rešenjem Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu K 162/19 od 01.11.2021. godine, na osnovu člana 416. stav 1. tačka 3) ZKP, odbačen optužni predlog Osnovnog javnog tužioca u Gornjem Milanovcu Kto 128/19 od 16.09.2019. godine koji je podnet protiv okrivljenog AA, zbog krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ.

Odredbom člana 416. stav 1. tačka 3) ZKP propisano je da će u toku ili po završetku glavnog pretresa veće rešenjem odbaciti optužnicu ako utvrdi da je kod okrivljenog nastupilo duševno oboljenje ili duševna poremećenost ili druga teška bolest zbog koje trajno ne može učestvovati u postupku, a u stavu 2. istog člana, da se u obrazloženju rešenja iz stava 1. ovog člana sud neće upuštati u ocenu glavne stvari, nego će se ograničiti na razloge za odbacivanje optužnice.

Odredbom člana 417. tačka 2) ZKP propisano je, između ostalog, da će se krivični postupak u kojem je rešenjem optužnica odbačena nastaviti na zahtev ovlašćenog tužioca kad prestanu razlozi iz člana 416. stav 1. tačka 3) ovog zakonika.

Odredbom člana 262. stav 1. ZKP je propisano da će se u svakoj presudi ili rešenju koje odgovara presudi odlučiti ko će snositi troškove postupka i koliko oni iznose.

Odredbom člana 265. stav 1. ZKP je propisano da će se, kada se obustavi krivični postupak ili se optužba odbije ili se okrivljeni oslobodi od optužbe, izreći u rešenju, odnosno presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1) do 6) ovog zakonika, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca i punomoćnika (član 103. stav 3.), kao i nagrada veštaka i stručnog savetnika, padaju na teret budžetskih sredstava suda.

U konkretnom slučaju, krivični postupak protiv okrivljenog AA nije pravnosnažno okončan donošenjem rešenja o obustavi ili pak donošenjem presude kojom se optužba odbija ili se okrivljeni oslobađa od optužbe, već je rešenjem Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu K 162/19 od 01.11.2021. godine, na osnovu odredbe člana 416. stav 1. tačka 3) ZKP, odbačen optužni predlog Osnovnog javnog tužioca u Gornjem Milanovcu Kto 128/19 od 16.09.2019. godine koji je podnet protiv okrivljenog zbog krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ. Prema tome, donošenjem navedenog rešenja Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu predmet optužbe nije meritorno rešen, na šta branilac neosnovano ukazuje u zahtevu, niti se ta odluka može upodobiti meritorno rešenom predmetu optužbe, kako je propisano odredbom člana 265. stav 1. ZKP, već je reč o krivičnom postupku koji je, u smislu odredbe člana 417. tačka 2) ZKP, na zahtev nadležnog tužioca moguće nastaviti kad prestanu razlozi iz člana 416. stav 1. tačka 3) ZKP, pa je pravilno pobijanim rešenjima odlučeno da u ovoj fazi postupka ne postoji zakonski osnov da se braniocu okrivljenog isplate nužni izdaci i nagrada iz budžetskih sredstava suda.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanim odlukama nije učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Miroslava Dmitrovića, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav.1 ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić