Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti su osnovani.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda osnovano branilac okrivljenih Z.L. i S.T. u podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanim rešenjima Osnovnog suda u Nišu učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, jer su navedenim odlukama o troškovima krivičnog postupka povređene odredbe člana 261. stav 1. i stav 2. tačka 7) ZKP, člana 23. stav 1. i 2. Zakona o advokaturi, člana 23. stav 2. u vezi člana 1. i 2. Pravilnika o naknadi troškova u sudskim postupcima, člana 4. stav 1, člana 11. i Tarifnog broja 6. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je rešenjem Osnovnog suda u Nišu 22 K.br.8351/10 od 24.06.2013. godine obustavljen krivični postupak protiv okrivljenih Z.L. i S.T. zbog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 2. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 33. KZ, a po optužnici Osnovnog javnog tužioca u Nišu Kt.br.1795/02 od 08.10.2002. godine, koja je precizirana 12.04.2007. godine, 30.11.2007. godine, 15.04.2008. godine, 16.10.2008. godine i 17.06.2013. godine. Istim rešenjem određeno je da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava, o čemu će biti doneto posebno rešenje.

Pobijanim prvostepenim rešenjem okrivljenima su dosuđeni troškovi krivičnog postupka na ime zastupanja od strane branioca – advokata, koji će biti isplaćeni iz budžetskih sredstava suda i to okrivljenom Z.L. u iznosu od 806.250,00 dinara, a okrivljenom S.T. u iznosu od 742.500,00 dinara, pri čemu je u obrazloženju prvostepenog rešenja detaljno navedeno za koje procesne radnje braniocima okrivljenih pripada nagrada i u kojim iznosima, a navedeno je i koje troškove sud nije priznao okrivljenima, uz obrazloženje da su ti troškovi nastali krivicom okrivljenih i njihovih branilaca.

Drugostepeni sud je delimično uvažio žalbu okrivljenog S.T. i preinačio prvostepeno rešenje tako što je ovom okrivljenom dosudio troškove krivičnog postupka u iznosu od 828.750,00 dinara, obrazlažući za koje procesne radnje braniocu okrivljenog još pripada nagrada i u kojim iznosima, dok je odbio kao neosnovanu žalbu okrivljenog Z.L.

Odredbom člana 261. stav 1. ZKP propisano je da su troškovi krivičnog postupka izdaci učinjeni povodom postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka, dok je odredbom stava 2. tačka 7) istog člana, između ostalog, propisano da troškovi krivičnog postupka obuhvataju nagradu i nužne izdatke branioca.

Odredbom člana 23. stav 1. Zakona o advokaturi propisano je da advokat ima pravo na nagradu i naknadu troškova za svoj rad, u skladu sa tarifom, koju donosi Advokatska komora Srbije, a odredbom stava 2. istog člana propisano je da se visina nagrade za rad advokata utvrđuje u zavisnosti od vrste postupka, preduzete radnje, vrednosti spora ili visine zaprećene kazne.

Pre svega, osnovano se zahtevima za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih ukazuje da nižestepeni sudovi prilikom obračuna troškova krivičnog postupka i to nagrade branioca nisu uzeli u obzir činjenicu da je tokom krivičnog postupka, dakle od njegovog pokretanja pa do njegovog završetka, javni tužilac, usled izmena krivičnih zakona, više puta menjao pravnu kvalifikaciju krivičnog dela koje je okrivljenima stavljeno na teret, te da stoga nisu pravilno primenili Advokatsku tarifu vezano za visinu zaprećene zatvorske kazne za krivično delo koje je okrivljenima bilo stavljeno na teret. Naime, nižestepeni sudovi su troškove krivičnog postupka, odnosno iznose za preduzete procesne radnje računali isključivo prema visini zaprećene zatvorske kazne u odnosu na krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 2. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 33. KZ zbog kog krivičnog dela je prema okrivljenima obustavljen krivični postupak, a za koje je zaprećena kazna zatvora u trajanju od 6 meseci do 5 godina. Međutim, prema okrivljenima je vođena istraga po zahtevu za sprovođenje istrage Osnovnog javnog tužioca u Nišu Kt.45/02 od 14.02.2002. godine, zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 242. stav 3. u vezi stava 4. i 1. KZ RS u vezi člana 22. KZ SRJ, za koje je bila zaprećena kazna zatvora u trajanju od najmanje 3 godine, te je optužnica podignuta - Kt.1795/02 od 08.10.2002. godine, za krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 242. stav 2. u vezi stava 4. i 1. KZ RS, za koje je zaprećena kazna zatvora od 1 do 10 godina, a u daljem toku postupka je ponovo izmenjena optužnica u pogledu pravne kvalifikacije, tako što je okrivljenom stavljeno na teret krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 2. KZ gde je visina zaprećene kazne – zatvor od 1 do 8 godina.

Dakle, nižestepeni sudovi su, imajući u vidu da je u konkretnom slučaju tokom krivičnog postupka od strane javnog tužioca više puta menjana pravna kvalifikacija krivičnog dela koje je okrivljenima stavljeno na teret, bili dužni da troškove krivičnog postupka obračunavaju prema zaprećenoj kazni za ono krivično delo za koje se vodi krivični postupak u momentu kada su od strane branioca preduzete procesne radnje.

Pored toga, osnovano se zahtevima za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih ukazuje da prilikom obračuna troškova krivičnog postupka nižestepeni sudovi nisu uzeli u obzir sve sprovedene procesne radnje u toku krivičnog postupka, odnosno da su propustili da donesu odluku vezano za troškove na ime nagrade branioca za obavljene razgovore sa okrivljenima u toku trajanja pritvora. Naime, posete advokata pritvoreniku predviđene su Tarifom o nagradama i naknadama troškova za rad advokata i to po Tarifnom broju 6. po kome advokatu pripada 50 % nagrade iz Tarifnog broja 1. za svaki obavljeni razgovor sa okrivljenim koji je lišen slobode ili se nalazi u pritvoru. Imajući u vidu navedeno, to je sud prilikom obračuna troškova krivičnog postupka dužan da odluči i o troškovima vezanim za obavljene razgovore sa okrivljenima u toku trajanja pritvora, pri čemu će prilikom odlučivanja imati u vidu samo one troškove koji su u vezi sa pružanjem pomoći okrivljenima pri odbrani, odnosno samo one troškove koji su bili neophodni i nužni radi pripremanja odbrane okrivljenih. Ocena pravilnosti obračuna nagrade branioca i u vezi sa tim iznosa troškova krivičnog postupka je u domenu utvrđenog činjeničnog stanja koje ne može biti predmet ispitivanja po zahtevu za zaštitu zakonitosti kao vanrednom pravnom leku.

Kako je, dakle, pobijanim pravnosnažnim rešenjima učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, a na šta se osnovano ukazuje u podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Z.L. i S.T., advokata S.Ć., to je Vrhovni kasacioni sud usvojio kao osnovane zahteve i na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP ukinuo pobijana pravnosnažna rešenja i predmet vratio Osnovnom sudu u Nišu na ponovno odlučivanje u smislu razloga iznetih u ovoj presudi, pri čemu će sud u ponovnom postupku otkloniti povredu zakona na koju mu je ukazano ovom presudom, nakon čega će biti u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Zapisničar-savetnik                                                          Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                               Nevenka Važić,s.r.