Istom presudom okrivljeni je obavezan na plaćanje troškova krivičnog postupka, a oštećeni su upućeni na parnicu radi ostvarivanja imovinsko – pravnog zahteva saglasno članu 258. ZKP.

Presudom Višeg suda u Leskovcu Kž1 128/20 od 11.05.2020. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Lebanu, okrivljenog i njegovog branioca, a presuda Osnovnog suda u Lebanu K 5/20 od 17.01.2020. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Novica Mitić, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da je podnet i zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2) u vezi člana 61. KZ, bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz član 438. stav 2. tačka 2) ZKP i povrede člana 88. KZ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da preinači pravnosnažne presude i oslobodi okrivljenog ili da ukine u celosti prvostepenu i drugostepenu odluku i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je delimično osnovan.

Osnovano se u zahtevu branioca okrivljenog navodi da je sud povredio zakon na štetu okrivljenog, jer ga je oglasio krivim za produženo krivično delo ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, jer prema činjeničnom opisu navedenom u izreci presude nije bilo mesta primeni pravne konstrukcije produženog krivičnog dela, niti su bili ispunjeni uslovi iz člana 61. KZ Iznetim navodima zahteva se, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pravnosnažne presude suštinski pobijaju zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 61. KZ.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda u izreci pravnosnažne presude nisu sadržana obeležja produženog krivičnog dela, već jednog krivičnog dela iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru.

Članom 61. stav 1 KZ-a propisano je da produženo krivično delo čini više istih ili istovrsnih krivičnih dela učinjenih u vremenskoj povezanosti od strane istog učinioca koja predstavljaju celinu zbog postojanja najmanje dve od sledećih okolnosti: istovetnosti oštećenog, istovrsnosti predmeta dela, korišćenja iste situacije ili istog trajnog odnosa, jedinstva mesta ili prostora izvršenja dela ili jedinstvenog umišljaja učinioca.

U konkretnom slučaju, izrekom pravnosnažne presude nije utvrđeno izvršenje više istih ili istovrsnih krivičnih dela učinjenih u vremenskoj povezanosti od strane istog učinioca, a što je neophodan uslov za postojanje produženog krivičnog dela iz člana 61. KZ-a, već je utvrđeno da radnja krivičnog dela predstavlja jednu kontinuiranu radnju ometanja više ovlašćenih službenih lica u vršenju službene radnje održavanja javnog reda i mira. Stoga, krivično delo opisano u izreci pravnosnažne presude predstavlja jedno krivično delo iz člana člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru.

Sledstveno navedenom, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, prvostepeni sud je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenio zakon koji se ne može primeniti, jer je pravno kvalifikujući protivpravne radnje okrivljenog AA, koje su mu stavljene na teret optužnim aktom javnog tužioca, kao produženo krivično delo ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru u vezi člana 61. KZ i oglašavajući okrivljenog krivim za isto, umesto za krivično delo ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, učinio povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP na štetu okrivljenog, a koju povredu nije otklonio drugostepeni sud donoseći pobijanu drugostepenu odluku u postupku po žalbama na prvostepenu presudu, iako je na povredu krivičnog zakona u svojoj žalbi ukazivao branilac okrivljenog.

Imajući u vidu napred navedeno, Vrhovni kasacioni sud je delimično usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA -advokata Novice Mitića u ovom delu, te je otklonio napred navedenu povredu krivičnog zakona preinačenjem pobijanih pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Lebanu K 5/20 od 17.01.2020. godine i Višeg suda u Leskovcu Kž1 128/20 od 11.05.2020. godine u pogledu pravne kvalifikacije dela, tako što je protivpravne radnje okrivljenog AA bliže opisane u izreci prvostepene presude, za koje je pravnosnažno oglašen krivim, po pravilnoj primeni zakona, pravno kvalifikovao kao krivično delo ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru.

Nadalje, polazeći od ovako izmenjene pravne kvalifikacije dela, Vrhovni kasacioni sud je okrivljenom AA izrekao uslovnu osudu, tako što mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 8 (osam) meseci, i odredio da se ista neće izvršiti ako okrivljeni u roku od 2 (dve) godine ne izvrši novo krivično delo, s tim što ako dođe do opoziva uslovne osude u izrečenu kaznu zatvora mu se ima uračunati vreme provedeno na zadržavanju po rešenju PS Lebane LS br.4/16 od 11.06.2016. godine u periodu od 11.01.2016. godine do 13.01.2016. godine, nalazeći da je ovako odmerena krivična sankcija srazmerna objektivnoj težini izvršenog krivičnog dela, te olakšavajućim i otežavajućim okolnostima koje su u smislu člana 54. KZ utvrđene na strani okrivljenog u redovnom postupku, stepenu krivice okrivljenog i jačini ugrožavanja zaštićenog dobra, kao i da je izrečena krivična sankcija nužna i dovoljna da se njome ostvari opšta svrha izricanja krivične sankcije iz člana 4. KZ i svrha kažnjavanja iz člana 42. KZ i to kako u odnosu na samog okrivljenog, tako i na planu generalne prevencije.

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok su u ostalom delu ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva.

Branilac okrivljenog u zahtevu navodi obrazlažući povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP da je krivično delo iz člana 23. Zakona o javnom redu i miru krivično delo blanketnog karaktera, zbog čega je potrebno da se u opisu dela navede naziv zakona i odredba koja propisuje u čemu se sastoji službena dužnost nadležnog organa iz člana 23. Zakona o javnom redu i miru, kao i da se navede odredba zakona na osnovu koje to lice vrši tu službenu dužnost.

Navode branioca okrivljenog kojima ističe povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim, a iz sledećih razloga:

Naime, u izreci pravnosnažne presude jasno je navedeno da su ovlašćena službena lica PS Lebane obavljala službenu dužnost uspostavljanja narušenog javnog reda i mira, dakle navedeni su svi bitni elementi krivičnog dela iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru. Za postojanje predmetnog krivičnog dela nije neophodno u izreci pravnosnažne presude potom navoditi da se radi o službenim licima nadležnog organa iz člana 2.Zakona o javnom redu i miru, jer to proističe iz navoda izreke presude da su navedena službena lica pripadnici P.S. Lebane, kao ni onih odredaba zakona kojim se reguliše službena radnja koju su službena lica vršila, jer to proizilazi iz izreke presude kojom je utvrđeno da se radi o službenoj radnji uspostavljanja javnog reda i mira, pa se stoga neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP na štetu okrivljenog.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je u ostalom delu odbačen.

Naime, branilac okrivljenog u zahtevu takođe navodi i da je izreka prvostepene presude nejasna i protivrečna sama sebi jer iz iste ne može da se utvrdi koje su službene radnje preduzimali policijski službenici, čime branilac okrivljenog suštinski ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, kao što navodi da drugostepeni sud prilikom donošenja drugostepene presude nije primenio odredbe član 88. ZKP, jer iako je okrivljeni delimično priznao izvršenje krivičnog dela, sud je bio u obavezi da i dalje prikuplja dokaze o učiniocu i krivičnom delu.

Kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno branilac okrivljenog u granicama prava koja u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, ni zbog povrede odredbe člana 88. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljeno u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Sa iznetih razloga, nalazeći da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP na koju se osnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Novice Mitića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) zahtev branioca okrivljenog u odnosu na ovu povredu usvojio kao osnovan, dok je nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev branioca okrivljenog u odnosu na ovu povredu odbio kao neosnovan, a u ostalom delu zahtev odbacio na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                  Predsednik veća-sudija,

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                               Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić