-dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kragujevcu K br. 673/19 od 03.09.2020. godine i Višeg suda u Kragujevcu Kž1 26/21 od 10.02.2021. godine ODBACUJE, kao nedozvoljen, pa u preostalom delu pravnosnažne presude ostaju neizmenjene.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu K broj 673/19 od 03.09.2020. godine, okrivljeni AA, oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje su mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 6 meseci, i zbog izvršenja krivičnog dela nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi iz člana 296. stav 1. KZ, za koje su mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 3 meseca, pa je okrivljeni AA osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 7 meseci, koja će se prema okrivljenom izvršiti u prostorijama u kojima stanuje uz primenu elektronskog nadzora, pri čemu ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje, osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sakcija, a ukoliko okrivljeni jednom u trajanju preko 6 časova ili dva puta u trajanju do 6 časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u zavodu za izvršenje kazne zatvora.

Navedenom presudom na osnovu člana 297. stav 5. KZ u vezi sa članom 86. KZ okrivljenom AA izrečena je mera bezbednosti zabrane upravljanjem motornim vozilom „B“ kategorije, u trajanju od 1 godine računajući od dana pravnosnažnosti presude.

Na osnovu odredbe člana 258. stav 4. ZKP, navedenom presudom oštećeni BB je upućen da imovinskopravni zahtev može da ostvaruje u parničnom postupku.

Navedenom presudom na osnovu člana 264. u vezi člana 261. ZKP, okrivljeni AA je obavezan da naknadi troškove krivičnog postupka i da sudu plati iznos od 5.000,00 dinara na ime paušala, a Osnovnom javnom tužilašvu u Kragujevcu iznos od 66.234,41 dinar, na ime sredstava unapred isplaćenih iz budžeta tužilaštva, a sve u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, i određeno da će se o visini ostalih troškova krivičnog postupka, odlučiti posebnim rešenjem, shodno članu 262. stav 2. ZKP.

Presudom Višeg suda u Kragujevcu Kž1 26/21 od 10.02.2021. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Kragujevcu i branioca okrivljenog AA, pa je presuda Osnovnog suda u Kragujevcu K broj 673/19 od 03.09.2020. godine potvrđena.

Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, avokat Živorad Koraćević, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) i stav 2. tačka 1) ZKP i povrede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno suđenje, s tim da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem-sudijom pojedincem, a da se izvršenje pravnosnažne presude odloži.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, o kojoj nije obavestio javnog tužioca i branioca okrivljenog, u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

U sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je osnovan.

Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ukazuje da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, jer je u odnosu na krivično delo nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi iz člana 296. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim, nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja pre donošenja drugostepene presude.

Odredbom člana 296. stav 1. ZKP, propisano je da vozač motornog vozila ili drugog prevoznog sredstva koji ostavi bez pomoći lice koje je tim prevoznim sredstvom povređeno ili čiju je povredu tim sredstvom prouzrokovao kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

Članom 103. tačka 5. KZ propisano je da ako u ovom zakoniku nije drugačije određeno, krivično gonjenje ne može se preduzeti kada protekne tri godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko jedne godine.

Odredbom člana 104. stav 6. KZ propisano je da zastarelost krivičnog gonjenja nastaje u svakom slučaju kada je protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja.

Iz izreke prvostepene presude kojom je okrivljeni AA oglašen krivim, proizlazi da je krivično delo nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi iz člana 296. stav 1. KZ izvršeno dana 25.01.2015. godine, pa je, imajući u vidu zaprećenu kaznu za ovo krivično delo (novčana kazna ili zatvor do 3 godine), kao i odredbu člana 103. tačka 5) i člana 104. stav 6. KZ, apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja u odnosu na ovo krivično delo nastupila dana 25.01.2021. godine.

Drugostepena presuda u ovom krivičnom postupku-presuda Višeg suda u Kragujevcu Kž1 26/21 od 10.02.2021. godine, doneta je nakon nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja za krivično delo nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi iz člana 296. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni AA pravnosnažno oglašen krivim (zastarelost je nastupila dana 25.01.2021. godine), a kako se to osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca ovog okrivljenog ukazuje.

Iz navedenog razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 422. tačka 3) ZKP u odnosu na okrivljenog AA odbio optužbu da je izvršio krivično delo nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi iz člana 296. stav 1. KZ.

Imajući u vidu ovakvu procesnu situaciju, Vrhovni kasacioni sud je preinačio pobijane presude u pogledu odluke o kazni, tako što je okrivljenog AA zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, uzimajući kao pravilno utvrđene i ocenjene olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenog-da je okrivljeni otac dvoje maloletne dece, ranije neosuđivan, da se oštećeni nije pridružio krivičnom gonjenju, kao i da otežavajućih okolnosti nije bilo, okrivljenog AA osudio na kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci i odredio da će je okrivljeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje, uz primenu elektronskog nadzora, pri čemu ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje, osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sakcija, a ukoliko okrivljeni jednom u trajanju preko 6 časova ili dva puta u trajanju do 6 časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdržava u zavodu za izvršenje kazne zatvora. Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda ovako odmerena kazna okrivljenom AA je srazmerna težini i društvenoj opasnosti izvršenog krivičnog dela i stepenu krivice okrivljenog, i kao takva nužna i dovoljna za ostvarivanje svrhe kažnjavanja iz člana 42. KZ.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, navodima zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog AA, u delu koji se odnosi na krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, zapravo se ukazuje na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP, koji u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju zakonom propisane razloge zbog kojih je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, pa je zahtev u tom delu, od strane ovog suda, ocenjen kao nedozvoljen.

Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA nedozvoljen i u delu u kome je podnet zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, jer zahtev ne sadrži obrazloženje navedenih povreda zakona.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci, na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 487. stav 2. tačka 1) u vezi člana 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                           Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                     Dragomir Milojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić