2. Da je dana 18.12.2012. godine od 10,15 časova u Gornjem Milanovcu, sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, nakon podstrekavanja od strane B.M. ugrozio sigurnost oštećenog V.C. pretnjom da će napasti na život i telo oštećenog i njemu bliskih lica, na taj način što je putem interneta oštećenom V.C., sa svog korisničkog profila na sajtu poslao poruku sledeće sadržine: ''Moje stvari stoje zaplenjene kod tebe! Ja ovih dana dolazim u Milanovac, nemoj da me tu i sačekaju, ništa neće da valja, doći ću lično po njih!!! Ne obilazi više oko B.!!! Pozdravi ćerke, one treba da su već velike!'' iako je bio svestan da čini zabranjenu radnju koja predstavlja obeležje krivičnog dela, čije je izvršenje hteo, a bio je svestan i zabranjenosti svog dela,

3. Da je dana 26.12.2012. godine u Gornjem Milanovcu, sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, nakon podstrekavanja od strane B.M. ugrozio sigurnost oštećenog V.C. pretnjom da će napasti na život i telo oštećenog i njemu bliskih lica, na taj način što je najpre u 15,51 sati putem interneta oštećenom V.C., sa svog korisničkog profila na sajtu www.facebookcom. na korisnički profil oštećenog na istom veb sajtu poslao poruku sadržine: ''Ti traži zaštitu policije? Da li ti zaslužuješ bilo čiju zaštitu? Ja sam čuo da ti nudiš zaštitu drugima? Vrati ono što nije tvoje! Nemoj da nešto fali!!!!!!!!!!!!!'' a zatim u 16,00 časova i poruku sadržine: ''Zafali li i jedna B. krpica cela tvoja familija će gola da ide po Milanovcu! Poskidaću vas gole na sred centra! Moraš da naučiš da patiš!!! Toliko si patnje naneo drugima, a ne znaš šta je to patnja! Treba da živiš što duže i da gledaš kako ti sramote ćerke! Koliko si ćerki i žena osramotio. Kako ih sramote i kako se hvale po gradu. A šta kažeš ti popu? I šta pričaš po gradu? A sad bi da te štiti policija! P. malena! Uvek si bio slinav, to kažu i oni koje ti svojataš za svoje prijatelje! B.R. je spreman da umre u svakom trenutku i umreće kao čovek! Jesi li spreman da umreš?'', iako je bio svestan da čini zabranjenu radnju koja predstavlja obeležje krivičnog dela, čije je izvršenje hteo, a bio je svestan i zabranjenosti svog dela,

- čime bi izvršio produženo krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. u vezi sa članom 61. stav 1. Krivičnog zakonika,

II Prema okrivljenoj B.M.,

Da je u periodu od 17.12.2012. do 26.12.2012. godine, sposobna da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, ugrozila sigurnost oštećenog V.C. pretnjom da će napasti na život i telo oštećenog i njemu bliskih lica, na taj način što je putem telefona tražila i na koji način je stvorila volju kod B.R. da oštećenom V.C. upućuje poruke preteće sadržine putem mobilnog telefona i interneta preko veb sajta www.facebookcom, što je okrivljeni S.R. i uradio ugrozivši sigurnost oštećenog na način opisan u stavu I izreke presude, iako je bila svesna da čini zabranjenu radnju koja predstavlja obeležje krivičnog dela, čije je izvršenje htela, a bila je svesna i zabranjenosti svog dela,

- čime bi izvršila krivično delo ugrožavanje sigurnosti u podstrekavanju iz člana 138. stav 1. u vezi sa članom 34. stav 1. Krivičnog zakonika.

Troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu 1K br.19/14 od 12.05.2015. godine, okrivljeni B.R. oglašen je krivim zbog izvršenja produženog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. u vezi sa članom 61. KZ, za koje delo je osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 30.000,00 dinara. Istovremeno je određeno da je okrivljeni dužan da ovu kaznu plati na žiro račun suda u roku od dva meseca po pravnosnažnosti presude, te da će se ova kazna, ukoliko je okrivljeni ne plati u ostavljenom roku, zameniti kaznom zatvora tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora. Istovremeno, okrivljeni je obavezan da na ime sudskog paušala plati iznos od 5.000,00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Stavom dva iste presude, okrivljena B.M. oglašena je krivom zbog izvršenja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti u podstrekavanju iz člana 138. stav 1. u vezi sa članom 34. stav 1. KZ, za koje delo je osuđena na novčanu kaznu u iznosu od 30.000,00 dinara, koju je dužna da plati u roku od dva meseca po pravnosnažnosti presude i istovremeno je određeno da ukoliko okrivljena ne uplati novčanu kaznu u ostavljenom roku – ista će biti zamenjena kaznom zatvora tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora. Istovremeno, okrivljena je obavezana da na ime sudskog paušala plati iznos od 5.000,00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Okrivljeni B.R. i B.M. obavezani su i da oštećenom kao tužiocu V.C. na ime troškova krivičnog postupka solidarno isplate iznos od 129.750,00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Višeg suda u Čačku Kž br.106/15 od 20.07.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenih B.R. i B.M., a presuda Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu 1K br.19/14 od 12.05.2015. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenih B.R. i B.M. – advokat M.T., zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP, konkretno zbog povrede odredaba člana 438. stav 1. tač. 7, 8. i 9. ZKP u vezi sa članom 438. stav 2. tačka 1. ZKP i zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude ili da pobijane preinači tako što će na osnovu člana 422. tačka 3. ZKP doneti presudu kojom se odbija optužba protiv okrivljenih.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je osnovan.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih ističe se da je prvostepenom presudom sud učinio povredu odredaba krivičnog postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca, zbog čega je prvostepena presuda doneta uz povredu odredaba člana 438. stav 1. tačka 7. ZKP. S tim u vezi, u zahtevu se ističe da je oštećeni V.C., preko punomoćnika, krivičnu prijavu podneo nenadležnom i neovlašćenom javnom tužiocu – Osnovnom javnom tužiocu u Čačku, koji je rešenjem odbacio krivičnu prijavu protiv okrivljenih, nakon čega je oštećeni kao tužilac preuzeo krivično gonjenje podnošenjem optužnog predloga stvarno nenadležnom sudu – Osnovnom sudu u Čačku, nadalje zaključujući da je preuzimanje krivičnog gonjenja od strane oštećenog u konkretnom slučaju nezakonito obzirom da krivična prijava protiv okrivljenih nije podneta, niti razmatrana od strane nadležnog tužioca, imajući u vidu da je okrivljenima stavljeno na teret da su krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ izvršili koristeći računar, odnosno računarsku mrežu, a iz kojih razloga je u smislu odredaba člana 10. u vezi sa članom 3. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, u ovoj krivičnoj stvari nadležan Viši sud u Beogradu, a ne Osnovni sud u Čačku, koji je doneo prvostepenu presudu.

Izloženi navodi zahteva su, po oceni ovoga suda, osnovani.

Iz činjeničnog opisa radnje izvršenja u izreci prvostepene presude, koja je potvrđena presudom Višeg suda u Čačku Kž br.106/15 od 20.07.2015. godine, krivična dela zbog kojih su okrivljeni B.R. i B.M. oglašeni krivim, izvršena su putem računara i računarske mreže – interneta (konkretno fejsbuka), a po optužnom predlogu oštećenog kao tužioca V.C., koji je podnet nakon odbačaja krivične prijave od strane Osnovnog javnog tužilaštva u Čačku.

Za krivično gonjenje navedenog krivičnog dela, nadležno je posebno tužilaštvo, i to Više javno tužilaštvo u Beogradu, odnosno Posebno odeljenje Višeg tužilaštva u Beogradu za borbu protiv visokotehnološkog kriminala.

Ovo stoga što je Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala (''Službeni glasnik RS'', br. 61/2005 i 104/2009), propisano da visokotehnološki kriminal u smislu tog zakona predstavlja vršenje krivičnih dela kod kojih se kao objekat ili sredstvo izvršenja krivičnih dela javljaju računari, računarski sitemi, računarske mreže, računarski podaci, kao i njihovi proizvodi u materijalnom ili elektronskom obliku (član 2. stav 1), da se taj zakon primenjuje radi otkrivanja, krivičnog gonjenja i suđenja za, pored ostalog, krivična dela protiv slobode i prava čoveka i građanina ... koja se zbog načina izvršenja ili upotrebljenih sredstava mogu smatrati krivičnim delima visokotehnološkog kriminala u skladu sa članom 2. stava 1. tog zakona (član 3. stav 3), da je za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 3. tog zakona nadležno Više javno tužilaštvo u Beogradu za teritoriju Republike Srbije, da se u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu obrazuje posebno odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala (član 4. st. 1. i 2), te da je za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 3. tog zakona nadležan Viši sud u Beogradu za teritoriju Republike Srbije, a da je za odlučivanje u drugom stepenu nadležan Apelacioni sud u Beogradu (član 10. st. 1. i 2).

Kako je izrekom pravnosnažne presude utvrđeno da je krivično delo protiv sloboda i prava čoveka i građanina – ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ izvršeno tako što je sredstvo izvršenja krivičnog dela bio računar i računarska mreža – internet, konkretno fejsbuk, to je o krivičnoj prijavi oštećenog kao tužioca V.C., koja je činjenično i pravno identična izreci pravnosnažne presude, kao nadležan tužilac morao da odlučuje Viši javni tužilac Posebnog odeljenja za visokotehnološki kriminal u Beogradu, a ne Osnovni javni tužilac u Čačku. Tek nakon odbačaja krivične prijave od strane nadležnog tužioca, okrivljeni je u konkretnom slučaju, shodno odredbi člana 61. st. 1. i 2. ZKP (''Službeni glasnik RS'', br. 58/04 ... 76/10) koji se primenjivao u vreme kada je oštećeni podneo krivičnu prijavu, mogao steći svojstvo ovlašćenog tužioca.

Iz navedenih razloga, odbačajem krivične prijave od strane nenadležnog tužioca, oštećeni nije stekao svojstvo ovlašćenog tužioca za krivično gonjenje protiv okrivljenih B.R. i B.M., a zbog čega je u konkretnom slučaju oglašavanjem okrivljenih krivim zbog predmetnog krivičnog dela, učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7. ZKP, što se osnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih.

Međutim, kako su okrivljeni B.R. i B.M. predmetna krivična dela iz člana 138. stav 1. KZ izvršili u periodu od 17.12.2012. do 26.12.2012. godine, za koje je propisana novčana kazna ili kazna zatvora do jedne godine, imajući u vidu odredbu člana 103. tačka 7. KZ, kojom je propisano da se krivično gonjenje ne može preduzeti kada protekne dve godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora do jedne godine ili novčana kazna, te pri činjenici da krivično gonjenje u konkretnom slučaju do sada uošte nije preduzeto od stane ovlašćenog tužioca, to je Vrhovni kasacioni sud preinačio pravnosnažne presude Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu 1K br.19/14 od 12.05.2015. godine i Višeg suda u Čačku Kž br.106/15 od 20.07.2015. godine tako što je prema okrivljenima na osnovu člana 422. tačka 3. ZKP odbio optužbu zbog nastupanja zastarelosti krivičnog gonjenja.

Kako je prema okrivljenima odbijena optužba zbog nastupanja zastarelosti krivičnog gonjenja, to je na osnovu člana 265. stav 1. ZKP doneta odluka da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2. ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                           Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                      Nevenka Važić, s.r.