U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Gordane Kojić i Svetlane Tomić Jokić, članova veća, sa savetnikom Marijom Ribarić, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Igora Sokolovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Surdulici K. br. 131/23 od 16.01.2024. godine i Višeg suda u Vranju Kž1 39/24 od 23.04.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 10.09.2024. godine, većinom glasova doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Igora Sokolovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Surdulici K. br. 131/23 od 16.01.2024. godine i Višeg suda u Vranju Kž1 39/24 od 23.04.2024. godine, u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok se u preostalom delu ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Surdulici K. br. 131/23 od 16.01.2024. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim da je izvršio krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika, pa mu je izrečena sudska opomena i isti je obavezan da snosi troškove krivičnog postupka, kako je to sud precizno odredio u izreci prvostepene presude, dok je privatni tužilac radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućen na parnični postupak.

Presudom Višeg suda u Vranju Kž1 39/24 od 23.04.2024. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, advokata Igora Sokolovića i presuda Osnovnog suda u Surdulici K. br. 131/23 od 16.01.2024. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Igor Sokolović, zbog povrede zakona iz člana 438 stav 2. tačka 2) i člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji, kao osnovan, podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe za delo koje mu je stavljeno na teret.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu i na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog AA je u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti naveo da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer izreka pravnosnažne presude ne sadrži sve bitne elemente krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, zbog koga je okrivljeni i oglašen krivim. U vezi sa iznetim, branilac navodi da u izreci ne postoji uvredljiva izjava sa objektivnog stanovišta, pri čemu je okrivljeni inkriminisane reči izgovorio pred sudom u odbrani svojih prava i zaštiti opravdanih interesa, te reči nisu izgovorene u nameri omalovažavanja, što ukazuje po navodima branioca da je imalo mesta primeni člana 170. stav 4. KZ.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane i nalazi da su, suprotno navodima iznetim u zahtevu za zaštitu zakonitosti, u činjeničnom opisu radnje izvršenja datom u izreci prvostepene presude, naznačene sve činjenice i okolnosti, koje čine zakonska obeležja krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom. Naznačene su kako objektivne okolnosti, u odnosu na radnju izvršenja koja se u konkretnom slučaju sastoji u uvredi oštećenog – privatnog tužioca, na taj način što je pred sudom izjavio: „Bitanga i da ne može da ga sluša i da će to na ulici da mu kaže“, kao i „Kada bi sada imao 50 godina kroz prozor bi ga gurnuo“, a koje reči objektivno posmatrano predstavljaju uvredu, odnosno nepoštovanje njegovog dostojanstva, časti i ugleda, koje su kod privatnog tužioca izazvale osećaj uvređenosti, tako i subjektivne koje se tiču uračunljivosti i umišljaja okrivljenog upravljenog na izvršenje krivičnog dela u pitanju.

Takođe, Vrhovni sud ukazuje, a nasuprot navodima zahteva, da namera omalovažavanja nije zakonsko obeležje krivičnog dela uvreda, već je stavom 4. člana 170. KZ, predviđen osnov isključenja postojanja krivičnog dela u situaciji kada je uvredljiva izjava data, između ostalog i u odbrani nekog prava ili zaštiti opravdanih interesa, pod uslovom da se iz načina izražavanja ili drugih okolnosti vidi da to nije učinjeno u nameri omalovažavanja, što nižestepeni sudovi, u konkretnom slučaju, nisu našli.

Osim toga, branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti numeriše da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i navodi da je neproverena činjenica da je okrivljeni na ročištu stalno upadao u reč privatnom tužiocu, dobacivao, više puta ga nazivao „bitangom“ i da je više puta upozoren od strane sudije da to ne čini, kojim navodima suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i člana 440. ZKP, to je u odnosu na ove povrede zahtev za zaštitu zakonitosti nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Milanka Ranković