U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Biljane Sinanović, Milunke Cvetković i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Zoricom Stojković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog N.A., zbog krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 3. u vezi člana 281. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, adv. O.L., podnetom protiv pravnosnažne presude Višeg suda u Subotici 6Kž1 br. 84/16 od 23.05.2016. godine, u sednici veća održanoj dana 31.08.2016. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog N.A., adv. O.L., podnet protiv pravnosnažne presude Višeg suda u Subotici 6Kž1 br. 84/16 od 23.05.2016. godine, u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačke 1) i 2) ZKP, dok se isti zahtev u ostalom delu odbacuje kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Senti 2K br. 299/15 od 04.02.2016. godine okrivljeni N.A., oglašen je krivim zbog krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 3. u vezi člana 281. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje mu je izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci i istovremeno određeno da se ona neće izvršiti ako okrivljeni u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Istom presudom na osnovu člana 258. ZKP zakonski naslednici pokojnog - oštećenog R.M., radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućeni su na parnicu. Okrivljeni je obavezan da u korist budžetskih sredstava suda uplati na ime troškova krivičnog postupka iznos od 104.900,00 dinara kao i paušal u iznosu od 5.000,00 dinara, u roku od tri meseca od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Višeg suda u Subotici 6Kž1 br. 84/16 od 23.05.2016. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog a prvostepena presuda, potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude Višeg suda u Subotici 6Kž1 br. 84/16 od 23.05.2016. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog N.A., adv. O.L., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi stava 2. ZKP, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, preinači drugostepenu presudu tako što će okrivljenog osloboditi od krivične odgovornosti ili pak da istu ukine i predmet vrati tom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno članu 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnom presudom protiv koje je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog N.A., adv. O.L., u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačke 1) i 2), je neosnovan, dok je u ostalom delu isti zahtev, nedozvoljen.

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog navodi opštu odredbu povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, dok iz obrazloženja zahteva proizilazi da isti podnosi zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP a po pitanju da li je delo za koje se okrivljeni goni krivično delo (član 439. tačka 1) ZKP), i da li je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti (član 439. tačka 2) ZKP).

Prema navodima zahteva u konkretnom slučaju nisu ostvarena sva zakonska obeležja krivičnog dela u pitanju, tj. nedostaje uzročna veza između preduzete radnje (propuštanja) okrivljenog i nastupele osnovne posledice. Po stavu branioca okrivljenog uzrok predmetnog krivičnog dela je činjenje nekog trećeg lica (ostavljanje pored betonskog kanala, betonske ploče) a ne nečinjenje okrivljenog, koje nikako ne može biti u uzročno-posledičnoj vezi sa padom oštećenog.

Kako u konkretnom slučaju po stavu branioca okrivljenog ne postoji uzročno-posledična veza između radnje propuštanja okrivljenog i nastupele posledice, to po stavu branioca, ne postoji ni krivično delo za koje je okrivljeni oglašen krivim i osuđen, jer nisu ostvarena bitna obeležja krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 3. u vezi člana 281. stav 2. i 1. KZ.

Istaknute navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim, a iz sledećih razloga:

Krivično delo nepropisno i nepravilno izvođenje građevinskih radova iz člana 281. stav 1. KZ čini lice odgovorno za projektovanje, rukovođenje ili izvođenje gradnje ili građevinskih radova, koje pri izvođenju tih radova ne postupa po propisima ili opštepriznatim tehničkim pravilima i time izazove opasnost za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima, dok stav 2. istog člana propisuje da će se učinilac, koji krivično delo iz stava 1. člana 281. KZ učini iz nehata, kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

Radnja izvršenja krivičnog dela iz člana 281. stav 2. KZ čini nepostupanje po propisima ili opštepriznatim tehničkim pravilima pri izvođenju gradnje ili građevinskih radova odnosno u toku gradnje ili izvođenja građevinskih radova što podrazumeva i pripremanje za gradnju, odnosno građevinske radove. Posledica krivičnog dela iz člana 281. stav 1. KZ je konkretna opasnost za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima.

Krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 3. propisuje da ako je delo iz člana 278. stav 5, člana 279. stav 2, člana 280. stav 3. i člana 281. stav 2. tog zakonika nastupila teška telesna povreda nekog lica ili imovinska šteta velikih razmera, učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina. Stavom 3. člana 288. KZ obuhvaćeni su nehatni oblici krivičnog dela protiv opšte sigurnosti gde se posledica sastoji u teškoj telesnoj povredi ili imovinskoj šteti velikih razmera, gde u odnosu kako na osnovno delo, tako i u odnosu na težu posledicu mora postojati nehat.

Prema činjeničnom opisu datom u izreci pravnosnažne presude Osnovnog suda u Senti 2K br. 299/15 od 04.02.2016. godine, „okrivljeni N.A. je u svojstvu vlasnika R „S.“ iz K., izvodio radove na izgradnji objekta i to kablovskog priključka vazdušne linije za „Š.“ u K. ... pa je tokom izvođenja građevinskih radova propustio da sprovede propisane mere za bezbednost i zdravlje na radu protivno odredbama člana 5. stav 2, člana 28. i člana 228. stav 2. Pravilnika o zaštiti na radu pri izvođenju građevinskih radova („Službeni glasnik RS“, br. 53/97) i suprotno članu 20. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, tokom izvođenja građevinskih radova je propustio da sprovede propisane mere za bezbednost i zdravlje na radu i time izazvao opasnost za život i telo ljudi, jer na gradilištu u dvorištu stambene zgrade pri izvođenju građevinskih radova tj. kopanju kanala, uspostavljanju električnih vodova, zatrpavanju kanala i betoniranju kanala, nije obezbedio da gradilište u noćnim satima ima orijentaciono osvetljenje niti obezbedio ograđivanje mesta na gradilištu zaštitnom ogradom a sve u cilju sprečavanja pristupa nezaposlenim licima na prostor gradilišta, na mestima gde postoji opasnost od povređivanja niti je obezbedio prelazne konstrukcije na mestima rada u dvorištu između zgrada ili iza garaža za potrebe korisnika garaža, niti obezbedio postavljanje zapreka na prilazima sa znacima upozorenja na delovima gradilišta koja se ne mogu u potpunosti ograditi, zbog čega se oštećeni R.M. dok je išao preko dvorišta iz svoje stambene zgrade prema garaži, sapleo o betonsku ploču koja je bila postavljena pored betonskog kanala, nakon čega je pao na tlo i pretrpeo tešku telesnu povredu u vidu preloma distalnog okrajka leve lišnjače, iako je bio svestan da tako može nastupiti opasnost za život ili telo ljudi ali je olako držao da takva opasnost neće nastupiti ili da će njeno nastupanje moći da spreči, pri čemu je bio svestan zabranjenosti svoga dela“.

Dakle, prema činjeničnom opisu okrivljeni N.A. je kritičnom prilikom propuštanjem da kao vlasnik SR „S.“ iz K., koji je izvodio radove na izgradnji objekta i to kablovskog priključka vazdušne linije za „Š.“ u K., propustio da obezbedi da gradilište u noćnim satima ima orijentaciono osvetljenje, da ogradi mesto na gradilištu zaštitnom ogradom u cilju sprečavanja pristupa nezaposlenim licima na prostor gradilišta na mestima gde postoji opasnost od povređivanja, da obebzedi prelazne konstrukcije na mestima rada u dvorištu između zgrada ili iza garaža za potrebe korisnika garaže, da obezbedi postavljanje zapreka na prilazima sa znacima upozorenja na delovima gradilišta koja se ne mogu u potpunosti ograditi, i na taj način postupao suprotno propisima i opšteprihvaćenim tehničkim pravilima pri izvođenju građevinskih radova i to konkretno odredbama člana 5. stav 2, člana 28. i člana 228. stav 2. Pravilnika o zaštiti na radu pri izvođenju građevinskih radova („Službeni glasnik RS“, br. 53/97) i članu 20. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, te svestan da ne postupa u skladu sa napred navedenim propisima izazvao konkretnu opasnost za život odnosno zdravlje radnika na gradilištu kao i stanara okolnih zgrada u konkretnom slučaju oštećenog R.M. koji se dok je išao preko dvorišta iz svoje stambene zgrade prema garaži sapleo o betonsku ploču koja je bila postavljena pored betonskog kanala, pao na tlo i pretrpeo tešku telesnu povredu u vidu preloma distalnog okrajka leve lišnjače, pri čemu je olako držao da takva opasnost neće nastupiti ili da će njeno nastupanje moći da spreči. Opasnost za život ili telo ljudi je postojanje stvarne i neposredne opasnosti da usled preduzete radnje (činjenja i nečinjenja) može nastupiti teška telesna povreda ili pak smrt jednog ili više lica.

Prema tome, kako se u konkretnom slučaju radi o krivičnom delu koje za težu posledicu ima tešku telesnu povredu oštećenog R.M., a u osnovnom obliku je učinjeno iz nehata, to su, u konkretnom slučaju, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ostvarena sva bitna obeležja krivičnog dela - teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 3. u vezi člana 281. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, za koje je okrivljeni oglašen krivim i to kako objektivna obeležja koja se odnose na radnju „propuštanje“ da postupi u skladu sa odredbama člana 5. stav 2, člana 28. i člana 228. stav 2. Pravilnika o zaštiti na radu pri izvođenju građevinskih radova („Službeni glasnik RS“, br. 53/97) i članu 20. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, tako i subejktivna obeležja koja se tiču umišljaja okrivljenog jer je bio svestan da nepostupanjem po propisima pri izvođenju građevinskih radova može izazvati konkretnu opasnost za život i telo ljudi i da usled toga može doći do teške telesne povrede, ali je olako držao da do takve posledice neće doći ili da će njeno nastupanje moći da spreči.

Nalazeći da iz iznetih razloga pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačke 1) kao ni povreda iz tačke 2) istog člana 439. ZKP, jer je sud pravilno u odnosu na radnje okrivljenog primenio krivični zakon kada je iste pravno kvalifikovao kao krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 3. u vezi lana 281. stav 2. u vezi stava 1. KZ, na koje se neosnovano ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu odredbe člana 490. i 491. stav 1. ZKP, isti u tom delu odbio kao neosnovan.

Nadalje, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva a kako to iz obrazloženja zahteva proizilazi ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP kao i na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i ocenu dokaza datu u pravnosnažnim presudama, a što shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka - zahteva za zaštitu zakonitosti.

Naime, odredbom člana 485. stav 4. ZKP, ograničeni su razlozi zbog kojih okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa sledstveno tome okrivljeni na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. ZKP, može preko branioca, podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog povreda tog zakonika propisanih u članu član 74, članu 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tačka 1) do 3) i članu 441. stav 3. i 4. ZKP učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.

Kako navedena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i ocena dokaza u smislu člana 485. stav 4. ZKP ne mogu biti zakonski razlog zbog kojeg okrivljeni, preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek - zahtev za zaštitu zakonitosti, to je isti Vrhovni kasacioni sud ocenio nedozvoljenim, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP.

Sa iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                          Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                                                          Nevenka Važić, s.r.