Presudom Apelacionog suda u Nišu 11Kž1 180/22 od 24.03.2022. godine usvojene su žalbe okrivljenog Marka Kecmana i njegovog branioca – advokata Milana Mratića, pa je preinačena presuda Višeg suda u Zaječaru K.br.28/21 od 24.12.2021. godine u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud u Nišu okrivljenog Marka Kecmana zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, za koje je oglašen krivim prvostepenom presudom, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 5 (pet) godina u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 03.04.2021. godine pa nadalje, dok su u preostalom delu žalbe okrivljenog Marka Kecmana i njegovog branioca odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Marka Kecmana - advokat Milan Mratić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati Višem sudu u Zaječaru na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, branilac okrivljenog Marka Kecmana u podnetom zahtevu ističe da su u donošenju pobijane prvostepene i drugostepene presude učestvovale sudije koje su morale biti izuzete. Naime, u donošenju pobijane prvostepene presude je kao predsednik veća učestvovao sudija Vladan Nikolić koji je prethodno kao predsednik krivičnog vanpretresnog veća doneo tri rešenja Višeg suda u Zaječaru Kv-129/21, Kv- 145/21 i Kv-149/21 kojima je odlučivano o produženju pritvora prema okrivljenom, dok je u donošenju pobijane drugostepene presude kao član veća učestvovao sudija Saša Bošković koji je prethodno kao predsednik veća doneo rešenje Apelacionog suda u Nišu Kž2-545/21 kojim je odlučivano o žalbama okrivljenog i branioca na rešenje prvostepenog suda o produženju pritvora, pri čemu su sudije Vladan Nikolić i Saša Bošković prilikom donošenja navedenih rešenja, ceneći ispunjenost uslova za produženje pritvora, utvrdili da postoji opravdana sumnja da je okrivljeni izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ. Po stavu branioca formirano predubeđenje sudija koji su odlučivali o pritvoru protiv okrivljenog i pri tome se upustili u ocenu opravdane sumnje u pogledu izvršenja krivičnog dela, a što po braniocu odgovara procesnoj ulozi sudije prilikom potvrđivanja optužnice, jeste takvog kvaliteta da predstavlja okolnost koja narušava pretpostavku nepristrasnosti sudija, zbog čega su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za obavezno izuzeće ovih sudija shodno članu 37. stav 1. tačka 4) ZKP prilikom donošenja prvostepene i drugostepene presude.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Nesporna je činjenica da je u obrazloženjima rešenja Višeg suda u Zaječaru Kv-129/21 od 19.11.2021. godine, Kv-145/21 od 16.12.2021. godine i Kv-149/21 od 17.12.2021. godine o produženju pritvora prema okrivljenom, a u čijem donošenju je između ostalih sudija učestvovao sudija Vladan Nikolić kao predsednik krivičnog vanpretresnog veća, a takođe i u obrazloženju rešenja Apelacionog suda u Nišu 17Kž2-545/21 od 09.09.2021. godine kojim je odučivano o žalbama okrivljenog i branioca izjavljenim na rešenje prvostepenog suda o produženju pritvora, a u čijem donošenju je između ostalih sudija učestvovao sudija Saša Bošković kao predsednik veća, prilikom obrazlaganja suda da i dalje postoje razlozi iz člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP za produženje pritvora prema okrivljenom, konstatovano da postoji „opravdana sumnja“ da je okrivljeni izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ.

Međutim, ovo samo po sebi ne znači da su se navedene sudije i to u konkretnom slučaju sudija Vladan Nikolić i sudija Saša Bošković izjasnili sa većim stepenom jasnoće u pogledu krivice okrivljenog.

Naime, prilikom prethodnih odlučivanja o produženju pritvora prema okrivljenom, isti razlozi su dati od strane suda i obrazloženi kao „osnovana sumnja“, da bi u rešenjima Višeg suda u Zaječaru Kv-129/21 od 19.11.2021. godine, Kv- 145/21 od 16.12.2021. godine i Kv-149/21 od 17.12.2021. godine i u rešenju Apelacionog suda u Nišu 17Kž2-545/21 od 09.09.2021. godine, bez dodatnog izjašnjavanja ili obrazlaganja isti razlozi bili označeni kao „opravdana sumnja“. Dakle, poređenjem obrazloženja navedenih odluka, jasno je vidljivo da prilikom donošenja odluka u označenim rešenjima sudije (pored ostalih i sudija Vladan Nikolić i sudija Saša Bošković, čije se izuzeće u konkretnom slučaju traži) nisu cenile niti obrazlagale nove činjenice u vezi opravdane sumnje da je okrivljeni Marko Kecman izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ koje su potrebne za optuženje, već su cenjenje okolnosti u vezi obeležja krivičnog dela, ali bez bavljenja dokaznim razlozima i bez izjašnjenja u pogledu krivice koja bi bila izvan granice ispitivanja osnovane sumnje.

Pri tome, iako sudije Višeg suda u Zaječaru i Apelacionog suda u Nišu u obrazloženjima navedenih rešenja o produženju pritvora prema okrivljenom koriste termin „opravdana sumnja“, a ovo iz razloga jer su navedena rešenja doneta nakon potvrđivanja optužnice dana 21.07.2021. godine, isti ne navode ocenu dokaza, niti su sudije izrazile visok stepen jasnoće u pogledu krivice okrivljenog i to u većoj meri od onoga što je to neophodno za donošenje odluke o pritvoru, već su cenjene okolnosti u vezi obeležja krivičnog dela, bez bavljenja pri tome dokaznim razlozima.

Shodno napred iznetom, može se konstatovati da postoji samo jezička razlika termina „opravdana sumnja“ i „osnovana sumnja“, ali da su navedena rešenja u svojim obrazloženjima ista i da u označenim rešenjima Višeg suda u Zaječaru i Apelacionog suda u Nišu u kojima se koristi termin „opravdana sumnja“ nema ocene dokaza, niti su sudija Vladan Nikolić i sudija Saša Bošković, čije se izuzeće traži, izrazile visok stepen jasnoće u pogledu krivice okrivljenog i to u većoj meri nego što je to neophodno za donošenje odluke o pritvoru, a iz kojih razloga su po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP .

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Marka Kecmana - advokata Milana Mratića, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                           Za predsednika veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                              Dubravka Damjanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić