Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Predrag Ristić, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji i pobijane presude preinači tako što će okrivljenog AA osloboditi optužbe da je učinio krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. KZ i istovremeno ga „osloboditi od plaćanja izrečene kazne i sudskog paušala, kao i naknade troškova prvostepenog postupka privatnoj tužilji-okrivljenoj BB iz ..., te odrediti da troškovi postupak po vanrednom pravnom leku na ime sastava zahteva za zaštitu zakonitosti od strane branioca padnu na njen teret“.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenog BB u podnetom zahtevu ističe da je pravnosnažnom presudom optužba prekoračena, jer je prvostepeni sud u činjenični opis radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela datog u izreci pravnosnažen presude, uneo ne samo ime privatne tužilje, već i bitne subjektivne elemente bića krivičnog dela iz člana 170. KZ, i to uračunljivost i svest o protivpravnosti dela, a koji elementi u optužnom aktu nesumnjivo nedostaju, a bez kojih elemenata, saglasno članu 14. KZ, nema ni krivičnog dela.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Prema odredbi člana 420. stav 1. ZKP presuda se može odnositi samo na lice koje je optuženo (subjektivni identitet presude i optužbe) i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici (objektivni identitet presude i optužbe).

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, navedenom izmenom u izreci pobijane pravnosnažne presude, činjeničnog opisa krivičnog dela iz privatne tužbe privatne tužilje BB od 17.05.2018.godine, precizirane na glavnom pretresu dana 27.09.2018.godine, sud nije prekoračio optužbu, odnosno nije povredio ni subjektivni, a ni objektivni identitet optužbe i presude. Ovo sa razloga, jer se pravnosnažna presuda odnosi na isto lice-okrivljenog AA i na krivično delo za koje je on optužen-krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, a kako krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. KZ čini onaj ko uvredi drugog, to nedvosmisleno proizilazi da se navedeno krivično delo može izvršiti samo sa umišljajem, a koji umišljaj okrivljenog AA u konkretnom slučaju proizilazi iz objektivnih činjenica opisanih kao postupanje okrivljenog u privatnoj tužbi privatne tužilje BB. To drugim rečima znači da subjektivno obeležje bića krivičnog dela kod predmetnog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ koje se može izvršiti samo sa umišljajem, može da proizilazi iz objektivnih činjenica u postupanju okrivljenog, a što je prvostepeni sud konkretizovao, pri čemu je činjenični opis u izreci presude ostao u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizilaze zakonska obeležja krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ.

Sledstveno navedenom, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje da je izmenom činjeničnog opisa krivičnog dela iz privatne tužbe privatne tužilje BB sud učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Pri tome, branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti izostavlja činjenicu da je na glavnom pretresu održanom dana 27.09.2018.godine punomoćnik privatne tužilje BB, advokat Ljiljana Spasić-Manić izvršila preciziranje privatne tužbe od 17.05.2019.godine, tako što je dodala reči „u nameri omalovažavanja“. Imajuću u vidu navedeno, preciziranjem privatne tužbe na izneti način, da je okrivljeni uputio navedene reči u nameri omalovažavanja, proizilazi da je okrivljeni bio svestan protivpravnosti svoga dela i da je postupao sa umišljanjem.

Naime, kod krivičnog dela uvreda iz člana 170. KZ kod davanja izjava potrebno je da izjava objektivno predstavlja omalovažavanje pasivnog subjekta, što kao bitan elemenat krivičnog dela mora biti obuhvaćeno umišljajem okrivljenog-učinioca i izvršilac je svestan toga da njegova izjava ima omalovažavajući karaktera i to hoće, ili bar na to pristaje. Znači, iz činjenice da u optužnom aktu privatne tužilje stoji da je okrivljeni u vreme i na mestu bliže opisanom u privatnoj tužbi, uvredio privatnu tužilju tako što ju je psovao i vređao upućujući joj reči:“j... ti mater u p..., seljanko jedna, vidi na šta ličiš ciganko, sirotice, nemaš ni gaće, ti si za psihijatriju, možeš da mi popušiš k...“, te na izneti način u nameri omalovažavanja svesno preduzeo navedene radnje i hteo njihovo izvršenje proizilazi da je okrivljeni bio svestan protivpravnosti svog dela, i da je hteo njegovo izvršenje.

Takođe, po stavu Vrhovnog kasacionog suda ne može biti prekoračenja privatne tužbe ukoliko je prvostepeni sud u izreku presude uneo reči „u stanju uračunljivosti“, obzirom da se uračunljivost u toku krivičnog postupka podrazumeva, a da ista u toku celog dokaznog postupka nije bila osporena.

Imajući u vidu da je u privatnoj tužbi privatne tužilje BB od 17.05.2018.godine preciziranoj na glavnom pretresu dana 27.09.2018.godine stajalo da je okrivljeni uvredio privatnu tužilju, a da je prvostepeni sud u izreku uneo reči „BB“, po stavu ovoga suda takođe ne predstavlja prekoračenje optužbe u smislu povrede odredaba člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, obzirom da je ime privatne tužilje dodato radi preciziranja izreke presude, a što proizilazi iz same privatne tužbe, odnosno iz činjenice da se kao stranka-privatna tužilja pojavljuje BB.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Predraga Ristića, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Irina Ristić,s.r.                                                                                                                  Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić