Apelacioni sud u Beogradu, presudom Kž1 297/15 od 18.05.2015. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu branioca okr. S.B., adv. N.I. i presudu Osnovnog suda u Velikoj Plani K.54/14 od 09.02.2015. godine, potvrdio.

Branilac okr. S.B., adv. N.I., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) u vezi sa stavom 2. ZKP), sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti kao osnovan, ukine pobijane pravnosnažne presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluku, a podneskom od 09.09.2015. godine predložio je da Vrhovni kasacioni sud odloži izvršenje kazne zatvora izrečene okrivljenom pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Velikoj Plani K.54/15 od 09.02.2015. godine, do donošenja odluke po zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. S.B., adv. N.I., neosnovan je u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu zahtev nedozvoljen.

Branilac okrivljenog zahtevom za zaštitu zakonitosti pobija pravnosnažne presude zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, i s tim u vezi ističe da delo za koje je okrivljeni optužen i oglašen krivim nije krivično delo, jer u radnjama okrivljenog nisu sadržana zakonska obeležja krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 5) KZ, već bi se eventualno moglo raditi o krivičnom delu utaja iz člana 207. stav 5. KZ pošto je okrivljeni novac uvijen u plastičnoj kesi slučajno našao u vodi koja je poplavila deo grada.

Prednji navodi zahteva, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu osnovani. Ovo iz razloga što iz činjeničnog opisa dela u izreci pravnosnažne presude, saglasno opisu dela u optužnom aktu, proizilaze sva bitna obeležja krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 5) KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim, kako objektivna obeležja koja se odnose na radnju izvršenja dela, odnosno činjenicu oduzimanja tuđe pokretne stvari (deviznog novca u iznosu od 1.500 evra i dinarskog novca u iznosu od 10.000,00 dinara) iz novčanika oštećene koji je okrivljeni uzeo sa stola na terasi kuće oštećene i na kvalifikatornu okolnost vršenja krađe za vreme poplave, odnosno korišćenjem te situacije, tako i subjektivna obeležja dela koja se tiču uračunljivosti i svesti okrivljenog o zabranjenosti dela i zahtevanog subjektivnog odnosa prema delu-umišljaja, odnosno namere okrivljenog da oduzimanjem predmetnog novca pribavi sebi protivpravnu imovinsku korist.

Iz navoda zahteva da u radnjama okrivljenog eventualno stoje obeležja krivičnog dela utaja iz člana 207. stav 5. KZ, može se zaključiti da branilac okrivljenog ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, po pitanju da li je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti.

Međutim, prednje stanovište o pogrešnoj primeni krivičnog zakona na utvrđeno činjenično stanje branilac zasniva na tvrdnji da je okrivljeni predmetni novac slučajno našao u vodi koja je poplavila naselje i isti nameravao da vrati, proizašloj iz sopstvene analize i ocene iskaza saslušanih svedoka i odbrane okrivljenog i suprotnoj činjenicama koje, u pogledu načina na koji je okrivljeni došao u posed predmetnog novca i umišljaja okrivljenog, utvrđuje sud, što navode zahteva o povredi zakona o kojoj je reč, a s tim u vezi i navode o bitnoj povredi postupka zbog nejasnoća, nelogičnosti i krajnje neubedljivog zaključivanja sudova u obrazloženjima presuda, svodi na osporavanje činjeničnog stanja utvrđenog u pravnosnažnoj presudi.

Kako odredba člana 485. stav 4. ZKP, koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno branilac okrivljenog u granicama prava koja u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP) mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. S.B. u delu u kojem je podnet iz tog razloga, nedozvoljen.

Iz iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP u odnosu na odbijajući deo, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen.

Zapisničar                                                                                                        Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                                           Janko Lazarević,s.r.