Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA adv. Lepojka Mitrovića je osnovan.

Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, adv. Lepojka Mitrovića, ukazuje da je donošenjem prvostepenog i drugostepenog rešenja učinjena povreda krivičnog zakona prilikom odlučivanja o troškovima postupka iz člana 441. stav 4. u vezi sa članom 262. stav 2. i članom 267. ZKP.

Iz spisa predmeta proizilazi da je branilac okrivljenog AA, adv. Lepojko Mitrović, dana 22.01.2018. godine, podneo zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka za sastav zahteva za zaštitu zakonitosti podnetog protiv pravnosnažne presude Višeg suda u Beogradu Kž1 274/17 od 19.04.2017. godine i to za sastav zahteva za zaštitu zakonitosti u iznosu od 33.000,00 dinara i za sastav tog zahteva za naknadu troškova krivičnog postupka u iznosu od 8.250,00 dinara, u ukupnom iznosu od 41.250,00 dinara.

Odlučujući o podnetom zahtevu, pobijanim prvostepenim rešenjem branilac okrivljenog AA, adv. Lepojko Mitrović upućen je na sud prvog stepena, a odlučujući o podnetoj žalbi, drugostepenim rešenjem odbijena je žalba branioca okrivljenog kao neosnovana.

Odredbom člana 262. ZKP predviđeno je da u svakoj presudi ili rešenju koji odgovara presudi odlučiće se ko će snositi troškove postupka i koliko oni iznose, a odredbom člana 267. ZKP propisano je da o dužnosti plaćanja troškova koji nastanu kod suda pravnog leka odlučuje taj sud shodno odredbi člana 261. do 266. ovog zakonika.

Dakle, navedene zakonske odredbe propisuju da će se o troškovima krivičnog postupka odlučiti na način kako je to propisano odredbom člana 262. - 267. ZKP, što znači da će se prilikom odlučivanja o podnetom zahtevu za naknadu troškova krivičnog postupka doneti odluka, kojom se zahtev usvaja, odbija ili se pak isti odbacuje. Ni jednom odredbom ZKP nije predviđeno donošenje rešenja kojim se branilac okrivljenog za naknadu troškova krivičnog postupka upućuje na sud prvog stepena, a protiv koga je odbijena žalba branioca okrivljenog kao neosnovana.

Dakle, Zakonik o krivičnom postupku nije predvideo donošenje navedenih rešenja koja su suprotna svim odredbama o troškovima krivičnog postupka, pa je prvostepeni i drugostepeni sud na navedeni način učinio povredu odredaba člana 441. stav 4. u vezi člana 261. – 268. ZKP, a na šta se osnovano ukazuje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog i ukinuo pobijana rešenja, a predmet vratio Višem sudu u Beogradu na ponovno odlučivanje, koji će u ponovnom postupku postupiti u svemu po primedbama navedenim u ovoj presudi, te doneti pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je a na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                         Predsednik veća-sudija

Mila Ristić, s.r.                                                                                                                                                  Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić