Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1045/19 od 14.02.2020. godine, usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Beogradu, prvostepena presuda je preinačena samo u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud u Beogradu, okrivljenog Puzigaća Dejana zbog krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114. tačka 2) u vezi člana 33. KZ, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 13 godina u koju mu se uračunava vreme provedeno u ekstradicionom pritvoru od 12.09.2015. godine do 14.04.2016. godine, vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora od 15.04.2016. godine do 13.12.2016. godine i vreme provedeno u pritvoru od 13.12.2016. godine do upućivanja u Zavod za izvršenje krivičnih sankcija, ali najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne izrečene u toj presudi, dok je žalba branilaca okrivljenog odbijena kao neosnovana, a prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli branioci okrivljenog Puzigaća Dejana, advokat Vladan Vukčević i advokat Radiša Roskić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i tačka 3) sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine drugostepenu presudu i spise predmeta vrati apelacionom sudu, ali drugom veću, na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Branioci okrivljenog Puzigaća Dejana, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističu da se krivično delo ubistvo može izvršiti uz različite oblike vinosti – sa direktnim ili eventualnim umišljajem, koji podrazumeva svest o mogućnosti nastupanja zabranjene posledice i pristajanje na istu, međutim, prema stavu odbrane, kod krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114. tačka 2) KZ, nije moguće delovanje sa eventualnim umišljajem, jer kod tog krivičnog dela učinilac mora biti svestan svih bitnih elemenata kako osnovnog krivičnog dela (ubistva), tako i svih elemenata koji to ubistvo čine teškim (kvalifikatornih elementa), a pri takvom nivou svesti nemoguće je da posledica dela nije željena i obuhvaćena delovanjem okrivljenog, već da je on na nju samo pristao. Stoga je u konkretnom slučaju okrivljenom pripisan oblik vinosti – eventualni umišljaj, koji nije moguć kod krivičnog dela koje mu je optužbom stavljeno na teret i za koje je oglašen krivim pravnosnažnom presudom. Pored iznetog, branioci u zahtevu navode i to da je u izreci prvostepene presude označeno da se posledica dela sastoji u nastupanju teške telesne povrede opasne po život, što nije posledica krivičnog dela teško ubistvo, već nekog drugog krivičnog dela koje okrivljenom nije stavljeno na teret. Na opisan način, prema stavu odbrane, povređen je krivični zakon na štetu okrivljenog, budući da mu se podrazumeva teži oblik vinosti od onog koji je opisan, pri čemu je nejasno šta se smatra posledicom dela i kakav je odnos svesti okrivljenog u odnosu na tu posledicu.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog kojima se u suštini ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Prema činjeničnom opisu radnje izvršenja datom u izreci prvostepene presude okrivljeni Puzigaća Dejan je dana 17.09.2009. godine oko 17,40 časova u Beogradu na platou Obilićev venac u uračunljivom stanju, pri bezobzirnom i nasilničkom ponašanju, u planiranom i organizovanom napadu na francuske državljane, navijače FK „...“ zajedno sa pravnosnažno osuđenim AA, BB, VV, GG, DD, ĐĐ, EE, ŽŽ, ZZ, II i JJ, svestan radnje koju preduzima i mogućnosti nastupanja zabranjene posledice, na koju je pristao, svestan zabranjenosti svoga dela, svesno zajednički delujući, lišili života oštećenog KK, tako što su mu naneli teške telesne povrede opasne po život, koje su dana 29.09.2009. godine prouzrokovale njegovu smrt na način opisan u izreci presude, pri čemu je Puzigaća Dejan bio svestan da zajednički preduzete opisane radnje predstavljaju bezobzirno nasilničko ponašanje kojima se može prouzrokovati smrtna posledica koja je kod oštećenog KK i nastupila, a na čije nastupanje je pristao, zajedno sa napred navedenim pravnosnažno osuđenim licima.

Po oceni ovoga suda iz činjenica i okolnosti označenih u činjeničnom opisu dela u izreci prvostepene presude, proizlaze sva zakonska obeležja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114. tačka 2) u vezi člana 33. KZ, koje je okrivljenom Puzigaća Dejanu optužbom stavljeno na teret i za koje je oglašen krivim pobijanom pravnosnažnom presudom i to kako objektivna obeležja, koja se odnose na radnju izvršenja i posledicu krivičnog dela tako i subjektivna, koja se tiču uračunljivosti i umišljaja okrivljenog koji je obuhvatao svest o preduzetoj radnji i mogućnosti nastupanja zabranjene posledice, na šta je okrivljeni pristao kao i svest o zabranjenosti svoga dela.

Dakle, okrivljeni je prema citiranom činjeničnom opisu dela iz izreke prvostepene presude postupao u uračunljivom stanju i sa eventualnim umišljajem, jer je bio svestan da postupa pri bezobzirnom nasilničkom ponašanju, pri kome zajednički sa navedenim saizvršiocima, udara više puta čvrstim predmetima, vuče po platou i na kraju baca sa stepeništa oštećenog sa visine od 4,28 metara na tlo između garaže i stepeništa, pri čemu je bio svestan da je oštećeni teško povređen i da kod njega usled zajedničkog delovanja sa saizvršiocima mogu nastupiti teške telesne povrede opasne po život kao i njegova smrt, pristajući da do smrtne posledice može doći, koja posledica je i nastupila.

U vezi sa tim Vrhovni kasacioni sud nalazi da su neosnovani navodi zahteva da se krivično delo teško ubistvo iz člana 114. tačka 2) u vezi člana 33. KZ, može izvršiti samo sa direktnim umišljajem, a da je eventualni umišljaj kao oblik krivice isključen kod ovog krivičnog dela.

Naime, svi oblici teških ubistava su umišljajna ubistva. Moguć je direktan i eventualni umišljaj, međutim smo teško ubistvo kvalifikovano posebnom pobudom izvršenja (tačka 5. člana 114. KZ), može se izvršiti samo sa direktnim umišljajem.

Kako je u konkretnom slučaju, okrivljenom optužbom stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114. tačka 2) u vezi člana 33. KZ, za koje delo je oglašen krivim pravnosnažnom presudom, koje krivično delo nije kvalifikovano posebnom pobudom izvršenja, već se njegova kvalifikatorna okolnost sastoji u vršenju ubistva pri bezobzirnom nasilničkom ponašanju, koja je bila obuhvaćena umišljajem okrivljenog, zbog čega je predmetno krivično delo, a nasuprot navodima zahteva, moguće izvršiti i sa eventualnim umišljajem, koji oblik, odnosno stepen krivice je postojao kod okrivljenog prilikom izvršenja predmetnog krivičnog dela.

Po nalaženju ovoga suda ocenjeni su kao neosnovani i navodi zahteva branilaca okrivljenog da je u činjeničnom opisu dela u izreci prvostepene presude, posledica dela opredeljena samo kao nastupanje teške telesne povrede opasne po život i da iz tog razloga u radnjama okrivljenog nisu ostvarena zakonska obeležja teško ubistvo iz člana 114. tačka 2) u vezi člana 33. KZ.

Posledica krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114. tačka 2) KZ je smrt drugog lica, pri čemu je za postojanje dela neophodno da se lišavanje života vrši pri bezobzirnom nasilničkom ponašanju kao i da između radnje izvršenja i posledice postoji uzročna veza.

Prema činjeničnom opisu dela, u izreci prvostepene presude, okrivljeni Puzigaća Dejan je pri bezobzirnom nasilničkom ponašanju zajedno sa ostalim saizvršiocima lišio života oštećenog KK, tako što su mu naneli teške telesne povrede opasne po život, koje su bile u neposrednoj uzročnoj vezi sa nastupelom smrtnom posledicom, što predstavlja zabranjenu posledicu krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114. tačka 2) u vezi člana 33. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim pobijanom pravnosnažnom presudom.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je ocenio kao neosnovane navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog da je pravnosnažnom presudom na štetu okrivljenog povređen zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP.

U preostalom delu zahteva, branioci okrivljenog hronološki navode celokupan tok redovnog krivičnog postupka ističući da je prva prvostepena presuda mahom prepisana presuda koja se odnosi na okrivljenog BB, da je prvostepeni sud nakon ukidanja ranije prvostepene presude učinio iste propuste na koje je ukazano žalbom branioca okrivljenog i doneo novu prvostepenu presudu koja takođe predstavlja prepis dela presude koja se odnosi na okrivljenog BB, da drugostepeni sud nije zauzeo stav o brojnim pravnoteorijskim pitanjima istaknutim u žalbi branilaca, tako da su, prema stavu odbrane, obe prvostepene presude identične dok su apelacione odluke potpuno međusobno različite s tim što druga ima karakter političkog akta, zatim ističu da se stav prvostepenog suda menjao po pitanju saslušanja, u svojstvu svedoka, lica koja su bila optužena istim optužnim aktom i iznose činjenice u vezi sa postupanjem Republičkog javnog tužioca u konkretnom predmetu.

Prema odredbi člana 484. ZKP, koja propisuje sadržaj zahteva, u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora se navesti razlog za podnošenje zahteva, propisan odredbom člana 485. stav 1. ZKP, odnosno da li se zahtev podnosi zbog povrede zakona (tačka 1), primene neustavnog zakona (tačka 2) ili povrede odnosno uskraćivanja ljudskog prava i slobode (tačka 3).

Odredba člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, je opšteg karaktera, pa je u stavu 2. tog člana bliže određeno kada postoji povreda zakona, dok je stavom 4. toga člana predviđeno zbog kojih povreda zakona učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek.

U konkretnom slučaju, branioci okrivljenog Puzigaća Dejana u citiranom delu zahteva ne pozivaju se ni na jednu povredu zakona, koje su nabrojane u članu 485. stav 4. ZKP, učinjenih u prvostepenom ili u postupku pred apelacionim sudom, zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Vrhovni kasacioni sud prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ispituje pravnosnažnu odluku ili postupak koji je prethodio njenom donošenju, u okviru razloga (član 485. stav 1. u vezi stava 4. ZKP), dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti u smislu člana 489. stav 1. ZKP, što znači da u situaciji kada konkretan povreda zakona nije opredeljena, sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti tumači obrazloženje zahteva i ocenjuje o kojoj povredi zakona je reč.

S obzirom na izneto Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Puzigaća Dejana, u ovom delu nema propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                                                  Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić