Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti braniocu okrivljenog B.G., adv. Z.G., shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“ br 72/11 ... 55/14) (u daljem tekstu: ZKP) i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je osnovan.

Osnovano Republički javni tužilac navodima zahteva za zaštitu zakonitosti da je pobijana prvostepena presuda Osnovnog suda u Vrbasu, koja je potvrđena pobijanom drugostepenom presudom Višeg suda u Somboru, donesena od strane postupajućeg sudije koji se morao izuzeti po odredbi člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP, ukazuje na apsolutno bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4.) ZKP.

Odredbama člana 37. stav 1. ZKP predviđene su situacije u kojima je, u cilju obezbeđenja pretpostavke nepristrasnog suda, obavezno izuzeće sudije od vršenja sudijske dužnosti u određenom predmetu kada je zbog neke njegove povezanosti sa strankama ili sa predmetom, dovedena u sumnju njegova objektivnost u postupanju. Time je uspostavljena apsolutna zakonska pretpostavka neobjektivnosti sudije koji je u nekoj od pravnih situacija i odnosa, predviđenih stavom 1. tač. 1) do 4) navedenog člana.

Postoji apsolutno bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, ako je u određenom krivičnom predmetu u suđenju na glavnom pretresu i donošenju prvostepene presude učestvovao sudija koji je morao biti izuzet od vršenja sudijske dužnosti, između ostalog, iz razloga što je u istom predmetu učestvovao u potvrđivanju optužnice (član 37. stav 1. tačka 4) ZKP).

Učestvovanje u suđenju sudije koji je morao biti izuzet (isključen) od vršenja sudijske dužnosti iz razloga što je u istom predmetu preduzimao određene radnje tokom prethodnog postupka i pripreme suđenja, prema praksi Evropskog suda za ljudska prava, predstavlja povredu odredbe člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kojom je propisano da svako tokom odlučivanja o krivičnoj optužbi protiv njega ima pravo na pravičnu raspravu pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, formiranim na osnovu zakona, pod uslovom da se radi o radnjama i odlukama kojima se može uticati na vođenje i ishod postupka i koji stoga objektivno mogu dovesti u sumnju nepristrasnost i nezavisnost suda.

U konkretnom slučaju, prvostepenu presudu, kojom je okrivljeni B.G. oglašen krivim i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 9 meseci za krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ, koje mu je stavljeno na teret optužnicom Osnovnog javnog tužioca u Somboru Kt br. 112/12 od 30.04.2013. godine, kasnije preuzetom od strane Osnovnog javnog tužioca u Vrbasu i preciziranom 19.01.2016. godine, doneo je Osnovni sud u Vrbasu, postupajući po sudiji pojedincu Snežani Popović. Iz spisa predmeta utvrđuje se da je sudija Snežana Popović, kao član vanpretresnog veća tada nadležnog Osnovnog suda u Somboru, učestvovala u odlučivanju o prigovoru okrivljenog protiv optužnice OJT u Somboru i donošenju rešenja Kv.570/13 od 12.08.2013. godine, kojim je taj prigovor odbijen kao neosnovan, čime je optužnica, saglasno odredbama člana 282. tada važećeg Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“ br. 70/2002; 68/2002; „Službeni glasnik RS“ br. 58/2004; 85/2005; 46/2006), stupila na pravnu snagu, nakon čega je sudija Snežana Popović bila predsednik pretresnog veća Osnovnog suda u Vrbasu pred kojim je na zapisniku o glavnom pretresu od 19.01.2016. godine Osnovni javni tužilac u Vrbasu precizirao optužni akt i okrivljenom umesto krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ stavio na teret izvršenje krivičnog dela iz člana 121. stav 1. KZ.

Veće koje je odlučivalo o prigovoru protiv optužnice, saglasno ovlašćenjima u tada važećem procesnom zakonu (član 277. u vezi sa članom 274. stav 1. tačka 4. ZKP), ocenilo je da su činjenice i dokazi na kojima se zasniva optužnica u konkretnom slučaju, po svom kvalitetu i značaju podobni za zaključak da postoji osnovana sumnja da je okrivljeni izvršio krivično delo koje mu je optužnicom stavljeno na teret, dakle da su ispunjeni zakonski uslovi da se okrivljeni izvede pred sud.

Na u bitnom identičan način, odredbe člana 338. stav 1. tačka 3) i stav 2. sada važećeg ZKP koje se primenjuju od 01.10.2013. godine, sadrže ovlašćenje za vanpretresno veće, da u postupku ispitivanja optužnice ceni da li ima dovoljno dokaza za „opravdanu sumnju“ da je okrivljeni učinio delo koje je predmet optužbe, sa istom posledicom te ocene, kao u ranije važećem procesnom zakonu, izvođenja okrivljenog pred sud ako veće nađe da za to u činjenicama i dokazima u optužnom aktu postoji dovoljno osnova ili u slučaju suprotnog zaključka, donošenja odluke o obustavljanju postupka.

Iz navedenog, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, proizilazi da učešće sudije Snežane Popović u veću u odlučivanju o prigovoru na optužnicu, kojom prilikom su članovi veća razmatrali u istrazi prikupljene podatke i dokaze, zauzimali stavove i izjašnjavali se u pogledu dovoljnosti tih dokaza za potreban stepen sumnje o delu okrivljenog, odnosno odlučivali u toj fazi o daljoj sudbini postupka, predstavlja postupanje u krivičnom predmetu i donošenje procesne odluke koja je od bitnog uticaja na položaj okrivljenog, a koje odlučivanje je po načinu donošenja odluke, sadržini i posledicama u biti identično postupanju i odlučivanju u veću koje odlučuje o potvrđivanju optužnice. Ovo je predstavljalo razlog za obavezno izuzeće sudije Snežane Popović u smislu člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP, u vreme održavanja glavnog pretresa i donošenja prvostepene presude od strane pomenute sudije, protivno navedenoj odredbi ZKP.

Nalazeći, iz iznetih razloga, da je učestvovanjem sudije Snežane Popović u donošenju pravnosnažne prvostepene presude učinjena povreda krivičnog postupka istaknuta u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, usled koje je ukidanje pobijanih pravnosnažnih presuda neophodno, Vrhovni kasacioni sud je usvojio zahtev i na osnovu člana 486. stav 1. ZKP, a primenom člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude, odnosno ukinuo prvostepenu i drugostepenu presudu i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje, radi otklanjanja učinjene povrede odredaba krivičnog postupka.

Zapisničar-savetnik                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                                                                Janko Lazarević,s.r.