Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Miodrag Janković, zbog povrede zakona iz člana 485.s tav 1. tačka 2) u vezi člana 15. stav 2. i 3. Zakonika o krivičnom postupku, člana 16. stav 2. i 5. Zakonika o krivičnom postupku, člana 31. Zakonika o krivičnom postupku, člana 232. i 239. u vezi 428. stav 8. Zakonika o krivičnom postupku, člana 406. i 419. i odredbe člana 359. Krivičnog zakonika kao i odredbe člana 89. i 130. Zakona o policiji, sa predlogom da Vrhovni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji i pobijane presude preinači ili da iste ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje pred izmenjenim sastavom veća.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Miodraga Jankovića je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac je u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti naveo da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, a koja se ogleda u činjenici da radnjama izvršenja krivičnog dela koje je okrivljenom stavljeno na teret, drugom fizičkom licu nije pribavljena nikakva korist potrebna za postojanje krivičnog dela iz člana 359. stav 1. Krivičnog zakonika.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti od strane Vrhovnog suda ocenjeni su kao neosnovani.

Odredbom člana 359. stav 1. Krivičnog zakonika (KZ) propisano je da krivično delo zloupotreba službenog položaja čini ono službeno lice koje iskorišćavanjem svog službenog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granice svog službenog ovlašćenja ili nevršenjem svoje službene dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu kakvu korist, drugom nanese kakvu štetu ili teže povredi prava drugog.

Dakle, radnja izvršenja krivičnog dela iz člana 359. stav 1. KZ sadrži veći broj alternativno postavljenih radnji i može se sastojati u iskorišćavanju službenog položaja i ovlašćenja, prekoračenju granica službenog ovlašćenja ili nevršenju službene dužnosti, a posledica može biti pribavljanje sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu kakve koristi, drugom nanošenje kakve štete ili se može ogledati u težoj povredi prava drugog.

Sa druge strane, odredbom člana 289. stav 1. tačka 9) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima propisano je da će policijski službenik isključiti iz saobraćaja vozilo koje nije upisano u jedinstveni registar vozila ili mu je istekao rok važenja registracione nalepnice, odnosno potvrde o korišćenju tablica za privremeno označavanje.

Iz izreke pobijane pravnosnažne presude proizilazi da je okrivljeni AA oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, jer je u vreme i na mestu bliže označenom u izreci presude „...kao službeno lice - policijski službenik Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije raspoređen na radno mesto saobraćajni policajac, Saobraćajne policijske ispostave „...“, Odeljenja saobraćajne policije, Policijske uprave u ..., u uračunljivom stanju, nevršenjem svoje službene dužnosti pribavio korist BB...koji je upravljao putničkim motornim vozilom marke „...“ tip „...“, bez registarskih tablica, zaustavio...i započeo saobraćajnu kontrolu...nakon čega ipak prema ovom učesniku u saobraćaju nije izvršio službenu radnju koju bi morao izvršiti-isključenje vozila iz saobraćaja na osnovu člana 289. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, pribavivši mu na ovaj način korist u vidu mogućnosti da ne bude isključen iz saobraćaja, a da je pri tom bio svestan protivpravnosti i zabranjenosti svoga dela i hteo je njegovo izvršenje“.

Imajući u vidu navedeno, po oceni ovog suda iz izreke pravnosnažne presude jasno proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim, i to kako objektivna koja se odnose na radnju okrivljenog koji je iskoristio svoj službeni položaj i ovlašćenje na taj način što nije vršio svoju službenu dužnost, već je drugom pribavio korist koja se ogleda u činjenici da iako je imperativnom odredbom određeno da će se vozilo isključiti iz saobraćaja, isto nije isključio, već je BB vozilo zadržao i nastavio da ga koristi, tako i subjektivna obeležja dela koja se tiču uračunljivosti i umišljaja (svest i volja) okrivljenog za izvršenje dela, koje uključuje i svest o zabranjenosti dela, pa su suprotni navodi iz zahteva ocenjeni kao neosnovani. Samim tim, neosnovani su navodi branioca da je sud pogrešno primenio zakon time što nije primenio odredbu člana 39. Zakona o policiji kojom je predviđena mogućnost ovlašćenog službenog lica da upozori lice koje svojim ponašanjem može da dovede u opasnost svoju bezbednost ili bezbednost drugog lica ili bezbednost imovine, da naruši javni red i mir ili ugrozi bezbednost saobraćaja na putevima, ili kada se osnovano očekuje da bi to lice moglo da učini ili izazove da učini krivično delo ili prekršaj.

U preostalom delu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branilac ukazuje da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i navodi da drugostepeni sud nije cenio razloge u izjavljenoj žalbi u pogledu mesta izvršenja krivičnog dela jer postoji nelogičnost da je okrivljeni izvršio krivično delo u blizini pijace „Durlan“, budući da iz transkripta razgovora proizilazi da je okrivljeni auto zaustavio kod „Auto pijace“, kojim navodima branilac suštinski osporava utvrđeno činjenično stanje i ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Dalje, branilac u podnetom zahtevu navodi da je sud neosnovano odbio predloge tužilaštva i branioca okrivljenog da sasluša predložene svedoke, naročito svedoka BB, na koji način ukazuje da je učinjena povreda zakona iz člana 395. ZKP. Takođe, branilac u podnetom zahtevu numeriše da su pobijanim presudama učinjene i povrede zakona iz člana 15. stav 3. ZKP, člana 16. stav 2. i 5. ZKP, člana 388. stav 3. i 406. ZKP. Osim toga, branilac navodi da je pobijanim presudama učinjena i povreda zakona iz člana 428. stav 8. ZKP i člana 419. stav 1. i 2. ZKP jer se prvostepena presuda zasniva na odbrani okrivljenog pred Osnovnim javnim tužiocem bez navođenja odbrana datih na glavnom pretresu.

Branilac u podnetom zahtevu ističe i povredu zakona iz člana 31. ZKP učinjenu nepravilnom primenom ove odredbe od strane prvostepenog suda prilikom donošenja rešenjem o razdvajanju postupka u odnosu na okrivljenog.

Takođe, branilac u podnetom zahtevu navodi da je prilikom donošenja odluke o krivičnoj sankciji pogrešno primenjen zakon i nepravilno primenjena odredba člana 54. KZ, jer u odluci nisu navedene sve okolnosti od značaja za odmeravanje kazne za okrivljenog na koji način suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2), člana 440, člana 441. stav 1, člana 16. stav 2. i 5, član 15. stav 3, član 395. član 388. stav 3. i član 406. ZKP, član 428. stav 8. u vezi člana 419. stav 1. i 2. i člana 31. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog u ovim delovima ocenio kao nedozvoljen.

Iz svega napred navedenog, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                 Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                      Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić