U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Gordane Kojić i Svetlane Tomić Jokić, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA i dr, zbog krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 4. u vezi člana 278. stav 5. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Lačnjevac Borivoja, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kruševcu 3K br. 554/20 od 13.11.2023. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1- 177/24 od 25.03.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 10.09.2024. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Lačnjevac Borivoja, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kruševcu 3K br. 554/20 od 13.11.2023. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-177/24 od 25.03.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kruševcu 3K br. 554/20 od 13.11.2023. godine okrivljeni AA, pored okrivljenog BB, oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 4. u vezi člana 278. stav 5. u vezi stava 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine, koja će se izvršiti na taj način što će je okrivljeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje u ..., ulica ..., bez primene elektronskog nadzora, a koje prostorije ne sme napuštati osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija. Ukoliko okrivljeni jednom u trajanju preko 6 časova ili dva puta u trajanju do 6 časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne izdrži u zavodu za izvršenje kazne zatvora. Odlučeno je o troškovima krivičnog postupka i imovinskopravnom zahtevu oštećenih, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-177/24 od 25.03.2024. godine delimično su usvojene žalbe branilaca okrivljenih AA i BB i presuda Osnovnog suda u Kruševcu 3K br. 554/20 od 13.11.2023. godine preinačena, samo u delu odluke o uračunavanju pritvora, tako što je Apelacioni sud u Kragujevcu okrivljenima u izrečene kazne zatvora uračunao vreme provedeno u pritvoru u periodu od 16.09.2019. godine do 24.09.2019. godine, dok su žalba javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Kruševcu i žalbe branilaca okrivljenih u preostalom delu odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Lačnjevac Borivoje u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud pobijane presude preinači i okrivljenog AA oslobodi od optužbe ili iste u odnosu na ovog okrivljenog ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje. Stavljen je predlog da se odloži, odnosno prekine izvršenje pravnosnažne presude.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv koji je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u obrazloženju podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti numeriše bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i kao nezakonit dokaz označava zapisnik o ispitivanju plovidbene nezgode sa uviđajem i izveštajem o plovidbenoj nezgodi – oštećenju. U vezi sa iznetim, branilac navodi da uviđaj kao dokaznu radnju može preduzeti samo organ postupka i da zapisnik o uviđaju može sadržati samo sliku stanja na licu mesta, shodno članu 133. i 136. ZKP, a da za prikupljanje podataka i davanje nalaza i mišljenja nije zatražena pomoć stručnog lica, kao ni prisustvo veštaka. Označeni zapisnik u suštini sadrži veštačenje (nalaz i mišljenje) o uzroku nastanka predmetne plovidbene nezgode, bez naredbe za veštačenje i nije sačinjen od strane organa postupka.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Iz zapisnika o ispitivanju plovidbene nezgode od 18.09.2019. godine proizlazi da je isti sačinio VV - inspektor bezbednosti plovidbe povodom plovidbene nezgode, koja je nastala prilikom plovidbe gumenog čamca vatrogasno- spasilačkog bataljona ... na jezeru ..., da je imenovani inspektor obavio uviđaj kojem su prisustvovali i GG i DD, da su konstatovani podaci o mestu i vremenu plovidbene nezgode, podaci o plovilima u plovidbenoj nezgodi, podaci o hidrometeorološkoj odnosno hidrološkoj situaciji, o stanju objekta, bezbednosti plovidbe, o plovidbi plovila, o zapovedniku broda, članovima posade i putnicima, materijalnim štetama na plovilu, o teretu, odnosno balastu broda..., kao i da se u okviru zapisnika nalazi i izveštaj o plovidbenoj nezgodi – oštećenju.

Takođe, iz spisa predmeta proizlazi da je VV, Republički inspektor bezbednosti plovidbe u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Sektor za inspekcijski nadzor, Odeljenje inspekcije bezbednosti plovidbe.

Odredbom člana 2. stav 1. tačka 26) ZKP propisano je da je „isprava“ svaki predmet ili računarski podatak koji je podoban ili je određen da služi kao dokaz činjenice koja se utvrđuje u postupku (član 83. s tav 1. i 2.).

Članom 245. Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama Republike Srbije propisano je da nadzor nad sprovođenjem odredaba tog zakona i propisa donetih na osnovu tog zakona, kojima se uređuje bezbednost plovidbe, vrši ministarstvo.

Odredbom člana 246. stav 1. istog Zakona propisano je da inspekcijski nadzor vrši ministarstvo preko inspektora bezbednosti plovidbe.

Odredbom 248. stav 1. Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama Republike Srbije propisano je da u vršenju inspekcijskog nadzora inspektor pored ostalog pregleda i plovila, brodske isprave i knjige, isprave... prevoz putnika i stvari, kao i drugu potrebnu dokumentaciju od značaja za inspekcijski nadzor, dok je odredbom stav 2. istog člana propisano da u vršenju inspekcijskog nadzora inspektor ima prava, dužnosti i ovlašćenja u skladu sa zakonom koji uređuje inspekcijski nadzor i tim zakonom.

Odredbom člana 21. Zakona o inspekcijskom nadzoru propisana su ovlašćenja inspektora radi utvrđivanja činjenica, a pored ostalog u stavu 1. tačka 5. tog člana propisano je da je inspektor ovlašćen da radi utvrđivanja činjenica vrši uviđaj odnosno pregleda i proverava lokaciju, zemljište, objekte, poslovni i drugi nestambeni prostor, postrojenja, uređaje, opremu, pribor, vozila i druga namenska prevozna sredstva, druga sredstva rada, proizvode, predmete koji se stavljaju u promet, robu u prometu i druge predmete kojima obavlja delatnost ili vrši aktivnost, kao i druge predmete od značaja za inspekcijski nadzor.

Po nalaženju ovoga suda zapisnik o ispitivanju plovidbene nezgode plovidbe od 18.09.2019. godine, sačinjen je od strane ovlašćenog ministarstva ( Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Sektora za inspekcijske poslove, Odseka za inspekcijske poslove bezbednosti), u skladu sa odredbama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama Republike Srbije i Zakona o inspekcijskom nadzoru i to od strane za to ovlašćenog lica – inspektora bezbednosti plovidbe, u konkretnom slučaju, VV, te da sam po sebi, niti po načinu pribavljanja nije u suprotnosti sa Zakonikom o krivičnom postupku. Pri tome, ovaj zapisnik je sačinjen u postupku inspekcijskog nadzora povodom plovidbene nezgode koja je nastala prilikom plovidbe gumenog čamca vatrogasno-spasilačkog bataljona ... na jezeru ... i obavljen je uviđaj na licu mesta, u skladu sa članom 21. stavu 1. tačka 5. Zakona o inspekcijskom nadzoru.

Shodno svemu navedenom, navedeni zapisnik ne predstavlja nalaz i mišljenje, odnosno ne predstavlja veštačenje, niti uviđaj, u smislu odredbi ZKP-a (133. i 136. ZKP), već ispravu, a kako je to napred obrazloženo.

Imajući u vidu da je označeni zapisnik sačinjen od strane stručnog lica i u svemu prema pravilima struke i predstavlja ispravu izdatu od strane nadležnog državnog organa u zakonom propisanoj proceduri, koja je u smislu člana 2. stav 1. tačka 26. ZKP podobna da se koristi u krivičnom postupku, to navedeni dokaz ne predstavlja nezakonit dokaz, u smislu navoda zahteva za zaštitu zakonitosti, posebno imajući u vidu da iz citiranih odredbi Zakona o inspekcijskom nadzoru i Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama Republike Srbije, proizlaze ovlašćenja inspektora u pogledu sačinjavanja navedenog zapisnika u postupku uviđaja predmetne plovidbene nezgode.

Pored iznetog, Vrhovni sud kao neosnovane ocenjuje i navode zahteva kojima se ukazuje da izveštaj o plovidbenoj nezgodi – oštećenju, predstavlja nezakoniti dokaz, imajući u vidu da iz obrazloženja prvostepene presude (strana 25 stav dva) jasno proizlazi da pravnosnažna presuda nije zasnovana na navedenom izveštaju. Naime, sud nije uzeo u obzir prilikom odlučivanja taj deo zapisnika o ispitivanju plovidbene nezgode, uz obrazloženje da se zasniva na izjavi okrivljenog AA koja nije data u skladu sa odredbama ZKP i kao takva se ne može koristiti u postupku.

Iz navedenih razloga, nalazeći da nižestepenim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, Vrhovni sud je u navedenom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, ocenio kao neosnovan.

Pored iznetog, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ukazuje i na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodima da delo koje je okrivljenom stavljeno na teret nije krivično delo, obzirom da je okrivljeni kritičnom prilikom postupao u neotklonjivoj pravnoj zabludi iz člana 29. KZ, koja isključuje postojanje krivičnog dela.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Na navedenu povredu zakona odbrana okrivljenog ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome u obrazloženju presude, na strani 8, stav četiri uputio na razloge prvostepene presude na strani 30, stav tri, a koje razloge Vrhovni sud u svemu prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge i upućuje.

U preostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac kao nezakonit dokaz označava i zapisnik o ispitivanju svedoka VV. Međutim, obrazlažući navedeno, branilac u suštini ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje (440. ZKP) iznoseći sopstvenu ocenu iskaza navedenog svedoka, navodeći da svedok iznosi zaključke i mišljenja iako nema svojstvo veštaka, niti stručnog lica. Branilac okrivljenog numeriše i obrazlaže i povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i istovremeno ukazuje i na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, iznoseći sopstvenu ocenu izvedenih dokaza i sopstveno viđenje odlučnih činjenica koje iz tih dokaza proizlaze suprotno činjeničnim utvrđenjima suda iznetim u pobijanim presudama. Takođe, branilac numeriše i obrazlaže i povrede zakona iz člana 438. stav 1 tačka 11) i 438. stav 2. tačka 3) u vezi člana 428. stav 6. i 8. ZKP.

Međutim, kako povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2), 440. i 438. stav 1 tačka 11) ZKP i člana 438. stav 2. tačka 3) u vezi člana 428. stav 6. i 8. ZKP nisu zakonom dozvoljeni razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, to navedene povrede zakona nisu bile predmet ocene Vrhovnog suda u konkretnom postupku.

Sa iznetih razloga Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednika veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković