Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Neosnovano branilac okrivljenog, ističući povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, u podnetom zahtevu navodi da je pobijanim presudama povređen zakon po pitanju da li je delo za koje se okrivljeni goni krivično delo. Navedena povreda je prema navodima zahteva učinjena time što radnje koje su okrivljenom stavljene na teret ne predstavljaju krivično delo narušavanje nepovredivosti stana iz člana 139. stav 1. Krivičnog zakonika, jer ne sadrže sva obeležja tog krivičnog dela, obzirom da okrivljeni nije prodro u tuđi stan, jer nije upotrebio nikakvu fizičku silu u cilju otklanjanja fizičkih prepreka za ulazak u tuđi stan.

Odredbom člana 139. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da će se onaj ko neovlašćeno prodre u tuđ stan ili tuđe zatvorene prostore ili se na zahtev ovlašćenog lica iz tog stana ili prostora ne udalji, kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

Radnja izvršenja predmetnog krivičnog dela se sastoji u prodiranju u tuđ stan ili zatvorene prostorije za koje ne postoji na zakonu ili propisima zasnovano ovlašćenje, ili u neudaljavanju iz stana ili zatvorenih prostorija na zahtev ovlašćenog lica odnosno lice koje stanuje u stanu odnosno drugim zatvorenim prostorijama. Prodiranje podrazumeva upotrebu fizičke snage u cilju otklanjanja fizičkih prepreka da se u stan odnosno zatvorene prostorije uđe odnosno savlađivanje otpora ovlašćenog lica.

Iz izreke pobijane prvostepene presude proizilazi da je okrivljeni oglašen krivim da je izvršio krivično delo iz člana 139. stav 1. Krivičnog zakonika, jer je kritičnom prilikom u stanju uračunljivosti, svestan svoga dela, čije je izvršenje hteo i svestan zabranjenosti svog dela...neovlašćeno prodro u tuđi stan... na taj način što je sa susedne terase preskočio žardinjeru širine 1,5 metar koja razdvaja dva stana na krovu zgrade...rukom pomerivši dva reda ukrasnog drveća visine preko 2 metra...pa je sa žardinjere skočio na terasu stana u vlasništvu privatne tužilje.

Polazeći od navedenog, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz izreke pobijane prvostepene presude, proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela iz člana 139. stav 1. Krivičnog zakonika za koje je okrivljeni AA oglašen krivim, kako objektivna obeležja koja se odnose na radnje okrivljenog – neovlašćeno prodro u tuđi stan, na način kako je bliže opisano u izreci prvostepene presude (preskakanjem žardinjera širine 1,5 metar i pomeranjem rukom ukrasnog drveća visine preko 2 metra), dakle savlađivanjem fizičkih prepreka, tako i subjektivna obeležja krivičnog dela koja se tiču uračunljivosti i umišljaja (svesti i volje) okrivljenog za izvršenje krivičnog dela, koji uključuje i svest o zabranjenosti dela.

Stoga Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim navode zahteva branioca okrivljenog da su pobijane pravnosnažne presude donete uz povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu navoda branioca okrivljenog kojima se polemiše sa odbranom okrivljenog i iskazima svedoka, te postojanjem direktnog umišljaja kod okrivljenog usmerenog na slobodu i prava čoveka i građanina, kao zaštitnom objektu krivičnog dela iz člana 139. stav 1. Krivičnog zakonika, kojima se osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom i potvrđeno drugostepenom presudom i ukazuje na povredu člana 440. ZKP, obzirom da povreda navedene zakonske odredbe, ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Radmila Dragičević Dičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić