.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Kzz 851/2024
03.10.2024. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Svetlane Tomić Jokić, predsednika veća, Bojane Paunović, Dijane Janković, Miroljuba Tomića i Tatjane Vuković, članova veća, sa savetnikom Andreom Jakovljević, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 1. u vezi člana 178. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Dejana Radmilovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Velikom Gradištu K 101/21 od 13.10.2023. godine i Višeg suda u Požarevcu Kž1 6/24 (2021) od 08.02.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 03.10.2024. godine, jednoglasno je doneo
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Dejana Radmilovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Velikom Gradištu K 101/21 od 13.10.2023. godine i Višeg suda u Požarevcu Kž1 6/24 (2021) od 08.02.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Velikom Gradištu K 101/21 od 13.10.2023. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog krivičnog dela nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 1. u vezi člana 178. stav 1. Krivičnog zakonika i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 2 (dva) meseca, u koju mu se ima uračunati vreme provedeno u pritvoru.
Na osnovu odredbe člana 89a Krivičnog zakonika prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti zabrane približavanja i komunikacije sa maloletnom oštećenom, na taj način što neće prilaziti oštećenoj na udaljenosti ne manjoj od 50 metara, kao i komunikacija sa maloletnom oštećenom, u trajanju od 3 (tri) godine, od dana pravnosnažnosti presude.
Istom presudom okrivljeni je obavezan da plati troškove krivičnog postupka u korist budžetskih sredstava suda, kao i troškove krivičnog postupka zakonskom zastupniku maloletne oštećene – majci BB, o čijoj će visini biti odlučeno posebnim rešenjem, te da sudu na ime paušala plati iznos od 10.000,00 dinara, a OJT-u u Velikom Gradištu na ime troškova krivičnog postupka iznos od 64.436,39 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok je zakonski zastupnik maloletne oštećene – majka BB radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućena na parnicu.
Presudom Višeg suda u Požarevcu Kž1 6/24 (2021) od 08.02.2024. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i prvostepena presuda je potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Dejan Radmilović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i u celini ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak. Predložio je da bude obavešten o sednici veća.
Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.
Branilac okrivljenog, u obrazloženju podnetog zahteva, odredbu opšteg karaktera (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), koju navodi kao razlog podnošenja zahteva, konkretizuje isticanjem da prvostepeni sud u izreci presude ne utvrđuje upotrebu sile, prinude ili pretnje u vezi krivičnog dela nedozvoljene polne radnje iz člana 180. stav 1. u vezi člana 178. stav 1. Krivičnog zakonika, a što predstavlja bitan element ovog krivičnog dela, uz zaključak da je okrivljeni osuđen za radnje koje nisu krivično delo, zbog čega je, pravilnom primenom zakona, eventualno mogao biti oglašen krivim zbog krivičnog dela polno uznemiravanje.
Ove navode branioca, kojima se ukazuje na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, iz sledećih razloga:
Odredbom člana 182. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da ko pod uslovima iz člana 178. stav 1. i 2, člana 179. stav 1. i člana 181. stav 1. i 2. ovog zakonika, izvrši neku drugu polnu radnju, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.
Odredbom člana 178. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da ko prinudi drugog na obljubu ili sa njom izjednačen čin upotrebom sile ili pretnjom da će neposredno napasti na život ili telo tog ili njemu bliskog lica, kazniće se zatvorom od pet do dvanaest godina.
Prema izreci pravnosnažne presude okrivljeni je kritičnom prilikom, u uračunljivom stanju, svestan svoga dela i da je isto zabranjeno, upotrebom sile radi zadovoljenja svog polnog nagona, prinudio na polnu radnju maloletnu oštećenu VV rođenu ...2007. godine, na taj način što je zaustavio putničko vozilo kojim je upravljao, predložio oštećenoj da slaže roditelje i da jednog dana dođe po nju da negde odu, da će je nakon toga vratiti kući, a da roditeljima kaže da je bila sa društvom, a nakon toga, protivno njenoj volji desnom rukom zagrlio preko ramena i poljubio u desni obraz, a zatim levom i desnom rukom zagrlio, levom rukom prešao preko grudi i rukom dodirivao po desnoj dojci, usled čega ga je oštećena zbog straha u kome se nalazila, odgurnula od sebe, pitajući je pri tome da će se igrati ili ne i na njene molbe da mora da se vrati kući, startovao vozilo i u toku vožnje do centar sela rukom dodirivao oštećenu po levoj butini blizu međunožja, zbog čega je odgurivala njegovu ruku, pri čemu je bio svestan svoga dela i hteo njegovo izvršenje.
Polazeći od navedenog i citiranih zakonskih odredaba, po oceni Vrhovnog suda, iz izreke pobijane prvostepene presude jasno proizilaze sva subjektivna i objektivna obeležja bića krivičnog dela nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 1. u vezi člana 178. stav 1. Krivičnog zakonika, zbog kojeg je okrivljeni i oglašen krivim, obzirom da je okrivljeni na opisani način upotrebom sile prinudio na polnu radnju maloletnu oštećenu, zbog čega su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje na postojanje povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni neosnovanim.
Kako izreka pobijane prvostepene presude, sadrži sve subjektivne i objektivne elemente krivičnog dela nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 1. u vezi člana 178. stav 1. Krivičnog zakonika, to su neosnovani i navodi branioca okrivljenog, kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, isticanjem da se u konkretnom slučaju radi o krivičnom delu polno uznemiravanje iz člana 182a Krivičnog zakonika.
Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Andrea Jakovljević,s.r. Svetlana Tomić Jokić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
