Protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1358/16 od 28.11.2016. godine, branilac okrivljenog AA, adv. Antal Juhas podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede zakona, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine pobijanu presudu i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, adv. Antala Juhasa, je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP ograničeni su razlozi zbog kojih okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa sledstveno tome okrivljeni na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. ZKP može preko branioca, podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog povreda tog zakonika, propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tačka 1) do 3) i članu 441. stav 3. i 4. ZKP, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.

Prema tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

Zahtevom za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog AA, adv. Antal Juhas, ističe da je donošenjem drugostepene presude povređen zakon iz člana 485. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, jer je na činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj odluci pogrešno primenjen zakon, iz čega proizilazi da se navedena presuda pobija zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, zbog koje povrede bi zahtev bio dozvoljen, ali se ne opredeljuje u čemu se ova povreda materijalno pravne prirode sastoji.

Naime, branilac okrivljenog AA, adv. Antal Juhas, u zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja zahteva navodi da drugostepeni sud nije utvrdio uzročno – posledičnu vezu između propusta u vožnji optuženog i nastale saobraćajne nezgode, da nije razjasnio i utvrdio da li bi u slučaju vožnje prilagođenom brzinom drugi učesnik – BB mogao objektivno uočiti ispred sebe osvetljenje ili osvetljeno ili neosvetljeno vozilo i na vreme preduzeti kočenje, a imajući u vidu i nalaz odnosno dopunski nalaz i mišljenje veštaka Fakulteta tehničkih nauka.

Iz navedenog proizilazi da branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ne navodi koju odredbu zakona je povredio drugostepeni sud, već polemiše sa razlozima drugostepene presude, a što bi predstavljalo povredu zakona iz člana 460. ZKP, a koja povreda ne predstavlja razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca.

Kako je, dakle, u podnetom zahtevu samo formalno označena povreda zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno (član 439. tačka 2) ZKP), dok se u suštini ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje zahteva, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog AA, adv. Antala Juhasa, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                                                          Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić