Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Jelena Vidojević zbog povrede zakona iz člana člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijana rešenja ukine i predmet vrati Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu na ponovno odlučivanje ili da pobijana rešenja delimično preinači tako što će pored već dosuđenog iznosa troškova postupka u iznosu od 103.500,00 dinara okrivljenom priznati troškove na ime pristupa branioca za saslušanje drugog policijskog službenika tj. svedoka koji je saslušan 04.04.2018. godine koji deo troškova nije priznat okrivljenom u pobijanim rešenjima i to u iznosu od 18.000,00 dinara, kao i troškove drugostepenog postupka u iznosu od 8.250,00 dinara na ime sastava žalbe na prvostepenog rešenje, i da nadoknadi troškove na ime sastava zahteva za zaštitu zakonitosti u iznosu od 8.250,00 dinara, a sve po važećoj AT.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti dostavio Republičkom javnom tužiocu u smislu člana 488. stav 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa rešenjima protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa o oceni zahteva našao:

Osnovano branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP navodima da je drugostepeni sud odlukom o troškovima krivičnog postupka povredio zakon, jer deo zahteva okrivljenog u kome traži da se naknade troškovi krivičnog postupka na ime sastavljanja žalbe na prvostepeno rešenje o troškovima nije prihvatio, smatrajući da je sud vezan inicijalnim zahtevom za naknadu troškova krivičnog postupka.

Prvi osnovni sud u Beogradu, drugostepenim rešenjem okrivljenom AA dosudio je troškove krivičnog postupka u ukupnom iznosu od 103.500,00 dinara, dok je deo zahteva za naknadu troškova preko dosuđenog, a do traženog iznosa od 156.000,00 dinara odbio kao neosnovan, nalazeći da okrivljenom ne pripada pravo na troškove za prisustvo branioca saslušanjima svedoka VV i GG dana 04.04.2018. godine pred Prvim osnovnim javnim tužilaštvom u Beogradu, kao troškove za dve preduzete procesne radnje, kao i za naknadu troškova za sastav žalbe na prvostepeno rešenje o troškovima, sa obrazloženjem da je drugostepeni sud prilikom odlučivanja o troškovima vezan inicijalnim zahtevom za naknadu troškova krivičnog postupka.

Postupajući na taj način, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, Prvi osnovni sud u Beogradu je drugostepenim rešenjem učinio povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

Odredbom člana 261. stav 1. ZKP propisano je pored ostalog da su troškovi krivičnog postupka izdaci učinjeni povodom postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka, dok je u stavu 2. istog člana navedeno šta troškovi krivičnog postupka obuhvataju, pa se u tački 7. propisuje da troškovi krivičnog postupka obuhvataju i nagradu i nužne izdatke branioca. Tarifnim brojem 4. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata u stavu 1. propisano je i označeno za koje podneske advokatu pripada nagrada iz tarifnog broja 1, dok je stavom 2. propisano da advokatu pripada 50 % nagrade iz tarifnog broja 1. za sastavljanje svih ostalih podnesaka u krivičnom postupku. Takođe, tarifnim brojem 5. u stavu 1. navedene Tarife propisano je i označeno za sastavljanje kojih pravnih lekova advokatu pripada nagrada iz tarifnog broja 1, dok su stavom 2. tog Tarifnog broja označeni pravni lekovi za čije sastavljanje advokatu pripada nagrada iz tarifnog broja 1. uvećana za 100 %. Dakle, nagrada za sastavljanje žalbe na rešenje o troškovima postupka nije predviđena tarifnim brojem 5. stav 1. i 2, već se ova žalba ima tretirati kao „ostali podnesci“ u krivičnom postupku shodno stavu 2. tarifnog broja 4, za čije sastavljanje advokatu pripada 50 % nagrade iz tarifnog broja 1.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, te činjenicu da nagrada podrazumeva novčanu naknadu koja pripada određenom licu za njegov rad, a žalba na rešenje o troškovima krivičnog postupka u konkretnom slučaju spada u ostale podneske u krivičnom postupku, to je nepravilan zaključak drugostepenog suda da navedeni podnesak nije sastavljen u funkciji odbrane okrivljenog.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2. ZKP delimično usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, preinačio drugostepeno rešenje tako što je okrivljenom AA dosudio na ime sastavljanja žalbe na rešenje o troškovima postupka od 09.10.2019. godine iznos od 8.250,00 dinara. Navedeni iznos je obračunat prema važećoj Advokatskoj tarifi, u odnosu na krivično delo za koje je vođen krivični postupak – krivično delo iz člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje je predviđena novčana kazna ili zatvor do jedne godine, pa se okrivljenom na ime sastavljanja žalbe na prvostepeno rešenje troškova ima priznati iznos od 8.250,00 dinara.

Pored navedenog, branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim rešenjima učinjena povreda zakona na štetu okrivljenog, jer okrivljenom nisu priznati troškovi na ime prisustvovanja branioca saslušanjima svedoka VV i GG dana 04.04.2018. godine pred Prvim osnovnim javnim tužilaštvom u Beogradu, i to kao trošak za dve procesne radnje, već su navedenu radnju prvostepeni i drugostepeni sud tretirali kao jedinstvenu procesnu radnju.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda ovi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA su neosnovani, jer su svedoci BB i VV ispitani istog dana-04.04.2018. godine pred Prvim osnovnim javnim tužiocem u Beogradu u ukupnom vremenskom periodu od 12,30 do 12,55 časova, pa prisustvovanje branioca okrivljenog ispitivanju navedenih svedoka predstavlja jednu preduzetu procesnu radnju u funkciji odbrane okrivljenog pred javnim tužiocem, a suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, od strane ovoga suda ocenjeni su kao neosnovani.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2. ZKP i člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                               Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                          Radmila Dragičević Dičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić