Okrivljeni je obavezan da plati troškove krivičnog postupka u iznosu od 153.283,16 dinara i paušal u iznosu od 20.000,00 dinara u korist budžetskih sredstava suda u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude.

Oštećeni D.V., G.O. i LJ.J. upućeni su na građansku parnicu radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 519/15 od 06.07.2015. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog J.T. i njegovog branioca advokata Z.S. a presuda Višeg suda u Valjevu K 37/14 od 09.04.2015. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog J.T., adv. Z.S. podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP i to povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP u odnosu na krivična dela ubistvo na mah iz člana 115. i izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 4. u vezi stava 1. KZ i povrede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, u odnosu na krivično delo nedozovljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i okrivljenog oslobodi od krivične odgovornosti.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog J.T., adv. Z.S., u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP je neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev nedozvoljen.

Branilac okrivljenog J.T., adv. Z.S., u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijane presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u odnosu na krivično delo ubistvo na mah iz člana 115. i krivično delo izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika jer se radi o prividnom idealnom sticaju predmetnih krivičnih dela, a ne o idealnom sticaju kako je utvrđeno pravnosnažnim presudama, a u odnosu na krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, jer sud nije utvrdio da li je okrivljeni nosio ili držao oružje, a radi se o različitim radnjama krivičnog dela.

Iste navode zahteva branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti da je prvostepeni sud povredio krivični zakon kada je okrivljenog oglasio krivim i za krivično delo ubistvo na mah iz člana 115. KZ u sticaju sa krivičnim delom izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 4. u vezi stava 1. KZ, branilac okrivljenog je isticao u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da je taj žalbeni navod neosnovan i o tome na strani 5 stav dva obrazloženja, dao veoma jasne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata u smislu odredbe člana 491.stav 2. ZKP.

Pored iznetog Vrhovni kasacioni sud nalazi, da se ne radi o prividnom idealnom sticaju na način opisan u zahtevu to jest, „da ispaljivanje jednog za drugim dva metka na otvorenom prostoru gde se nalazio veći broj ljudi u konkretnom slučaju predstavlja deo izvršenja krivičnog dela ubistva na mah iz člana 115. KZ“ što podrazumeva da je krivično delo izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 4. u vezi stava 1. KZ konzumirano krivičnim delom ubistvo na mah iz člana 115. KZ. Ovo sa razloga, jer prividni idealni sticaj po osnovu kosumpcije kako se to tvrdi u zahtevu postoji kada je jedno krivično delo sadržano u drugom ili njime obuhvaćeno, što u konkretnoj situaciji nije slučaj, budući da iz izreke prvostepene presude proizilazi da je svojim radnjama okrivljeni povredio potpuno dva različita zaštitna objekta – kod krivičnog dela ubistvo na mah – s umišljajem je lišio života oštećenog B.P., ostvarjući obeležje krivičnog dela ubistvo na mah iz člana 115. KZ, a kod krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 4. u vezi stava 1. KZ izazvao je konkretnu opasnost za život i telo ljudi i imovinu većeg obima, pri čemu se ubistvo na mah odnosi samo na oštećenog B.P., a radnja izvršenja izazivanje opšte opasnosti odnosi se na ostale oštećene navedene u izreci presude i šetače, zbog čega radnja izvršenja krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti ne može biti sastavni deo izvršenja krivičnog dela ubistvo na mah, kako se neosnovano navodi u zahtevu branioca okrivljenog.

U odnosu na krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ, zahtevom se ističe da sud nije utvrdio, da li je okrivljeni nosio ili držao oružje, te da se radi o različitim radnjama i krivičnim delima, a Vrhovni kasacioni sud ove navode ocenjuje neosnovanim.

Iz utvrđenog činjeničnog stanja, koje u svemu odgovara činjeničnom opisu dela iz optužnog akta, proizilazi da je okrivljeni „iz svog vozila izvadio i repetirao vatreno oružje pištolj marke „CZ M“ ... koji je neovlašćeno držao i neovlašćeno nosio sa sobom“, iz čega i po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda proizilazi da je prvostepeni sud pravilno našao da se u radnjama okrivljenog stiču sva zakonska obeležja krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, a za koje je okrivljeni oglašen krivim.

Stoga se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje da je u pogledu krivičnih dela koja su predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti, odnosno da su istim učinjene povrede odredbe člana 439. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, pa su suprotni navodi zahteva ocenjeni neosnovanim.

Navodima zahteva, kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, u odnosu na krivično delo ubistvo na mah iz člana 115. KZ, gde se ističe da je okrivljeni postupao u nužnoj odbrani, u suštini se osporava utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim odlukama i ocena dokaza, što ne predstavlja razlog zbog koga je u smislu člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev odbio kao neosnovan, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u ostalom delu zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                               Predsednik veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                         Nevenka Važić,s.r.