Protiv navedenih pravnosnažnih presuda okrivljeni AA, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, preinači pobijane presude ili pak iste ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenog AA je nedozvoljen.

Odredbom člana 482. stav 1. ZKP propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom zakoniku.

Članom 483. stav 1. ZKP propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, a u stavu 3. istog člana predviđeno je da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.

Dakle, iz citiranih zakonskih odredbi jasno proizilazi da je okrivljeni ovlašćen da podnese ovaj vanredni pravni lek, ali da to može učiniti isključivo preko branioca.

Imajući u vidu navedeno, te da je u konkretnom slučaju zahtev za zaštitu zakonitosti podneo lično okrivljeni, a iz sadržine zahteva proizilazi da je okrivljeni sam pisao i podneo zahtev, na šta po zakonu nema ovlašćenje, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je zahtev okrivljenog AA, nedozvoljen.

Okolnost što se u desnom uglu podneska označenom kao zahtev za zaštitu zakonitosti nalazi pečat advokata Mileta Maslarevića iz ..., po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda ne ukazuje da je zahtev okrivljenog podnet preko branioca, s obzirom na to da zahtev za zaštitu zakonitosti treba da bude sačinjen i potpisan od strane branioca okrivljenog.

Ovo posebno kada se ima u vidu odredba člana 483. stav 3. ZKP kojim je propisano da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca, a čiji je smisao u tome da je potrebno da pred najvišim sudom u postupku u kojem se raspravlja o povredi zakona, okrivljeni bude zastupan od strane pravno kvalifikovanog lica, što podrazumeva i to da branilac okrivljenog sačini zahtev za zaštitu zakonitosti, a ne da nadležnom sudu zahtev za zaštitu zakonitosti dostavlja sam okrivljeni (koji zahtev nije ni potpisao), pa Vrhovni kasacioni sud nalazi da je zahtev podnet od neovlašćenog lica i stoga ga ocenjuje kao nedozvoljen.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 483. stav 3. ZKP, odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Mila Ristić, s.r.                                                                                                                             Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić