Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Viktor Juhas Đurić, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 438. stav 1. tačka 4) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine, a spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Viktora Juhasa Đurića, je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog je u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazao da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer se presude zasnivaju na dokazima na kojima se ne mogu zasnivati.

Kao nezakonit dokaz branilac je označio izveštaj o opravdanosti primene sredstava prinude PS Loznica, iz koga je sud utvrdio činjenicu da je oštećeni udario okrivljenog, a da to nije utvrdio iz nekog drugog dokaza, na koji način, po navodima branioca, ključnu činjenicu je prvo utvrdila izvršna vlast, a sudska vlast neosnovano takvu činjenicu prihvata kao tačnu i na osnovu tako utvrđene činjenice donosi osuđujuću presudu. Po braniočevim navodima nezakonitost ovog dokaza se ogleda u tome što su činjenice navedene u zapisniku (da je okrivljeni AA prvo pokušao da pesnicom udari oštećenog BB, a da je zatim oštećeni u samoodbrani opravdano i u skladu sa zakonom udario pesnicom AA u glavu-oko i da se na zadnjem sedištu vozila policije okrivljeni uspravio i zamahnuo desnom nogom da udari oštećenog BB koji je sedeo pored njega i poturio svoju desnu ruku da to spreči) uzete kao utvrđene iako je iste utvrdila izvršna vlast, a da nisu prihvaćene odbrana okrivljenog u kojoj on negira da se događaj na taj način odigrao, kao ni iskaz svedoka VV, majke okrivljenog na koji način je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se po oceni Vrhovnog kasacionog suda ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Prema zakonskim propisima u slučaju sumnje da je prema nekom licu neovlašćeno primenjena sila u postupku, obaveza je nadležnog državnog organa da u skladu sa zakonom ispita osnovanost ovakvih navoda.

U skladu sa navedenom obavezom iz spisa predmeta proizilazi da je dana 07.10.2014. godine neposredni starešina – načelnik PS Loznica, policijski savetnik GG, nakon sprovedenog postupka ocene opravdanosti i pravilnosti upotrebe sredstava prinude sačinio zapisnik sa izveštajem o proceni da su sredstva prinude opravdano upotrebljena shodno članu 84, članu 88. i 90. Zakona o policiji i na način propisan u članu 4, 6. i 8. Pravilnika o tehničkim obeležjima i načinu upotrebe sredstava prinude, od strane DD i BB prema AA. U predmetnom izveštaju navedene su okolnosti pod kojima su upotrebljena sredstva prinude, kao i radnje koje su preduzete prema okrivljenom, a sve shodno članu 86. Zakona o policiji i članu 24. i 25. Pravilnika o tehničkim obeležjima i načinu upotrebe sredstava prinude.

Kako iz ovakvog izveštaja-zapisnika starešine o opravdanosti primene sredstava prinude PS Loznica proizilazi da je isti sačinjen od strane ovlašćenog lica nadležnog državnog organa i u zakonom predviđenom postupku, to isti ni sam po sebi, ni po načinu pribavljanja nije u suprotnosti sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, te je sledstveno tome mogao biti izveden kao dokaz prilikom donošenja pravnosnažne presude zbog čega su suprotni navodi zahteva branioca okrivljenog ocenjeni kao neosnovani.

Daljim navodima u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog obrazlaže način na koji je cenjen izveštaj starešine o opravdanosti primene sredstava prinude PS Loznica i daje sopstvenu ocenu izvedenih dokaza čime suštinski osporava činjenična utvrđenja suda (član 440. ZKP) pri čemu prvostepeni sud svoja činjenična utvrđenja u pogledu krivičnog dela napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 3. u vezi stava 2. i 1. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim, ni ne zasniva na sadržini ovog izveštaja, već na iskazima oštećenih policijskih službenika, saslušanih svedoka i izvedenih pisanih dokaza.

U preostalom delu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog je ukazao da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, koja povreda zakona u smislu člana 485. stav 4. ZKP predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka. Međutim, prilikom obrazlaganja istaknute povrede branilac navodi da okrivljenom AA nije sudio nepristrasan prvostepeni sud, s obzirom da je sudija Dubravka Todorović formirala stav o krivici okrivljenog već prilikom donošenja prvobitne osuđujuće presude K 453/16, te bez obzira na naloge drugostepenog suda da se izvedu dokazi odbrane i predloge odbrane u pogledu izvođenja dokaza, ponovo osudila okrivljenog presudom K.513/21 odnosno sudija nije postupila po nalozima drugostepenog suda, što po navodima branioca, ukazuje na njenu pristrasnost. Osim toga, prema navodima podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti, drugostepeni sud, iako je otvorio pretres, nije ispitao ni jednog od ukupno devet svedoka koje je ispitao prvostepeni sud, već je prihvatio sve utvrđene činjenice i ocenu dokaza kao i prvostepeni sud, pa veće u istom sastavu i po istim navodima donosi dve različite odluke, najpre ukida prvostepenu presudu, a potom osuđuje okrivljenog, a koje okolnosti po navodima braniloca izazivaju sumnju u nepristrasnost navedenih sudija, te iako numerički označava da je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, suštinski ukazuje na povredu člana 37. stav 2. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 37. stav 2. ZKP i 440. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić