Vrhovni sud je nakon ispitivanja podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu odredbi člana 487. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti javnom tužiocu Vrhovnog javnog tužilaštva, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda u zahtevu branioca okrivljene, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA – advokata Marka Jovanovića je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP branilac okrivljene u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je oštećeni kao svedok uredno pozivan na ročišta zakazana dana 27.04.2023. godine, 27.06.2023. godine i 01.08.2023. godine, da se na ove pozive nije odazvao, zbog čega su ročišta odložena, a izostanak nije opravdao, te je zahtev da se ovi skrivljeni troškovi nadoknade okrivljenom istaknut tokom postupka. Po oceni branioca, sud je morao da donese u smislu člana 263. stav 2. ZKP posebno rešenje kojim će odlučiti da li je zahtev osnovan i u kojoj visini, međutim, i prvostepeni i drugostepeni sud su ovakav zahtev odbrane odbili kao neosnovan, dajući veoma kreativan stav da sud nije mogao posebnim rešenjem da odluči o postavljenim troškovima, jer nije doneo posebno rešenje o tzv. skrivljenim troškovima za ročišta koja je naveo branilac, te stoga sud ne može nakon presuđenja odlučivati o takvim troškovima, ne navodeći razloge, odnosno ocenu zašto oštećeni u ovoj pravnoj stvari ne treba da snosi skrivljene troškove, te sud još navodi da se radi o rešenoj stvari, i da se o tome ne može odlučivati. Po oceni branioca, na ovaj način su povređene odredbe člana 261. stav 2. tačka 7. i člana 263. stav 1. i 2. ZKP.

Odredbom člana 263. stav 1. ZKP je propisano da okrivljeni, oštećeni, oštećeni kao tužilac, privatni tužilac, branilac, zakonski zastupnik, punomoćnik, svedok, veštak, stručni savetnik, prevodilac, tumač i stručno lice, bez obzira na ishod krivičnog postupka, snose troškove svog dovođenja, odlaganja dokazne radnje ili glavnog pretresa i druge troškove postupka koje su prouzrokovali svojom krivicom, kao i odgovarajući deo paušalnog iznosa, dok je stavom 2. istog člana propisano da o troškovima iz stava 1. ovog člana se donosi posebno rešenje, osim ako se o troškovima koje snosi privatni tužilac i okrivljeni rešava u odluci o glavnoj stvari.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su u konkretnom slučaju pravilno postupili kada su odbili zahtev branioca za donošenje rešenja kojim bi obavezali oštećenog da snosi skrivljene troškove. Ovo iz razloga što je citiranim zakonskim odredbama propisano da se o skrivljenim troškovima iz člana 263. ZKP, donosi posebno rešenje, iz čega proizilazi da je o predmetnim troškovima moralo biti odlučeno na zakazanim glavnim pretresima dana 27.04.2023. godine, 27.06.2023. godine i 01.08.2023. godine, na koja oštećeni nije pristupio, a svoj nedolazak nije opravdao, donošenjem posebnih rešenja kojima bi se oštećeni obavezao da snosi troškove odlaganja navedenih glavnih pretresa i na koja rešenja bi zatim oštećeni imao pravo žalbe. Samim tim, o skrivljenim troškovima oštećenog nije moglo biti odlučeno nakon presuđenja, kako je to zahtevao branilac okrivljenog, a čiji zahtev su odbili nižestepeni sudovi, a činjenica na koju se branilac pozivao, da je naknadu troškova tražio u završnoj reči (nakon zaključenog dokaznog postupka), nije od uticaja na donošenje drugačije odluke.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim rešenjima nije učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. u vezi člana 261. stav 2. tačka 7) i 263. stav 1. i 2. ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Marka Jovanovića, Vrhovni sud je zahtev branioca okrivljene u ovom delu odbio kao neosnovan.

U ostalom delu zahteva branilac okrivljenog ističe da su sudovi predmetnim rešenjima svoje odluke učinili nerazumljivim, čime suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP. Kako navedena povreda odredbe ZKP ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to se ovaj sud u razmatranje i ocenu navedene povrede nije upuštao.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredaba člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija,

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Svetlana Tomić-Jokić,s. r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković