-sa okrivljenim VV i GG, u toku noći 08/09.01.2015. godine u Bunuškom Čifluku, obio prodavnicu auto-delova „Poljoplus“ iz Bunuškog Čifluka, vlasništvo oštećene DD iz ..., i oduzeo više akumulatora i kante sa motornim uljem, na taj način što su po prethodnom dogovoru, vozilom vlasništva okrivljenog VV došli do navedenog objekta, pa je GG metalnim pajserom obio bravu od zaključanih ulaznih vrata, a okrivljeni Kerim ušao unutar objekta i iz istog oduzeo 18 komada razne vrste, snage i vrednosti akumulatora i 9 kanti sa različitim vrstama, zapreminom i vrednosti motornog ulja, sve u vlasništvu oštećene DD, u ukupnoj vrednosti od 131.932,00 dinara, a potom su oduzete predmete stavili u vozilo kojim je upravljao okrivljeni VV i udaljili se sa lica mesta,

- neutvrđenog dana u vremenskom periodu između 27.11.2014. godine do 01.01.2015. godine, oko 01 časova, obijanjem zatvorenog prostora oduzeo tuđe pokretne stvari, zajedno sa maloletnim ĐĐ, maloletnim EE i maloletnim ŽŽ, svi iz ..., došao do kuće u vlasništvu oštećenog ZZ iz ... u ulici ... broj .., gde je okrivljeni Kerim šrafcigerom obio zatvoren prozor, pa su preko polomljenog prozora svi ušli unutar kuće i iz iste oduzeli kompijuter marke „Belinea“, u vrednosti od 32.400,00 dinara, agregat za struju marke „ECE-1900“ u vrednosti od 88.236,00 dinara, 8 vunenih tepiha dimenzija 4h3 metra u vrednosti od 108.000,00 dinara, digitalnu mikrotalasnu peć marke „Aljaska“ u vrednosti od 5.400,00 dinara, dva miksera marke „Mulinex“ u vrednosti od 3.240,00 dinara, dve mašine za kafu marke „Philips senseo“ sive i crne boje u vrednosti od 8.640,00 dinara, toster za galete NN marke u vrednosti od 2.400,00 dinara, toster za kolače NN marke u vrednosti od 2.160,00 dinara, aparat za varenje „TIP 150“ u vrednosti od 8.400,00 dinara, bušilicu marke „Mannesmann“ u vrednosti od 4.800,00 dinara, brusilicu marke „Bosch“ u vrednosti od 9.600,00 dinara, ubodnu testeru NN marke u vrednosti od 3.840,00 dinara, hilti NN marke u vrednosti od 7.680,00 dinara, dve boce viskija „Johnnie Walker“ 0,70 litara u vrednosti od 2.800,00 dinara, dve boce viskija „Jack Daniels“ 0,70 litara u vrednosti od 5.000,00 dinara, jednu bocu viskija „Ballantines“ 0,7 litara u vrednosti od 1.600,00 dinara, jednu bocu vinjaka 0,70 litara u vrednosti od 500,00 dinara, fen za kosu NN marke u vrednosti od 1.200,00 dinara, šest tuš baterija NN marke u vrednosti od 18.000,00 dinara, pet slavina za vodu NN marke u vrednosti od 6.000,00 dinara, sistem zvučnika „Magnat“ u vrednosti od 16.800,00 dinara, pojačalo marke „Kenwood“ u vrednosti od 43.200,00 dinara, DVD CD SPILLER 1010, audio-video risiver 7010 u vrednosti od 18.000,00 dinara, video rekorder marke „Sony SLL-E 1000NP VC“ u vrednosti od 18.000,00 dinara, pet ogrlica, četiri bisera i tri para minđuša od bižuterije u vrednosti od 6.840,00 dinara, šest satova marke „SEIKO“ u vrednosti od 36.000,00 dinara, ključeve gedora marke „Allround“ sa plastičnom kutijom u vrednosti od 4.200,00 dinara, sintisajzer marke „KASU“ u vrednosti od 8.400,00 dinara, kameru marke „Panasonic“ crne boje u vrednosti od 7.200,00 dinara, bakarnu tepsiju u vrednosti od 1.360,00 dinara, bakarni ukrasni tanjir za zid u vrednosti od 1.020,00 dinara, dve pegle NN marke u vrednosti od 2.400,00 dinara, četiri mašinice za šišanje marke marke „Babyliss“ u vrednosti od 19.200,00 dinara, DVD marke „MBO-P- 1000“ u vrednosti od 4.800,00 dinara, šlajfericu NN marke u vrednosti od 4.800,00 dinara, šrafilicu na bateriju NN marke u vrednosti od 2.520,00 dinara, digitalni aparat za merenje krvnog pritiska u vrednosti od 5.400,00 dinara, escajg u vrednosti od 3.600,00 dinara, kuhinjsku sudoperu u vrednosti od 3.000,00 dinara, bakarnu ukrasnu kofu u vrednosti od 1.020,00 dinara, makaze za sečenje gvožđa u vrednosti od 2.100,00 dinara, dva bakarna lustera u vrednosti od 4.800,00 dinara, četiri sportske torbe u vrednosti od 4.800,00 dinara i frižider za auto u vrednosti od 4.800,00 dinara, a sve u ukupnoj vrednosti od 544.156,00 dinara, nakon čega su oduzete stvari odneli do kuće okrivljenog Kerima, nakon čega ih je okrivljeni Kerim prodao i novac zadržao za sebe,

- neutvrđenog dana u vremenskom periodu između 27.12.2014. godine do 29.12.2014. godine oko 02 časova, okrivljeni Kerim Kadrić je sa gore navedenim licima došao do kuće oštećenog II iz ..., u ulici ... broj .., pa su okrivljeni Kerim Kadrić i maloletni ĐĐ preskočili ogradu dvorišta, dok su maloletni EE i maloletni ŽŽ ostali ispred ograde i čuvali stražu, nakon čega je okrivljeni Kerim pajserom obio zaključana ulazna vrata kuće, a zatim su maloletni EE i maloletni ŽŽ preskočili ogradu i zajedno sa okrivljenim Kerimom i maloletnim ĐĐ ušli u kuću i iz iste oduzeli bežični telefon marke „Panasonic“ u vrednosti od 5.400,00 dinara, bušilicu marke „Metabo“ u vrednosti od 15.600,00 dinara, ručni cirkular marke „Bosch“ 720 vati u vrednosti od 6.300,00 dinara, mobilni telefon marke „Samsung“ u vrednosti od 7.200,00 dinara, LCD televizior „Telefunken“ u vrednosti od 57.000,00 dinara, pojačalo marke „Sony“ sa dve zvučne kutije u vrednosti od 28.800,00 dinara, lap-top marke „Acer“ u vrednosti od 40.000,00 dinara, 70 pari muških patika u vrednosti od 154.000,00 dinara, 50 pari ženskih patika u vrednosti od 100.500,00 dinara, monitor marke „DELL“ u vrednosti od 7.680,00 dinara, tri para ženskih cipela u vrednosti od 3.600,00 dinara, dva para muških cipela u vrednosti od 2.400,00 dinara, hilti marke „Black & Decker“ u vrednosti od 9.600,00 dinara, bušilicu marke „Metabo“ u vrednosti od 8.400,00 dinara, ubodnu testeru marke „Bosch“ u vrednosti od 6.400,00 dinara, ručnu šlajfericu NN marke u vrednosti od 4.320,00 dinara i komplet ključeva gedora u vrednosti od 4.860,00 dinara, a sve u ukupnoj vrednosti od 462.240,00 dinara, nakon čega su oduzete stvari odneli sa lica mesta i prodali licu zvanom JJ, a novac zajedno potrošili,

-čime je u saizvršilaštvu izvršio produženo krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi člana 33. i 61. Krivičnog zakonika,

pa ga Vrhovni sud primenom odredbi čl. 4, 42, 45. i 54. i 63. Krivičnog zakonika

OSUĐUJE

na KAZNU ZATVORA u trajanju od 4 godine i 6 meseci u koju kaznu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 20.08.2022. godine do 13.10.2022. godine.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se u odnosu na povrede zakona iz člana 439. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku i člana 74. Zakonika o krivičnom postupku ODBIJA kao neosnovan, a u preostalom delu se ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

4

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu 11K br. 298/2017 od 13.10.2022. godine, pored ostalih okrivljeni Kerim Kadrić oglašen je krivim da je izvršio produženo krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi člana 33. i 61. Krivičnog zakonika i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 20.08.2022. godine do 13.10.2022. godine. O troškovima krivičnog postupka određeno je da će se doneti posebno rešenje, a oštećeni su radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućeni na parnični postupak.

Presudom Apelacionog suda u Nišu 18Kž1. br. 132/23 od 08.05.2023. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe branioca okrivljenog KK, branioca okrivljenog LL, branioca okrivljenog VV i branioca okrivljenog Kerima Kadrića i presuda Osnovnog suda u Leskovcu 11K br. 298/2017 od 13.10.2022. godine je potvrđena, a okrivljeni su obavezani da Apelacionom sudu u Nišu na ime troškova drugostepenog postupka plate iznos od 15.750,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podnela branilac okrivljenog Kerima Kadrića, advokat Irena Đurić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku u vezi člana 74. čl. 438. stav 1. tačka 1) i 7) i stav 2. tačka 1) do 3) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje pred potpuno izmenjenim većem ili da pobijane presude preinači tako da prema okrivljenom Kerimu Kadriću za radnje krivičnog dela teška krađa pod tačkom 5. i 6. (a) i (b) činjeničnog opisa „primenom odredbe člana 338. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, a za krivično delo iz tačke 6 (v) primenom odredbe člana 338. stav 1. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku odbije optužbu“ ili da pobijane presude preinači i okrivljenom izrekne blažu kaznu zatvora.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Kerima Kadrića, advokata Irene Đurić je u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP osnovan, dok je u odnosu na povrede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP i člana 74. ZKP neosnovan, a u preostalom delu je nedozvoljen.

Po nalaženju Vrhovnog suda osnovano branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanim presudama učinjena povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Naime, okrivljenom je u okviru produženog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1. Krivičnog zakonika stavljena na teret i radnja izvršenja krivičnog dela koja se navodi pod tačkom 6. (v), a koja radnja je učinjena dana 19.12.2015. godine, tako što je okrivljeni „ušao u prodajni prostor objekat „IDEA“ vlasništvo oštećenog „Mercator-S“ DOO Novi Sad i oduzeo četiri limene kutije kafe „JACOBS gold“ od po 200 grama, osam limenih kutija kafe „Nescafe Classic“ od po 200 grama i dve limene kutije kafe „Nescafe Classic“ od po 250 grama, sve u ukupnoj vrednosti od 8.990,00 dinara, iste je stavio u unutrašnjost svoje jakne, prošao pored kase ne plativši istu, preskočio pokretnu kapiju i udaljio se sa lica mesta“, a koja radnja predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje je propisana novčana kazna ili kazna zatvora do 3 godine.

Odredbom člana 103. tačka 5. Krivičnog zakonika (KZ) propisano je da se krivično gonjenje ne može se preduzeti kada protekne tri godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko jedne godine, dok je odredbom člana 104. stav 6. KZ propisano da zastarelost krivičnog gonjenja nastaje u svakom slučaju kada protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja, što u konkretnom slučaju predstavlja period od šest godina.

Odredbom člana 61. stav 5. KZ propisano je da ako produženo krivično delo obuhvata krivična dela čije je bitno obeležje određeni novčani iznos, smatraće se da je produženim krivičnim delom ostvaren zbir iznosa ostvarenih pojedinačnim delima ukoliko je to obuhvaćeno jedinstvenim umišljajem učinioca.

To dalje znači da kada je produženim krivičnim delom ostvaren zbir novčanih iznosa pojedinačnim delima, u smislu stava 5. citiranog člana, i u tom ukupnom iznosu pribavljena imovinska korist, zastarelost krivičnog gonjenja ne teče zasebno za svaku radnju krivičnog dela koja ulazi u sastav produženog krivičnog dela.

Međutim, kako u konkretnom slučaju okrivljeni pobijanim pravnosnažnim presudama nije oglašen krivim za krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) KZ primenom člana 61. stav 5. KZ, to zastarelost krivičnog gonjenja u ovoj situaciji počinje da teče zasebno, za svaku pojedinačnu radnju krivičnog dela koje ulazi u konstrukciju produženog krivičnog dela, zbog čega je za radnju izvršenja krivičnog dela krađa izvršenu dana 19.12.2015. godine, nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja dana 19.12.2021. godine, odnosno pre donošenja pravnosnažnih presuda, iz kog razloga je Vrhovni sud usvajajući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog izostavio iz činjeničnog opisa izreke presude navedeno krivično delo, zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja i oglasio ga krivim za preostala krivična dela obuhvaćena produženim krivičnim delom koja su sadržana u izreci presude.

Vrhovni sud je potom, primenom odredaba člana čl. 4, 42, 45. i 54. i 63. KZ okrivljenog osudio na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine i 6 meseci, pri čemu je uzeo u obzir težinu izvršenog krivičnog dela i sve okolnosti od uticaja na odmeravanje kazne predviđene odredbom člana 54. KZ, koje su pravilno utvrđene u redovnom postupku, a koja kazna je po oceni ovog suda srazmerna stepenu krivice okrivljenog i istom će se u svemu postići svrha kažnjavanja predviđena članom 42. Krivičnog zakonika u okviru opšte svrhe izricanja krivičnih sancija iz člana 4. Krivičnog zakonika, kako sa stanovišta individualne, tako i generalne prevencije. U izrečenu kaznu zatvora primenom člana 63. KZ uračunato je vreme koje je okrivljeni proveo u pritvoru, kako je to u izreci presude precizno označeno.

Ukazivanje branioca na povredu zakona iz člana 438. stav 1 tačka 7) ZKP navodima da u odnosu na krivično delo opisano u izreci prvostepene presude pod tačkom 6v nije bilo ovlašćenog tužioca, nije bilo predmet ocene ovog suda, obzirom da je Vrhovni sud našao da je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja za to delo, a kako je to već obrazloženo u ovoj presudi.

Ukazujući na učinjenu povredu zakona iz člana 74. stav 1. tačka 2) ZKP branilac okrivljenog navodi da je okrivljeni prilikom prepoznavanja zadržan, odnosno lišen slobode, a da je radnja prepoznavanja obavljena bez prisustva odbrane, te da okrivljeni Kerim nije imao branioca u ovom postupku iako je i prema visini zaprećene kazne odbrana bila obavezna.

Iznete navode zahteva Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Odredbom člana 74. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP propisano je da okrivljeni mora imati branioca ako se postupak vodi zbog krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora od 8 godina ili teža kazna – od prvog saslušanja pa do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka, te ako je zadržan ili mu je zabranjeno da napušta stan ili je pritvoren od lišenja slobode pa do pravnosnažnosti rešenja o ukidanju mere.

Iz spisa predmeta proizlazi da prema okrivljenom Kerimu Kadriću nije bilo određeno zadržavanje, da je rešenjem OJT Leskovac A broj 1-122/14 od 03.09.2014. godine Ramadanović Kerimu – kasnije Kadrić, zbog visine zaprećene kazne postavljen branilac po službenoj dužnosti, advokat Miroslav Savić, da je istog dana od strane PU Leskovac pod brojem Ku 1344/14 sačinjen zapisnik o prepoznavanju okrivljenog od strane svedoka BB i oštećene AA, a u prisustvu branioca okrivljenog. Takođe, okrivljeni Kerim Ramadanović ispitan je pred OJT Leskovac na zapisniku od 09.02.2015. godine u svojstvu osumnjičenog u prisustvu branioca advokata Novice Ničića koji mu je tom prilikom postavljen za branioca po službenoj dužnosti, te je u daljem toku krivičnog postupka, a suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, okrivljeni sve vreme imao branioca, koji je bio prisutan i prilikom ispitivanja svedoka EE i ŽŽ pred OJT Leskovac dana 06.03.2015. godine koje saslušanje je obavljeno i u prisustvu okrivljenog, te na glavnom pretresu 05.01.2022. godine kada je ispitan kao svedok maloletni ĐĐ u odnosu na krivično delo opisano pod tačkom 6. (b) izreke presude, pri čemu su na glavnom pretresu 13.10.2022. godine na saglasan predlog stranaka i branilaca okrivljenih pročitani iskazi svedoka ŽŽ i EE sa zapisnika OJT Leskovac od 06.03.2015. godine. Shodno navedenom, ovaj sud nalazi da su suprotni navodi u zahtevu branioca neosnovani.

Branilac je u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti naveo da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona, uz obrazloženje da su pogrešno radnje izvršenja krivičnog dela kvalifikovane kao produženo krivično delo izvršeno u saizvršilaštvu, s obzirom da je pojedine radnje okrivljeni preduzeo samostalno, a radnje izvršenja su nepovezane, odnosno ne predstavljaju celinu, na koji način branilac suštinski ukazuje da je učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Ovakvi navodi branioca okrivljenog ocenjeni su kao neosnovani. Ovo iz razloga što je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je okrivljeni vršenjem istovrsnih krivičnih dela u vremenskoj povezanosti izvršio produženo krivično delo, a zbog korišćenja iste situacije, jedinstva mesta i prostora izvršenja dela i jedinstvenog umišljaja, pa okolnost da je određene radnje preduzeo sam, a određene u saizvršilaštvu sa ostalim okrivljenima, nije od uticaja na činjenicu da se u konkretnom slučaju radi o jednom produženom krivičnom delu, te su suprotni navodi ocenjeni kao neosnovani.

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog Kadrić Kerima, advokat Irena Đurić, ističe i povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP koju obrazlaže navodima da je sporno na kojim dokazima se može zasnovati presuda, budući da je u ovom slučaju presuda pod tačkom 6. (b) izreke zasnovana na iskazima svedoka – saizvršilaca, da za delo pod tačkom 5. ne postoje drugi dokazi osim saslušanja okrivljenih iz policije kojim saslušanjima odbrana okrivljenog Kerima nije bila prisutna niti je mogla da postavlja pitanja, te da je sud bio dužan da proveri navode odbrane okrivljenog Kerima, što sve predstavlja i povredu odredbe člana 16. ZKP, kao i da je presuda i u tački pod 6. (a) zasnovana na nedozvoljenim dokazima – iskazu oštećene koja nije bila sigurna da li je okrivljeni Rom ili Srbin i koja je dala nelogičan iskaz u pogledu načina izvršenja dela, te da sud nije vodio računa o uzrastu i duševnoj sposobnosti maloletnih svedoka, pa se postavlja pitanje pouzdanosti njihovih iskaza, jer je sporno da li su u vreme svedočenja dostigli duševni razvoj da bi mogli da budu pouzdani svedoci.

Ovakvim navodima branilac okrivljenog suštinski ukazuje da je okrivljenom povređeno pravo na odbranu, ukazuje na nedokazanost krivice okrivljenog i osporava dokaznu vrednost iskaza saslušanih svedoka, te iznosi svoje činjenične zaključke drugačije od onih utvrđenih pobijanim presudama, čime po stavu ovog suda ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP i člana 68. ZKP.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac navodi da je pobijanim presudama učinjena i povreda zakona iz člana 16. stav 5. ZKP, jer, kako iz spisa predmeta ne proizilazi da su odlučne činjenice utvrđene sa izvesnošću, sud je u sumnji u bilo koju odlučnu činjenicu trebalo da okrivljenog oslobodi od optužbe. Pored iznetog branilac numeriše i povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP, kao i povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, koju obrazlaže navodima da su mnogi razlozi za presudu nejasni, nerazumljivi i u suprotnosti sa stanjem u spisima predmeta i izvedenim dokazima.

Branilac u podnetom zahtevu ukazuje da prilikom odlučivanja o krivičnoj sankciji nisu uzete u obzir sve lične prilike okrivljenog u smislu člana 54. KZ jer u prvostepenoj presudi prilikom navođenja ličnih podataka stoji da okrivljeni nema dece iako iz spisa predmeta proizilazi da je otac jednog maloletnog deteta, na koji način suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 16. ZKP, člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, člana 440. ZKP i člana 441. stav 1. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog, advokata Irene Đurić u ovim delovima ocenio kao nedozvoljen.

Shodno iznetom, Vrhovni sud je u smislu člana 492. stav 1. tačka 2), člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić