Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Darko Pešić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi sa članom 439. tačka 1) ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači pobijane presude, te okrivljenog oslobodi od optužbe da je učinio krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1 KZ ili da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 487. i 488. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da izreka prvostepene presude ne sadrži sve bitne elemente krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ jer je u izreci sud samo utvrdio da su činjenice koje je okrivljeni za privatnog tužioca izneo u pisanom podnesku – zahtevu, uvredljive, ali da nije navedeno da su te činjenice iznete u nameri omalovažavanja, te da kod nedostatka ovog bitnog elementa krivičnog dela – namere omalovažavanja, nema ni krivičnog dela. U vezi sa tim je naveo da je nezakonito i neprihvatljivo i stanovište drugostepenog suda, iz čije odluke, prema navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, proizilazi da privatni tužilac nije ni bio dužan da dokazuje da su određena iznošenja okrivljenog u predmetnom podnesku učinjena u nameri omalovažavanja. Prema navodima zahteva na navedeni način učinjena je povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Međutim, kako je branilac okrivljenog AA, advokat Darko Pešić navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti isticao i u žalbi izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Kruševcu K 424/17 od 30.11.2018. godine, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude je dao jasne i dovoljne razloge za svoj zaključak da privatni tužilac u konkretnoj krivično pravnoj stvari nije bio dužan da nameru omalovažavanja dokazuje, te da se u radnjama okrivljenog AA stiču svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela za koje je oglašen krivim u ovom krivičnom postupku (strana 4. stav 6. i strana 5. stav 1., 2., 3., 4., 5., 6., 7. i 8. drugostepene presude), koje razloge Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Prilikom donošenja svoje odluke, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu navode zahteva branioca okrivljenog, kojima branilac ukazuje na presudu Vrhovnog kasacionog suda Kzz 394/2014 od 22.05.2014. godine, ali ih nije posebno razmatrao, zaključivši da u ovoj krivično pravnoj stvari nisu od uticaja na donošenje drugačije odluke suda.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                             Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić