Odlučujući o žalbi branioca okrivljenog Igora Balana, Apelacioni sud u Beogradu je presudom Kž1 331/23 od 01.06.2023. godine istu odbio i potvrdio prvostepenu presudu.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Igora Balana, advokat Vladimir Mitrović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili da iste ukine i utvrdi da su odluke suda zasnovane na nedozvoljenim dokazima i izdvoji te dokaze iz spisa, a predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak ili da ukine drugostepenu presudu i spise predmeta vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje, kao i da odredi da se odloži izvršenje pravnosnažne presude do okončanja postupka po podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Igora Balana, je neosnovan.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Igora Balana, advokata Vladimira Mitrovića, ukazuje da je pravnosnažnom presudom učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Prema navodima zahteva, u činjeničnom opisu izreke prvostepene presude nije naveden procenat koncentracije psihoaktivne komponente THC (tetrahidrokanabinol) odnosno da li je okrivljeni držao supstancu koja sadrži preko 0,3 % THC tako da, u konkretnom slučaju, prema stavu odbrane, nema predmeta izvršenja kao bitnog objektivnog obeležja krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim. Nenavođenje koncentracije psihoaktivne komponente THC u činjeničnom opisu navedenog krivičnog dela, prema mišljenju branioca okrivljenog, nedvosmisleno vodi ka zaključku da u konkretnom slučaju nije reč o opojnoj drogi. Povodom istaknute povrede zakona, branilac suštinski navodi da okrivljeni nije držao supstancu koja je proglašena za opojnu drogu Spiskom psihoaktivnih kontolisanih supstanci - Pravilnika o utvrđivanju spiska psihoaktivnih kontolisanih supstanci (Sl. glasnik RS br. 38/19 od 31.05.2019. godine), čije je držanje zakonom zabranjeno, zbog čega smatra da radnja za koju je osuđen okrivljeni, nije propisana zakonom kao radnja izvršenja krivičnog dela iz člana 246a stav 2. Krivičnog zakonika, te da zbog toga u njegovim radnjama nema obeležja krivičnog dela za koje je oglašen krivim.

Izneti navodi branioca okrivljenog Igora Balana, nisu osnovani iz sledećih razloga:

Činjenični opis izreke pravnosnažne presude sadrži sva subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 2. Krivičnog zakonika, za koje je okrivljeni Igor Balan oglašen krivim i osuđen, pri čemu je predmet izvršenja navedenog krivičnog dela – supstanca koju je okrivljeni neovlašćeno držao u većoj količini, jasno određen kao opojna droga „kanabis“, koja se nalazi na Spisku psihoaktivnih kontolisanih supstanci Pravilnika o utvrđivanju spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci (Sl. Glasnik RS broj 38/19 od 31.05.2019. godine) u Listi 1, pod rednim brojem 47, uz precizno navođenje količine, čime je ispunjena obaveza tačnog označavanja predmeta radnje krivičnog dela za koju je okrivljeni oglašen krivim.

Nedvosmisleno je da je, u konkretnom slučaju, predmet izvršenja krivičnog dela supstanca koja je proglašena za opojnu drogu, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Pored ovoga, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim presudama na štetu okrivljenog učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP. U vezi sa tim branilac navodi da se pravnosnažna presuda zasniva na dokazima na kojima se prema odredbama ZKP ne može zasnivati i kao takav dokaz označava zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija PU Pančevo, PS Bela Crkva od 14.02.2020. godine, u kome je naznačeno da je pretresanje obavljeno na osnovu naredbe sudije za prethodni postupak Osnovnog suda u Vršcu Kpp Pov 45/20 od 14.02.2020. godine. Međutim, branilac nadalje ukazuje, da se u spisima predmeta nalazi predmetna naredba za pretresanje, ali iz prijemnog pečata nadležne PS, proizilazi da je PS Bela Crkva ovu naredbu primila tek 20.02.2020. godine, zbog čega je odbrana stava da u konkretnom slučaju nisu bili ispunjeni uslovi za pretresanje na osnovu naredbe suda, jer policijski službenici prilikom pretresanja nisu imali naredbu za pretres.

Iste navode, sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Pančevu K 49/21 od 22.12.2022. godine, a Apelacioni sud u Beogradu, kao drugostepeni, je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani, nalazeći da je pretresanje stana u konkretnom slučaju izvršeno u skladu sa odredbama ZKP, na osnovu naredbe sudije za prethodni postupak Osnovnog suda u Vršcu Kpp Pov 45/20 od 14.02.2020. godine, koja se nalazi u spisima, kao i da je predmetna naredba, predata policijskim službenicima, koji su pre početka pretresanja istu predali okrivljenom, shodno odredbi člana 156. stav 1. ZKP, te da je nakon obavljenog pretresa, okrivljeni bez primedbi potpisao zapisnik o pretresanju stana (strana 4. zapisnika gde postoji i potpis dva punoletna građanina kao svedoka, ovlašćenog službenog lica i zapisničara), o čemu je na strani 3. u trećem stavu obrazloženja presude Kž1 331/23 od 01.06.2023. godine, drugostepeni sud izneo razloge koje u svemu prihvata Vrhovni sud i na iste upućuje, shodno odredbi člana 491. stav 2. ZKP, nalazeći da okolnost da je ova naredba formalno kasnije označena prijemnim pečatom u PS Bela Crkva, ne utiče na zakonitost ovog dokaza, u smislu navoda zahteva.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Vrhovnog suda, neosnovani su navodi branioca kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, budući da dokaz čiju zakonitost osporava branilac u podnetom zahtevu, predstavlja zakonit dokaz i na njemu se može zasnivati sudska odluka.

Ostalim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branilac ukazuje na različito označavanje supstance koja je pronađena kod okrivljenog u izreci presude, ističući da se prvo navodi da je okrivljeni držao opojnu drogu „kanabis“, dok se nadalje u činjeničnom opisu izreke presude navodi da je okrivljeni držao opojnu drogu „marihuanu“, koja nije proglašena za opojnu drogu Spiskom psihoaktivnih kontrolisanih supstanci uz Pravilnik o utvrđivanju spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci (Sl. glasnik RS br. 38/19 od 31.05.2019. godine). Ovi navodi branioca, po oceni Vrhovnog suda, predstavljaju bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, jer se istima ukazuje na nerazumljivost izreke pravnosnažne presude, u pogledu naziva supstance koja je nađena kod okrivljenog. U vezi sa tim, branilac u zahtevu ukazuje i da su razlozi presude nejasni i protivrečni izreci, što predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Preostalim navodima podnetog zahteva, branilac komentariše postupanje policijskih službenika i analizira izvedene dokaze, posebno odbranu okrivljenog i u vezi sa tim iznosi sopstveni zaključak o nepostojanju svesti o protivpravnosti dela kod okrivljenog, čime osporava činjenično stanje utvrđeno pravnosnažnom presudom odnosno ukazuje na povredu odredbe člana 440. ZKP. Međutim, kako bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP i povreda člana 440. ZKP, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, to se Vrhovni sud u razmatranje i ocenu istih, nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić