Oštećeni su radi ostvarivanja imovinskog pravnog zahteva upućeni na parnični postupak u smislu člana 258. stav 4. ZKP.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 br.594/2024 od 03.04.2025. godine, delimičnim usvajanjem žalbe Osnovnog javnog tužioca u Leskovcu, presuda Osnovnog suda u Leskovcu K br.181/23 od 14.06.2024. godine preinačena je u pogledu odluke o kazni, tako što je okrivljeni AA za krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 1. u vezi člana 289. stav 1. Krivičnog zakonika, zbog kog je prvostepenom presudom oglašen krivim, osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci, dok su žalba Osnovnog javnog tužioca u Leskovcu u preostalom delu, kao i žalba branioca okrivljenog - advokata Dejana Gačića odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Dejan Gačić, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) i 2) ZKP i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud ukine pobijane presude i predmet vrati sudu na ponovno odlučivanje, ili da pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni sud je, na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, održao sednicu veća, na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP ograničeni su razlozi zbog kojih okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa sledstveno tome okrivljeni, na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. ZKP, može preko branioca podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog povreda tog zakonika propisanih u članu 74., članu 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tačka 1) do 3) i članu 441. stav 3. i 4. ZKP, učinjenih u prvostepenom i postupku pred Apelacionim sudom (drugostepenim sudom).

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu označava povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koja predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca. Međutim, u obrazloženju zahteva branilac ne navodi na kom nezakonitom dokazu se zasniva pravnosnažna presuda, odnosno ne obrazlaže u čemu se konkretno ova povreda zakona ogleda, pa je Vrhovni sud ocenio da u ovom delu zahtev za zaštitu zakonitosti nema propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji. Kako Vrhovni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje, to je zahtev u ovom delu odbačen jer nema zakonom propisan sadržaj.

Pored toga, branilac okrivljenog, kao razlog podnošenja, navodi i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP. Međutim, u obrazloženju zahteva ne navodi na koji način su nižestepeni sudovi učinili povredu zakona po pitanju da li je delo za koje se okrivljeni goni krivično delo, niti na koji način je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti, već s tim u vezi u suštini ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza, isticanjem da je okrivljeni vozio brzinom od svega 20 km na čas, dok je okrivljeni GG, koji je oslobođen od optužbe, vozio brzinom od 87,73 km na čas, izvodeći sopstveni zaključak da je na bazi svih izvedenih dokaza, uključujući iskaz veštaka saobraćajne struke i iskaz veštaka medicinske struke, jasno da je uzrok predmetne saobraćajne nezgode upravo prekoračenje brzine vozila kojim je upravljao okrivljeni GG, a ne preduzimanje radnje skretanja ulevo od strane okrivljenog AA.

Pored iznetog, branilac okrivljenog ukazuje i na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i s tim u vezi navodi da je prvostepeni sud u pobijanoj presudi „pogrešno obrazložio najpre nalaz i mišljenje veštaka, a zatim i činjenično stanje“.

Imajući u vidu da branilac u podnetom zahtevu samo formalno kao razlog podnošenja navodi povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, dok u suštini podnetim zahtevom pobija pravnosnažnom presudom utvrđeno činjenično stanje i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza, odnosno na povredu zakona iz člana 440. ZKP, te na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, koje u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju zakonom dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, to je Vrhovni sud u ovom delu podneti zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, doneta je odluka kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković