Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1569/16 od 08.02.2017. godine, usvajanjem žalbe Osnovnog javnog tužioca u Loznici, preinačena je presuda Osnovnog suda u Loznici 2K 259/10 od 13.07.2016. godine, samo u pogledu odluke o krivičnoj sankciji koja je izrečena okrivljenima, tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu, okrivljene VV, AA i GG, za krivično delo iznuda iz člana 180. stav 2. u vezi stava 1. KZ RS u vezi sa članom 22. OKZ za koje su oglašeni krivim tom presudom, primenom člana 38. i 41. OKZ, osudio i to: okrivljenog VV, na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 16.02.2005. do 25.04.2005. godine, okrivljenog AA na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 03.03.2005. do 25.04.2005. godine, okrivljenog GG na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine, a okrivljenog BB za krivično delo iznuda u pomaganju iz člana 180. stav 2. u vezi stava 1. KZ RS u vezi člana 24. OKZ za koje je oglašen krivim istom presudom, primenom člana 41. i 42. OKZ na kaznu zatvora u trajanju od 6 (šest) meseci u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 16.02.2005. do 07.04.2005. godine, dok su žalbe branilaca okrivljenih odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti, blagovremeno su podneli:

-branilac okrivljenog AA, advokat Cvetko Marić, zbog povrede zakona, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe, ili ih ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, te odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži. Branilac je predložio da okrivljeni AA i njegov branilac budu obavešteni o sednici veća Vrhovnog kasacionog suda, radi prisustva istoj,

-branilac okrivljenog BB, advokat Vesna Dokić, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, a zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude i okrivljenog BB oslobodi od optužbe i odredi da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA i branioca okrivljenog BB, Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su podneti zahtevi za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevima, ispitujući zakonitost preduzetih radnji u smislu člana 604. ZKP (''Službeni glasnik RS'' 72/11 i dr) našao:

Iz navoda zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Cvetka Marića, da je Osnovni sud u Loznici odredio izvođenje dokaza veštačenjem i za veštaka odredio lice koje se nije nalazilo na spisku stalnih sudskih veštaka u vreme davanja osnovnog nalaza i mišljenja, te da nalaz veštaka Saše Savića od 27.02.2009. godine, predstavlja dokaz na kome se ne može zasnivati osuđujuća presuda, proizilazi da branilac ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP. Uz to, branilac ukazuje da je nalaz pomenutog veštaka nezakonit dokaz i iz razloga što je isti sačinjen na osnovu nezakonitog snimanja, praćenja kao i listinga komunikacije okrivljenih, pribavljenog bez naredbe istražnog sudije, koji listing je prema stavu branioca, morao biti izdvojen iz spisa predmeta.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano branilac okrivljenog AA, u zahtevu ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, imajući najpre u vidu da je veštak Saša Savić koji se zaista nije nalazio na spisku stalnih sudskih veštaka u vreme davanja osnovnog nalaza i mišljenja, po zanimanju diplomirani inžinjer informatike i kibernetike sa dugogodišnjim radnim iskustvom na poslovima vezanim za sistem mobilne telefonije u preduzeću „...“, što ukazuje na njegovu stručnost da u skladu sa pravilima nauke i veštine obavi povereno veštačenje. Osim toga, pomenuti veštak je na glavnom pretresu održanom dana 21.07.2015. godine, (u koje vreme je bio upisan u Registar sudskih veštaka) od strane predsednika veća pre ispitivanja, opomenut na već položenu zakletvu, kojom prilikom je odgovarao na pitanja odbrane, u vezi sa pisanim nalazom i mišljenjem, pa je stoga očigledno da se na takvom nalazu i mišljenju, a nasuprot navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, može zasnivati sudska odluka.

Takođe, u vezi navedenog, neosnovano branilac okrivljenog AA ukazuje da je pomenuti nalaz veštaka Saše Savića nezakonit dokaz i iz razloga što se zasniva na nezakonitom snimanju, praćenju i pribavljenom listingu komunikacije okrivljenih, bez naredbe istražnog sudije. Iz spisa predmeta proizilazi da je mera nadzora i snimanja telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija drugim tehničkim sredstvima upućenim na fiksni i mobilni telefon koji koristi oštećeni DD, određena naredbom istražnog sudije Okružnog suda u Šapcu Kri Pov 22/2005 od 14.02.2005. godine, a po predlogu Osnovnog javnog tužioca u Šapcu Str.Pov br.3/05 od 14.02.2005. godine. U konkretnom slučaju, ne radi se o nadzoru i snimanju telefonskih i drugih razgovora okrivljenih, bez naredbe suda, kako to neosnovano branilac okrivljenog AA ističe u zahtevu, već je primenjena mera u odnosu na oštećenog u cilju zaštite oštećenog i otkrivanja učinilaca krivičnih dela, a o preduzetim radnjama sa tim ciljem drugostepeni sud je dao razloge na strani pet stav tri i četiri presude, koje u smislu člana 491. stav 2. ZKP prihvata i na koje upućuje Vrhovni kasacioni sud.

Iz iznetih razloga, po oceni ovog suda, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, imajući u vidu da je branilac okrivljenog AA, ovu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka već isticao u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud našao da su isti neosnovani, pogotovo kod činjenice da sud prihvata iskaz oštećenog, te veruje i drugim dokazima izvedenim na glavnom pretresu (veštačenja, iskazi saokrivljenih i dr.) i o tome u drugostepenoj presudi daje razloge na strani šest stav tri i dalje, pa osnovano ceni da bi i bez dokaza u vidu veštačenja inženjera Saše Savića (koji ceni kao zakonit), bila očigledno doneta ista presuda.

Branilac okrivljenog BB, advokat Vesna Dokić, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijane presude donete uz povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer u radnjama okrivljenog nisu sadržani elementi bića krivičnog dela iznuda u pomaganju iz člana 180. stav 2. u vezi stava 1. KZ RS u vezi člana 24. OKZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim i osuđen, jer izreka pobijane pravnosnažne presude ne sadrži radnju izvršenja krivičnog dela iznuda u pomaganju.

Odredbom člana 180. stav 1. KZ RS koji je važio u vreme izvršenja dela i koji je primenjen u konkretnom slučaju, propisano je da ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, silom ili ozbiljnom pretnjom prinudi drugog da nešto učini ili ne učini na štetu svoje ili tuđe imovine, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina, dok je stavom 2. tog člana propisano da ako je delom iz stava 1. pribavljena protivpravna imovinska korist u iznosu koji prelazi 300.000,00 dinara, učinilac će se kazniti zatvorom u trajanju od jedne do deset godina.

Odredbom člana 24. stav 1. OKZ koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela i koji je takođe primenjen, propisano je da ko drugome sa umišljajem pomogne u izvršenju krivičnog dela, kazniće se kao da ga je sam učinio, a može se i blaže kazniti.

Iz izreke (stav II) pobijane prvostepene presude Osnovnog suda u Loznici, proizilazi da je okrivljeni BB kritičnom prilikom u uračunljivom stanju i sa umišljajem pomogao okrivljenima VV, AA i GG u izvršenju krivičnog dela iznuda „iz člana 180. stav 3. u vezi stava 2. KZ RS“ (očigledna omaška u kucanju, jer treba da stoji „iz člana 180. stav 2. u vezi stava 1. KZ RS“) na štetu DD iz ..., na način opisan pod tačkom I optužnice.

Polazeći od navedenog i citiranih zakonskih odredbi, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz izreke pobijane prvostepene presude (stav II) jasno proizilaze sva subjektivna i objektivna obeležja bića krivičnog dela iznuda u pomaganju iz člana 180. stav 2. u vezi stava 1. KZ RS u vezi člana 24. OKZ.

Iz iznetih razloga, po oceni ovog suda, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB je neosnovan u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Pored navedenog, branilac okrivljenog BB, advokat Vesna Dokić, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe, da ni prvostepeni, ni drugostepeni sud, u razlozima svojih presuda nisu dali obrazloženje, osim uobičajenih fraza da je okrivljeni bio svestan činjenice da pomaže u iznudi. Takođe, i branilac okrivljenog AA, advokat Cvetko Marić, u zahtevu ukazuje da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, jer su iste „nerazumljive i bez odlučnog razloga.“

Iznetim navodima, branilac okrivljenog BB, kao i branilac okrivljenog AA, po nalaženju ovog suda, ukazuju da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Nadalje, branilac okrivljenog AA, ističe i to da je sud sumnju u pogledu odlučnih činjenica od kojih zavisi vođenje postupka i postojanje obeležja krivičnog dela, nezakonito rešio na štetu okrivljenog, čime po nalaženju ovog suda, ukazuje na povredu člana 16. stav 5. ZKP.

U zahtevu se ističe i da u konkretnom slučaju nije bilo dokaza da je okrivljeni AA svojim delanjem, izvršio bilo šta od radnji koje bi imale obeležja krivičnog dela iznuda u saizvršilaštvu, tj. da nije bilo dokaza da je ovaj okrivljeni uputio bilo kakvu pretnju, zahtevao predaju kakvog novca ili uopšte imao bilo kakav kontakt sa oštećenim, niti je dokazano postojanje dogovora okrivljenog AA sa drugim okrivljenima u pogledu izvršenja predmetnog krivičnog dela.

Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog AA, osporava ocenu dokaza i utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu poneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 16. stav 5. ZKP, kao ni zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog AA, advokata Cvetka Marića i zahtev branioca okrivljenog BB, advokata Vesne Dokić, u ovim delovima odbacio kao nedozvoljene.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci presude u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kome je zahteve branilaca okrivljenih odbacio kao nedozvoljene.

Zapisničar-savetnik                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Marina Radosavljević,s.r                                                                                                    Janko Lazarević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić