Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1551/16 od 10.05.2017. godine, odbijene su kao neosnovane žalba okrivljenog Dragana Popovića i žalba njegovog branioca, advokata Stanislava Životića, a presuda Višeg suda u Novom Sadu K 21/16 od 19.09.2016. godine, je potvrđena.

Protiv navedene pravnosnažne presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1551/16 od 10.05.2017. godine, zahteve za zaštitu zakonitosti, podneli su:

-branilac okrivljenog Dragana Popovića, advokat Stanislav Životić, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, a zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijanu presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1551/16 od 10.05.2017. godine i presudu Višeg suda u Novom Sadu K 21/16 od 19.09.2016. godine, te okrivljenog oslobodi od optužbe.

-okrivljeni Dragan Popović, zbog povrede ljudskog prava i slobode zajemčenog Ustavom i Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijanu presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1551/16 od 10.05.2017. godine i presudu Višeg suda u Novom Sadu K 21/16 od 19.09.2016. godine, i oslobodi ga od optužbe.

Međutim, iz obrazloženja i predloga zahteva branioca okrivljenog, a takođe i iz zahteva okrivljenog Dragana Popovića, proizilazi da su oba zahteva podneta i protiv prvnosnažne presude Višeg suda u Novom Sadu K 21/16 od 19.09.2016. godine.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su podneti zahtevi za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevima, našao:

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, odnosno da se iste zasnivaju na dokazima na kojima se po zakonu ne mogu zasnivati. U vezi sa istaknutom povredom, branilac najpre navodi da sud nije mogao da zasnuje pravnosnažnu presudu na dopunskom nalazu i mišljenju sudskog veštaka grafologa magistra Darinke Popov, od 06.08.2014. godine, jer se navedeni veštak ne nalazi više na spisku stalnih sudskih veštaka, zbog čega je njen nalaz i mišljenje nezakonit dokaz na kome se presuda ne može zasnivati. Pored toga, branilac kao nezakonit dokaz označava i izjavu o kompenzaciji (prebijanju) na strani 27 istražnog spisa, jer se radi o neoverenoj fotokopiji čija autentičnost i verodostojnost je dovedena u sumnju, kako od strane odbrane, tako i od strane sudskih veštaka finansijske i grafološke struke, a da pritom autentičnost i verodostojnost predmetne isprave sud nije proverio drugim dokazima. Takođe, branilac ukazuje i da je u dokaznom postupku na pretresu pred prvostepenim i drugostepenim sudom, kao dokaz pročitan dopis PU Novi Sad broj 0301/02 od 06.05.2015. godine, koji ne postoji u spisima predmeta.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su izneti navodi zahteva branioca okrivljenog neosnovani.

Naime, tačan je navod branioca okrivljenog da je veštak magistar Darinka Popov, bila na spisku stalnih sudskih veštaka u vreme davanja osnovnog nalaza i mišljenja, a da u vreme davanja dopunskog nalaza i mišljenja, ista nije bila upisana u Registar sudskih veštaka. Međutim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je navedeni veštak, po profesiji grafolog, zaposlena kao glavni policijski inspektor u Nacionalnom kriminalističko-tehničkom centru – Odsek u Novom Sadu, u potpunosti stručna da u skladu sa pravilima nauke i struke, obavi grafološko veštačenje kompenzacione izjave označene na strani 27 istražnog spisa, za koje veštačenje je i određena od strane pomenutog organa (koji se nalazi u okviru Uprave kriminalističke policije, Direkcije policije, Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije) a kome organu je od strane suda, povereno predmetno veštačenje, i koji je navedenog veštaka, u smislu člana 114. stav 4. ZKP, odredio kao stručnjaka za davanje nalaza i mišljenja u konkretnoj krivičnopravnoj stvari. Stoga, dopunski nalaz i mišljenje Nacionalnog kriminalističko-tehničkog centra – Odseka u Novom Sadu, potpisan od strane lica koje je u okviru navedenog organa izvršilo veštačenje -veštaka magistra Darinke Popov od 06.08.2014. godine, ne predstavlja dokaz na kome se ne može zasnivati sudska odluka, pa neosnovano branilac u podnetom zahtevu ukazuje na postojanje bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Nadalje, neosnovano branilac u zahtevu ističe da izjava o kompenzaciji na strani 27 istražnog spisa, predstavlja nezakonit dokaz, budući da prema nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iako je je reč o neoverenoj fotokopiji pomenute izjave, ista je na glavnom pretresu, izvedena kao dokaz sredstva izvršenja krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim, pa stoga predmetna izjava predstavlja dokaz na kome se može zasnivati sudska odluka.

Pored navedenog, neosnovano branilac okrivljenog ističe da je sud u dokaznom postupku izveo dokaz čitanjem dopisa PU Novi Sad broj 0301/02 od 06.05.2015. godine, koji ne postoji u spisima predmeta, budući da je kao dokaz na pretresu pred prvostepenim i drugostepenim sudom, pročitan dopis PU Novi Sad broj 030132/02 od 06.05.2015. godine, koji se i nalazi u spisima predmeta (strana 382 spisa), a ne dopis broj 0301/02 od 06.05.2015. godine, kako to branilac neosnovano u zahtevu navodi.

Iz iznetih razloga, neosnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijane presude donete uz povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Pored navedenog, branilac u zahtevu ističe i to da je izreka pobijane prvostepene presude Višeg suda u Novom Sadu nerazumljiva, kojim navodima, po nalaženju ovog suda, ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

Takođe, u zahtevu se ukazuje da sud u toku glavnog pretresa, nije primenio odredbu člana 138. stav 4. u vezi člana 139. stav 2. ZKP, kao i da nije pravilno primenio odredbu člana 388. stav 4. i 5. ZKP, zbog čega branilac smatra da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP.

Branilac u zahtevu ističe da je sud tokom postupka odbio sve dokazne predloge odbrane, zbog čega isti smatra da je time povređen član 395. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11), 438. stav 2. tačka 3) i 395. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Pored navedenog, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je zahtev okrivljenog Dragana Popovića nedozvoljen, a iz sledećih razloga:

Odredbom člana 482. stav 1. ZKP, je propisano da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom zakoniku.

Odredbom član 483. stav 1. ZKP je propisano da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, dok je u stavu 3. istog člana predviđeno da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.

Dakle, iz citiranih zakonskih odredbi jasno proizilazi da je okrivljeni ovlašćen da podnese ovaj vanredni pravni lek, ali da to može učiniti isključivo preko branioca.

Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da je u konkretnom slučaju okrivljeni Dragan Popović, lično podneo zahtev za zaštitu zakonitosti na šta po zakonu nije ovlašćen, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenog Dragana Popovića, nedozvoljen.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, a na na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kome je zahtev branioca odbacio kao nedozvoljen, i na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 483. ZKP je zahtev okrivljenog odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                             Predsednik veća-sudija

Marina Radosavljević,s.r.                                                                                 Janko Lazarević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić