Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Rešat Čakara, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) i 11), člana 439. tačka 1), 2) i 4) i člana 441. stav 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe da je izvršio predmetno krivično delo ili da iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke u smislu člana 488. stav 2. ZKP, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je u konkretnom slučaju optužba prekoračena time što je sud izmenio činjenični opis dela iz optužnog akta dodavanjem reči „u povratu izvršenja krivičnog dela“, u izreku presude i okrivljenog, mimo predloga javnog tužioca u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, osudio na kaznu zatvora u trajanju od dve godine, sa obrazloženjem u presudi da se u konkretnom slučaju, u smislu člana 55. KZ, ne može izreći kazna ispod zakonom propisane granice, s obzirom na to da je okrivljeni pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Sjenici od 28.03.2009. godine osuđen zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 2. KZ, izvršenog sa umišljajem, što kod činjenice da od ranije osude nije proteklo pet godina, predstavlja otežavajuću okolnost i uslov za postojanje povrata u smislu člana 55. KZ. U vezi sa tim branilac u zahtevu navodi da je okrivljenom optužnicom stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ, za koje mu je sud pravnosnažnom presudom izrekao kaznu zatvora primenom člana 55. KZ, a da u optužnici i na glavnom pretresu okrivljenom nije predočeno da mu se stavlja na teret izvršenje krivičnog dela u povratu, na koji način je, prema stavu odbrane, pobijanom presudom, optužba prekoračena i time učinjena navedena povreda zakona, na štetu okrivljenog.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Odredbom člana 420. ZKP, propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe, sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.

Prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu činjeničnog opisa dela koji je dat u optužnom aktu, dodavanjem nove radnje izvršenja, odnosno veće kriminalne količine okrivljenog, na koji način se pogoršava njegov položaj u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

U konkretnom slučaju, to nije učinjeno imajući u vidu da je optužnicom Višeg javnog tužioca u Novom Pazaru, okrivljenom stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ, te da je okrivljeni pravnosnažnom presudom oglašen krivim zbog krivičnog dela koje je bilo predmet optužbe sadržane u podnesenoj optužnici.

Pored toga, činjenični opis iz dispozitiva optužnog akta u pogledu okolnosti koje se odnose na postupanje okrivljenog kritičnom prilikom, nijednom rečju nije izmenjen pravnosnažnom presudom, niti su u činjenični opis dela u izreci presude unete reči „u povratu izvršenja krivičnog dela“, odnosno nije povređen ni subjektivni ni objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog, s obzirom na to da postoji istovetnost činjeničnog opisa radnji izvršenja predmetnog krivičnog dela iz izreke presude sa činjeničnim opisom dela datog u optužnom aktu tužioca.

Pored iznetog, iako je tačno da je javni tužilac ovlašćen da u završnoj reči predloži vrstu i meru krivične sankcije u smislu člana 413. stav 1. ZKP, što je u konkretnom slučaju i učinio, sud prilikom odmeravanja kazne nije vezan takvim predlogom tužioca, niti isti može biti od značaja za pitanje subjektivnog i objektivnog identiteta između optužbe i presude.

Činjenica da je sud, zbog postojanja povrata, koji je cenio kao otežavajuću okolnost, okrivljenog, primenom člana 55. KZ, osudio na kaznu zatvora u trajanju od dve godine, nasuprot navodima zahteva, ne predstavlja prekoračenje optužbe, već odmeravanje, odnosno izricanje kazne, čija pravilnost ne može biti predmet ispitivanja po zahtevu zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, u smislu člana 485 stav 4. ZKP.

Stoga su navodi zahteva branioca, kojima se ističe da je pravnosnažnom presudom prekoračena optužba i na taj način učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodima da okrivljeni, kod činjenica da predmetni gasni pištolj nije bio u njegovom vlasništvu i da je isti pozajmio od prijatelja, nije imao nikakvo saznanje o oružju iz kog je pucao, njegovoj inkriminisanosti u zakonu i posledici koja može da nastupi, odnosno nije bio dužan i nije mogao da zna da je njegovo delo zabranjeno, što, prema stavu odbrane, ukazuje da se nalazio u neotklonjivoj pravnoj zabludi, koja u smislu člana 29. KZ isključuje postojanje krivice, a time i krivičnog dela.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Okolnosti iznete u predmetnom zahtevu odbrana okrivljenog isticala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i s tim u vezi na strani 3, u drugom i trećem stavu obrazloženja presude dao dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge i upućuje.

Obrazlažući povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da činjenični opis dela u izreci presude ne predstavlja krivično delo, već prekršaj. Naime, po stavu odbrane, okrivljeni je pucanjem iz gasnog pištolja na javnom mestu izvršio prekršaj – paljenje pirotehničkih proizvoda ili pucanje iz člana 17. stav 2. Zakona o javnom redu i miru, a ne krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Prema činjeničnom opisu dela datom u izreci prvostepene presude okrivljeni AA je u vreme i na mestu označenim u izreci presude, u stanju uračunljivosti, svestan svoga dela čije izvršenje je hteo, uz istovremenu svest o zabranjenosti svoga dela, suprotno odredbi člana 5. Zakona o oružju i municiji, neovlašćeno nabavio i nosio konvertibilno oružje, na taj način što je najpre ispred ugostiteljskog objekta „...“, iz predmetnog pištolja ispalio šest projektila, a zatim je navedeni pištolj sa okvirom i 50 komada municije za isti stavio u jednu crnu torbicu marke „...“, koju je sakrio u neposrednoj blizini okačivši istu na ogradu, a koju torbicu su sutradan pronašli policijski službenici i u njoj navedeni pištolj sa okvirom i 50 komada municije, za koje oružje nije imao odobrenje nadležnog organa za držanje i nošenje i za koje je balističkim veštačenjem utvrđeno da se radi o konvertibilnom oružju.

Radnja izvršenja osnovnog oblika krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. KZ, jeste neovlašćena izrada, prodaja, nabavljanje, razmena ili držanje vatrenog oružja, municije ili eksplozivnih materija. Radnja izvršenja najtežeg oblika dela (stav 4. istog člana), sastoji se u neovlašćenom nošenju predmeta dela iz stava 1. i 2. tog člana. Objekt radnje može biti, pored ostalog i konvertibilno oružje, koje predstavlja ono oružje koje izgledom podseća na vatreno oružje i koje se s obzirom na konstrukciju i materijal od koga je napravljeno može prepraviti tako da ispaljuje bojevu municiju, a s tim tim u vezi, konvertibilim oružjem, u smislu člana 3. stav 1. tačka 11) Zakona o oružju i municiji smatraju se gasno, startno i signalno oružje.

Prekršaj iz člana 17. stav 2. Zakona o javnom redu i miru, čini onaj ko pucanjem iz vatretnog ili drugog oružja narušava javni red i mir ili ugrožava sigurnost građana.

Dakle, citirana zakonska odredba Zakona o javnom redu i miru ne inkriminiše neovlašćeno nabavljanje i nošenje konvertabilnog oružja, a u konkretnom slučaju iz činjeničnog opisa dela u izreci pravnosnažne presude proizlazi da je okrivljeni kritičnom prilikom suprotno odredbi člana 5. Zakona o oružju i municiji neovlašćeno nabavio i nosio konvertibilno oružje na način opisan u izreci presude, što je radnja izvršenja i zakonsko obeležje krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ, zbog kojeg je okrivljeni i oglašen krivim.

Stoga se, neosnovano navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje da se u konkretnom slučaju radi o prekršaju, a ne o krivičnom delu, te da je donošenjem pobijane pravnosnažne presude učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Pored iznetog, branilac u zahtevu označava i obrazlaže povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, navodima da je izreka presude nerazumljiva, kao i da postoji protivrečnost između izreke i razloga presude.

Po nalaženju ovoga suda, branilac navodima bliže opredeljenim u podnaslovima zahteva – „nepostojanje umišljaja i krivice na strani okrivljenog i „pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u osporenim presudama“, kao i navodima kojima ističe da okrivljeni postupanjem opisanim u izreci presude nije izvršio radnju „neovlašćenog nošenja oružja“, u suštini osporava ocenu izvedenih dokaza od strane suda i pravilnost i potpunost utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, odnosno ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP iznoseći svoje viđenje događaja i svoje činjenične zaključke, drugačije od onih utvrđenih u pobijanim presudama.

Prema navodima zahteva odluka o krivičnoj sankciji je nepravilna, čime je na štetu okrivljenog povređen zakon iz člana 441. stav 1. ZKP, time što je sud okrivljenom, pogrešno polazeći od činjenice da je sa umišljajem učinio predmetno krivično delo u povratu, u smislu člana 55. KZ, nepravilno odmerio kaznu osudivši ga na kaznu zatvora u trajanju od dve godine, bez mogućnosti njenog ublažavanja ispod granice propisane zakonom.

Pored iznetog, branilac kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti numeriše i povredu zakona iz člana 439. tačka 4) ZKP.

Međutim, činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj presudi, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP, kao i povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11), 438. stav 2. tačka 2), 441. stav 1. i člana 439. tačka 4) ZKP, nisu predmet razmatranja od strane Vrhovnog kasacionog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle, nisu dozvoljeni razlozi, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Miroljub Tomić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić