U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Miroljuba Tomića, Tatjane Vuković, Bojane Paunović i Gordane Kojić, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Marka Simića i dr, zbog krivičnog dela razbojništvo u saizvršilaštvu iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevima za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Marka Simića - advokata Nikše Crnogorca, branioca okrivljenog Miloša Kovačevića - advokata Jovice Kovačevića i branioca okrivljene Kristine Đurić - advokata Viktora Gostiljca, podnetim protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Sremskoj Mitrovici K-8/22 od 13.12.2022. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 294/23 od 10.05.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 10.10.2023. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJAJU SE kao neosnovani zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Sremskoj Mitrovici K-8/22 od 13.12.2022. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 294/23 od 10.05.2023. godine i to: branioca okrivljenog Miloša Kovačevića - advokata Jovice Kovačevića u celosti i branioca okrivljene Kristine Đurić - advokata Viktora Gostiljca u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2. Zakonika o krivičnom postuku, dok se zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Kristine Đurić - advokata Viktora Gostiljca u preostalom delu i zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Marka Simića - advokata Nikše Crnogorca, u celosti, ODBACUJU kao nedozvoljeni.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici K-8/22 od 13.12.2022. godine oglašeni su krivim:

-okrivljeni Miloš Kovačević zbog izvršenja krivičnog dela razbojništvo u saizvršilaštvu iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33. KZ za koje mu je prethodno utvrđena kazna zatvora u trajanju od 3 godine i krivičnog dela iznuda u saizvršilatvu iz člana 214. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ za koje mu je prethodno utvrđena kazna zatvora u trajanju od 4 godine, te je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 6 godina i 6 meseci;

-okrivljeni Marko Simić zbog izvršenja krivičnog dela razbojništvo u saizvršilaštvu iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33. KZ za koje mu je sud prethodno utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i krivičnog dela iznuda u saizvršilatvu iz člana 214. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ za koje mu je sud prethodno utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 4 godine, te je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 6 godina i 6 meseci;

-okrivljena Kristina Đurić zbog izvršenja krivičnog dela razbojništvo u saizvršilaštvu iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33. KZ za koje joj je sud prethodno utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i krivičnog dela iznuda u saizvršilatvu iz člana 214. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ za koje joj je sud prethodno utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 6 meseci, te je osuđena na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 godine.

Na osnovu člana 63. stav 1. KZ okrivljenom Milošu Kovačeviću, okrivljenom Marku Simiću i okrivljenoj Kristini Đurić je u jedinstvenu kaznu zatvora uračunato i vreme provedeno u pritvoru i to: okrivljenom Milošu Kovačeviću i okrivljenom Marku Simiću od 11.03.2021. godine do 13.12.2022. godine, kao i vreme koje će provesti u pritvoru do upućivanja u ustanovu za izdržavanje kazne zatvora, a okrivljenoj Kristini Đurić od 11.03.2021. godine do 19.05.2021. godine. Istom presudom odlučeno je o troškovima krivičnog postupka i imovinskopravnom zahtevu oštećenog, a kako je to bliže opredeljeno u izreci.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 294/23 od 10.05.2023. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Sremskoj Mitrovici, okrivljenog Miloša Kovačevića, branilaca okrivljenih Miloša Kovačevića, Marka Simića i Kristine Đurić a presuda Višeg suda u Sremskoj Mitrovici K-8/22 od 13.12.2022. godine, potvrđena.

Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- branilac okrivljenog Marka Simića - advokat Nikša Crnogorac, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovno suđenje ili iste preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe za sva krivična dela.

- branilac okrivljenog Miloša Kovačevića - advokat Jovica Kovačević, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom sudu.

- branilac okrivljene Kristine Đurić - advokat Viktor Gostiljac, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači tako što će okrivljenu Kristinu Đurić osloboditi od optužbe ili iste ukine i predmet vrati na ponovnu odluku organu postupka ili na suđenje prvostepenom ili Apelacionom sudu.

Vrhovni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevima, našao da je zahtev za zaštitu zakonitosti:

- branioca okrivljenog Miloša Kovačevića - advokata Jovice Kovačevića u celosti neosnovan,

- branioca okrivljene Kristine Đurić - advokata Viktora Gostiljca neosnovan u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen,

- branioca okrivljenog Marka Simića - advokata Nikše Crnogorca u celosti nedozvoljen,

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, branilac okrivljenog Miloša Kovačevića - advokat Jovica Kovačević, u podnetom zahtevu ističe da prvostepeni sud pobijanom presudom nije potpuno rešio predmet optužbe. Naime, u toku postupka VJT u Sremskoj Mitrovici je podneskom od 16.09.2022. godine, izvršilo izmenu činjeničnog opisa optužnog akta, a što i sam sud navodi u obrazloženju pobijane presude, tako što je, između ostalog: „na trećoj strani dispozitiva optužnice u 19 redu umesto reči „a zatim naredio okr. Simić Marku“, stavljene sledeće reči „a zatim naredio okr. Kovačević Milošu“, dok je u preostalom delu činjenični opis dispozitiva optužnice kao i pravna kvalifikacija ostala neizmenjena. Po stavu odbrane, prvostepeni sud je učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, na taj način što u pobijanoj presudi okrivljenog Miloša Kovačevića nije oglasio krivim po osnovu izmenjene optužnice, već na osnovu prvobitno podnete optužnice.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miloša Kovačevića - advokat Jovica Kovačević se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP postoji ukoliko presudom nije potpuno rešen predmet optužbe, pri čemu se o nepotpuno rešenom predmetu optužbe može govoriti samo u situaciji kada sud nije uopšte doneo odluku o nekoj tački optužbe, u pogledu krivičnog dela koje se optužbom stavlja na teret.

Po nalaženju Vrhovnog suda, pobijanim pravnosnažnim presudama je u potpunosti rešen predmet optužbe, imajući u vidu da između pobijanih pravnosnažnih presuda i optužbe postoji činjenični identitet i to kako subjektivni identitet (identitet okrivljenog), tako i objektivni identitet (identitet dela). U konkretnom slučaju je, pravnosnažnim presudama odlučeno o svim navodima optužbe, a zamenom imena okrivljenih, ne znači da nije rešen predmet optužbe i da je sud učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP (kako to pogrešno smatra branilac okrivljenog). Ovo, pre svega, imajući u vidu da je okrivljenom Milošu Kovačeviću optužnim aktom VJT u Sremskoj Mitrovici KTI 15/21 od 03.09.2021. godine, koji je nakon potvrđivanja dobio oznaku KTO-5/22, kao i izmenjenim optužnim aktom od 16.09.2022. godine, stavljeno na teret izvršenje dva krivična dela i to krivično delo razbojništvo iz člana 206. stav 1. KZ i krivično delo iznuda iz člana 214. stav 4. u vezi stava 3. i 1. KZ, o kojima je sud pobijanim presudama i odlučio oglašavajući, pored ostalog, i okrivljenog Miloša Kovačevića krivim zbog izvršenja kako krivičnog dela razbojništvo, tako i krivičnog dela iznuda.

Shodno iznetom, po stavu Vrhovnog suda, neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miloša Kovačevića - advokata Jovice Kovačevića, kojima se ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP.

Pri tome, navodi zahteva kojima se ukazuje da su izmenom optužnice podneskom VJT u Sremskoj Mitrovici zamenjena imena okrivljenih u dispozitivu, ali ne i u izreci presude predstavlja po stavu Vrhovnog suda tehničku grešku, odnosno očiglednu omašku u pisanju overenog prepisa izreke presude.

Branilac okrivljenog Miloša Kovačevića - advokat Jovica Kovačević kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti numeriše i povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP. Navedenu povredu zakona branilac okrivljenog obrazlaže navodima da iz izreke pobijane prvostepene presude, proizlazi da je kompletnu radnju izvršenja krivičnog dela razbojništvo u celosti i isključivo preduzeo okrivljeni Marko Simić, primenjujući silu - udarcima dva šamara oštećenom, te oduzimanjem torbice od njega, a koju je oštećeni držao ispod miške i oduzimanjem novca u iznosu od 500 evra iz te torbice, zbog čega se postavlja pitanje koju je radnju izvršenja krivičnog dela razbojništvo preduzeo okrivljeni Miloš Kovačević prema oštećenom. Po stavu odbrane, sedenje za stolom preko puta oštećenog, nije radnja izvršenja bilo kojeg krivičnog dela, a navodno dočekivanje oštećenog sa držanjem u rukama noža i drvene palice, može konkludentno predstavljati pretnju, ali to, sve i da je istina, nije preduzeto u cilju oduzimanja torbice i novca iz torbice oštećenog. Reči koje je okrivljeni Kovačević Miloš navodno uputio oštećenom i to „Mi smo poslati da te uspavamo kiselinom, odseći ćemo ti j.ja, pratimo te već duže vreme, znamo sve stanje na tvojim računima, znamo da ti žena radi u školi“, a kako to proizlazi iz pobijane presude, rečene su nakon što je okrivljeni Marko Simić već bio primenio silu prema oštećenom i nakon što je od njega bio oduzeo torbicu, te ni na koji način ne mogu predstavljati pretnju radi oduzimanja uz prinudu već oduzete torbice u kojoj se nalazio novac. Sve navodne pretnje, koje je okrivljeni Miloš Kovačević dana 26.02.2021. godine u stanu u ... preduzeo prema oštećenom, mogu se jedino posmatrati u kontekstu izvršenja krivičnog dela iznuda iz člana 214. stav 2. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 33. KZ, dok se iste ne mogu dovesti u bilo kakvu vezu sa radnjom zadavanja udaraca otvorenom šakom oštećenom i istovremenim oduzimanjem torbice od oštećenog i uzimanjem novca u iznosu od 500 evra. Obrazlažući povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP branilac okrivljenog Miloša Kovačevića navodi i da je u pobijanoj prvostepenoj presudi kao vreme izvršenja oba krivična dela i razbojništva i iznude stavljen period od 26.02.2021. do 10.03.2021. godine, a da je imajući u vidu odredbu člana 206. stav 1. KZ okrivljeni Kovačević Miloš jedino dana 26.02.2021. godine mogao da izvrši to krivično delo, a ne da ga vrši u periodu od čak 12 dana, a kako je to utvrđeno u pobijanoj presudi.

Na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP ukazuje i branilac okrivljene Kristine Đurić, advokat Viktor Gostiljac, a koju povredu obrazlaže navodima da je sud pogrešno primenio zakonsku normu iz člana 33. KZ i time povredio zakon iz člana 439. tačka 2) ZKP, jer je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenio zakon koji se ne može primeniti. Naime, po stavu ovog branioca prisustvovanje okrivljene radnjama izvršenja krivičnih dela, o kojima unapred nije imala saznanja da će se dogoditi, a bez postojanja prethodnog dogovora sa drugim okrivljenima u pravcu izvršenja krivičnih dela, ne znači da postoji svest o zajedničkom delovanju i prihvatanje radnji izvršenja kao svoje. Objektivni element saizvršilaštva, koji se u konkretnom slučaju ogleda u prisustovanju okrivljene samom događaju ne ukazuje da okrivljena hoće delo kao zajedničko. Takođe, ne postoji ni bitan doprinos izvršenju krivičnih dela od strane okrivljene Kristine Đurić. Pored iznetog, branilac citira i zaključak Apelacionog suda da okrivljena nije napustila mesto događaja i stvar prijavila policiji, jer je bila svesna da je ona prethodno „tipovala“ oštećenog, s obzirom da je rekla optuženima da oštećeni ima ..., koja dobro radi i da prodaje kafić, te u vezi s tim navodi da se termin „tipovanje“ pojavio tek u drugostepenoj presudi, s obzirom da ga prvostepena presuda ne pominje.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Miloša Kovačevića i okrivljene Kristine Đurić, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Krivično delo razbojništvo iz člana 206. stav 1. KZ čini onaj ko upotrebom sile protiv nekog lica ili pretnjom da će neposredno napasti na život ili telo oduzme tuđu pokretnu stvar u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist.

Krivično delo iznuda iz člana 214. stav 1. KZ čini onaj ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, silom ili pretnjom prinudi drugog da nešto učini ili ne učini na štetu svoje ili tuđe imovine, a stavom 2. istog člana propisano je da ako je delom iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist u iznosu koja prelazi 450.000,00 dinara učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina.

Prema odredbi člana 33. KZ, ako više lica učestvovanjem u radnji izvršenja sa umišljajem ili iz nehata zajednički izvrše krivično delo, ili ostvarujući zajedničku odluku drugom radnjom sa umišljajem bitno doprinesu izvršenju krivičnog dela, svako od njih kazniće se kaznom propisanom za to delo.

Iz izreke pobijane pravnosnažne presude proizlazi da su okrivljeni Miloš Kovačević, Marko Simić i Kristina Đurić u periodu od 26.02.2021. do 10.03.2021. godine u ... i ..., zajedno i po prethodnom dogovoru i to najpre upotrebom sile i pretnje da će neposredno napasti na život i telo oštećenog AA od istog oduzeli 500 evra, a sve u nameri da sebi pribave protivpravnu imovinsku korist, a zatim i u nameri da sebi pribave protivpravnu imovinsku korist pretnjom prinudili oštećenog AA da na štetu svoje imovine preda novac u iznosu od 5.000 evra, na taj način što je, po prethodnom dogovoru sa okrivljenom Kristinom Đurić oštećeni AA dana 26.02.2021. godine u poslepodnevnim časovima došao do restorana „BB“ u ... kako bi sačekao dolazak okrivljene Kristine Đurić, koja je znala da je oštećeni dobrog imovnog stanja, čime se oštećeni bavi, da ima firmu – ..., u kojoj dobro posluje i da prodaje svoj kafić, te je u ... došla zajedno sa okrivljenim Milošem Kovačevićem i okrivljenim Markom Simićem, kojim je prethodno dala ključ od stana, te su okrivljeni Kovačević Miloš i Marko Simić, po dolasku u ... odmah otišli u navedeni stan, kako bi sačekali dolazak oštećenog AA i okrivljene Kristine Đurić, a po prethodnom zajedničkom dogovoru sa okrivljenom Kristinom Đurić, dok je okrivljena Kristina Đurić po istom dogovoru otišla u navedeni restoran, gde se našla sa oštećenim, te je nakon kratkog vremena sa oštećenim došla do zgrade gde se nalazi predmetni stan, ušla zajedno sa oštećenim u isti, a potom zaključala vrata od stana i u momentu kada se oštećeni nalazio u kuhinji su mu prišli okrivljeni Miloš Kovačević i Marko Simić, koji su imali maramama povezane glave tako da su im se samo oči videle, pri čemu je okrivljeni Kovačević Miloš u desnoj ruci držao veći kuhinjski nož a u levoj ruci kraću drvenu palicu, dok su obojica na rukama imali navučene bele radne rukavice, kojom prilikom su naredili oštećenom da sedne na stolicu za kuhinjskim stolom što je on i učinio, nakon čega je okrivljeni Kovačević Miloš seo preko puta oštećenog, dok je okrivljeni Marko Simić stao pored oštećenog i dva puta ošamario oštećenog, te potom oteo torbicu, koju je oštećeni držao ispod leve miške, a okrivljena Kristina Đurić je na zahtev okrivljenog Marka Simića otišla u dnevnu sobu, koja je razdvojena od kuhinje paravan zavesom, gde je ista bila na oko 2 metra u odnosu na oštećenog, dok je okrivljeni Miloš Kovačević oštećenog pitao šta radi tu sa okrivljenom Kristinom, pa kada je oštećeni svoje prisustvo pokušao da opravda namerom da pogleda stan radi eventualne kupovine, okrivljeni Kovačević Miloš mu je vičući zapretio rečima: „Mi smo poslati da te uspavamo kiselinom, odseći ćemo ti j.ja, pratimo te već duže vreme, znamo sve stanje na tvojim računima, znamo da ti žena radi u školi“, dok je okrivljeni Marko Simić otvorio torbicu oštećenog i iz iste uzeo 500 evra, nakon čega je okrivljeni Simić pretresao oštećenog, te su mu isključili mobilni telefon koji je oštećeni prilikom ulaska u stan ostavio na kuhinjskom stolu, a zatim je okrivljeni Simić zapretio oštećenom da spremi 40.000 evra, te da će mu ukoliko to ne učini zapaliti auto, baciti bombu u dvorište, da znaju gde živi, da će mu lično presuditi, čak i ženu ugroziti, da će ženi oštećenog poslati prepiske koje je oštećeni imao sa Kristinom, da su mu ozvučili auto, dok mu je okrivljeni Kovačević Miloš pretio da znaju sva stanja na računu oštećenog i da znaju da on ima novca, te da taj novac skupi do 07. marta 2021. Godine, pa kada je oštećeni rekao da nema novca i da će pokušati da ga skupi, ali da mu treba malo više vremena okrivljeni Simić je otišao u dnevnu sobu, u kojoj se sve vreme nalazila okrivljena Kristina Đurić, navodno da se sa nekima „konsultuje“, nakon čega se vratio i saopštio oštećenom da je to rok, a ako ne može da prikupi 40.000 evra do 07.03.2021. godine, da će morati da prikupi do 14.03.2021. godine iznos od 50.000 evra i pri tome je okrivljeni Simić uzeo flašu sa providnom tečnošću, zapretivši oštećenom da sada pakuje „te kiseline“ u torbu, te su na ovaj način okrivljeni Miloš Kovačević, okrivljeni Simić Marko i okrivljena Đurić Kristina zajedno i po prethodnom dogovoru, pretnjama prinudili oštećenog AA da im da obećanje da će na štetu svoje imovine predati celokupan zahtevani iznos od 40.000 evra, a sve u nameri da sebi pribave protivpravnu imovinsku korist, nakon čega je okrivljeni Marko Simić zahtevao od oštećenog da im da svoj broj mobilnog telefona na koji će mu saopštiti gde i kada da donese novac što je oštećeni iz straha za svoju bezbednost i bezbednost svoje porodice i učinio, pri čemu je okrivljeni Simić zapretio da će ga zvati 06. marta 2021. godine da se dogovore oko lokacije primopredaje novca, a zatim naredio drugo dvoma okrivljenih da napuste stan, dok je oštećenom naredio da ostane u stanu i da iz istog izađe 15 minuta nakon njihovog odlaska, što je oštećeni i učinio, i po proteku tog vremena izašao iz stana i otišao kući, da bi dana 05.03.2021. godine pristupio u PU Sremskoj Mitrovici i prijavio predmetni događaj, za koje vreme je okrivljeni Simić u periodu od 04.03. do 06.03.2021. godine više puta pozivao oštećenog putem mobilnog telefona, raspitujući se kad će oštećeni prikupiti novac, koji će mu predati preteći mu da pazi šta radi da bi dana 08.03.2021. godine oštećeni prikupio novac u iznosu od 5.000 evra, koje je odneo u PS Sremska Mitrovica gde je isti fotografisan i popisan, da bi dana 10.03.2021. godine okrivljeni Simić mobilnim telefonom više puta razmenio poruke putem vibera sa oštećenim pitajući ga gde se nalazi da li je prikupio novac, na šta je oštećeni odgovorio da se nalazi u svojoj ... u ... da je sam i da mogu da dođu da im preda novac, nakon čega je okrivljeni Simić putem mobilnog telefona poslao oštećenom poruku, kojom mu je saopštio da će pred ... doći jedno lice vozilom, te da mu preda novac, nakon čega je okrivljeni Kovačević Miloš došao pred ..., gde mu je oštećeni predao koverat sa 5.000 evra, ali je Kovačević primetio da su u blizini mesta primopredaje nalazi više policajaca u civilu te je velikom brzinom startovao vozilo i pobegao s lica mesta da bi naknadno bio lišen slobode od strane policijskih službenika kao i drugo dvoje okrivljenih. Pri tome su, okrivljeni bili sposobni da shvate značaj svog dela i da upravljaju svojim postupcima, postupali sa direktnim umišljajem, svesni svojih dela čije izvršenje su hteli, svesni da su njihova dela zabranjena.

Vrhovni sud ukazuje da bi postojalo saizvršilaštvo kod krivičnog dela razbojništvo i iznuda nije neophodno da svako od saizvršilaca preduzme sve inikriminisane radnje, već da svako od njih želi izvršenje krivičnog dela kao svoje i da u vreme izvršenja dela učini bilo koju radnju kojom se omogućava njegovo izvršenje. Naime, okrivljeni Miloš Kovačević i Marko Simić učestvovali su neposredno u radnji izvršenja krivičnog dela, a okrivljena Kristina Đurić se sa svojim radnjama jasno saglašavala sa radnjama koje su preduzimali druga dvojica okrivljenih i iste prihvatila kao svoje i pritom je kod svo troje okrivljenih bilo jasno izražena svest o zajedničkom delovanju sa svim prethodno opisanim radnjama koje su svo troje okrivljenih preduzimali i čime su zajednički doprineli izvršenju predmetnih krivičnih dela, te su kritičnom prilikom upotrebom sile i ozbiljnom pretnjom da će napasti na život i telo oštećenog od istog protivpravno oduzeli novac u iznosu od 500 evra u nameri da sebi pribave protivpravnu imovinsku korist, a zatim u istoj nameri pretnjom prinudili oštećenog AA da na štetu svoje imovine preda novac u iznosu od 5.000 evra.

Ujedno Vrhovni sud ukazuje, a imajući u vidu sve napred navedeno, da se radnje okrivljenog Miloša Kovačevića, u konkretnom slučaju, ne mogu posmatrati izolovano, a kako to u zahtevu za zaštitu zakonitosti pogrešno ukazuje branilac okrivljenog Miloša Kovačevića, advokat Jovica Kovačević, već isključivo i jedino u okviru njihovog prethodnog dogovora, a u cilju izvršenja krivičnih dela, za koja su i oglašeni krivim. Takođe, Vrhovni sud ukazuje da je izreka prvostepene presude jedinstvena i kao takva, obuhvata i krivično delo razbojništvo i krivično delo iznuda, za koje su okrivljeni oglašeni krivim odnosno njihove bitne elemente, pa u skladu sa tim je i kao vreme izvršenja krivičnih dela stavljen vremenski period od 26.02.2021. godine do 10.03.2021. godine.

Shodno navedenom, neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Miloša Kovačevića i okrivljene Kristine Đurić kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Kristine Đurić, advokata Viktora Gostiljca je u preostalom delu nedozvoljen, a zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Marka Simića, advokata Nikše Crnogorca je u celosti nedozvoljen.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i žalbenim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljene Kristine Đurić, advokat Viktor Gostiljac u zahtevu za zaštitu zakonitosti, u preostalom delu, ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, navodima kojima iznosi sopstvenu ocenu izvedenih dokaza, pre svega iskaza svedoka VV, a zatim i odbrane okrivljene, iznoseći sopstvenu verziju događaja i svoje činjenične zaključke drugačije od onih utvrđenih pobijanim presudama, a pre svega vezano za postojanje prethodnog dogovora između okrivljene Kristine Đurić i druge dvojice okrivljenih. Pored iznetog ovaj branilac, obrazlažući povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP ukazuje i na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, navodeći kontradiktornosti u obrazloženju, pre svega, drugostepene presude, odnosno presude Apelacionog suda.

Branilac okrivljenog Marka Simića kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti numeriše povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. Međutim, obrazlažući napred navedenu povredu, koja je zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, isti u suštini ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP i iznosi sopstvenu ocenu izvedenih dokaza, i to iskaza svedoka – oštećenog, ali i celokupne odbrane okrivljenog Marka Simića i na svojim činjeničnim zaključcima drugačijim od onih utvrđenih pobijanim presudama zasniva svoj stav da je učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. Pored iznetog, ovaj branilac numeriše i obrazlaže i povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Međutim, povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, kao i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP, shodno odredbama člana 485. ZKP, nisu predmet razmatranja Vrhovnog suda, u postupku po zahtvu za zaštitu zakonitosti, dakle, nisu dozvoljeni razlozi, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Kristine Đurić, u preostalom delu i zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Marka Simića, u celosti, ocenio kao nedozvoljene.

Sa iznetih razloga Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija,

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić