Okrivljeni je obavezan da na ime troškova krivičnog postupka isplati iznos od 529.781,00 dinara i na ime paušala iznos od 20.000,00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Nišu 7Kž1 1281/14 od 23.06.2015. godine, delimično je usvojena žalba branioca okrivljenog M.S. i preinačena presuda Višeg suda u Pirotu K 42/11 od 08.08.2014. godine samo u pogledu odluke o krivičnoj sankciji tako što je Apelacioni sud u Nišu okrivljenog M.S. za krivično delo pronevera iz člana 364. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim osudio na kaznu zatvora u trajanju od dve godine i dva meseca u koju mu se uračunava i vreme provedeno u pritvoru od 20.08.2004. do 01.09.2004. godine dok je u ostalom delu žalba odbijena kao neosnovana i u nepreinačenom delu prvostepena presuda potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog M.S., adv. Z.S., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) ZKP kao i člana 15. stav 3. i člana 68. stav 1. tačka 12) ZKP i povrede i uskraćivanja ljudskih prava zajemčenih članom 24. Ustava Republike Srbije, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i pobijane presude ukine.

Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. Zakonika o krivičnom postpku na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Odredbom člana 485. stav 1. ZKP propisani su razlozi zbog kojih lice iz člana 483. stav 1. ZKP (Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac) koja su ovlašćena za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, mogu podneti ovaj vanredni pravni lek protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda, ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP propisano je zbog kojih povreda zakona okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to su povrede odredaba ZKP iz člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. učinjene u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.

Dakle, odredbama člana 485. stav 4. ZKP ograničeno je pravo okrivljenog na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti po osnovu povrede zakona, kako vremenski, tako i u pogledu povrede zakona koje mogu biti razlog za podnošenje zahteva. Imajući u vidu da je odredbom člana 71. tačka 5) ZKP propisano da branilac ima pravo da u korist okrivljenog preduzme sve radnje koje može preduzeti okrivljeni, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ni branilac okrivljenog ne može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti mimo razloga predviđenih u članu 485. stav 4. ZKP.

U konkretnom slučaju u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog M.S., adv. Z.S., kao razlog podnošenja zahteva samo formalno označava povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zbog koje povrede je zahtev dozvoljen, s tim što se u zahtevu ističe da prvostepeni sud kao dokaz uopšte nije izveo i cenio osnovni nalaz i mišljenje veštaka ekonomske struke M.M. kao i prvi i drugi dopunski nalaz već samo treći dopunski nalaz i mišljenje sa izmenama i dopunama i ukazuje se na povredu odredbe člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP, što ne predstavlja razlog zbog koga je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca.

U odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) do 3) ZKP zahtev za zaštitu zakonitosti je dozvoljen, ali zahtevom branioca okrivljenog se ne opredeljuje u čemu se ove povrede materijalno pravne prirode sastoje, već se u suštini u obrazloženju zahteva osporava utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza što ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Ostalim navodima zahteva pravnosnažne presude pobijaju se zbog povrede odredaba člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP i člana 124, člana 15, člana 68. stav 1. tačka 12) ZKP, a koje povrede takođe ne predstavljaju zakonom (član 485. stav 4. ZKP), dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede ili ugrožavanja ljudskih prava i sloboda (član 485. stav 1. tačka 3) ZKP), ta povreda mora biti utvrđena odlukom Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava i shodno odredbi člana 484. ZKP, takva odluka mora biti dostavljena uz zahtev.

Kako branilac okrivljenog uz zahtev za zaštitu zakonitosti nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni kasacioni sud našao da zahtev za zaštitu zakonitosti kojim se prvostepena i drugostepena presuda pobijaju iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP i ukazuje da je okrivljenom povređeno i uskraćeno ljudsko pravo i sloboda, nema propisan sadržaj.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                           Predsednik veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                    Nevenka Važić,s.r.