Protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Jagodini 6K br. 378/14 od 23.03.2015. godine i Višeg suda u Jagodini Kž1 157/15 od 28.07.2015. godine zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog M.V., adv. N.N., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. i 3. ZKP i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine obe nižestepene presude i predmet vrati sudu na ponovno odlučivanje pred potpuno izmenjenim većem ili pak da shodno odredbi člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP preinači prvostepenu odluku i odluku po redovnom pravnom leku, tako što će okrivljenog osloboditi optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je, u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbe člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle, zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanja na to u čemu se ona sastoji.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

U konkretnom slučaju branilac okrivljenog M.V., kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, ističe opštu odredbu povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, dok u obrazloženju zahteva navodi bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, a naime da je sud povredio odredbe krivičnog postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca, a što predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP.

Međutim, obrazlažući istaknutu povredu iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi da je sud u ponovljenom postupku nakon što je izveo sve relevantne dokaze, ponovio odbranu okrivljenog, pročitao iskaze saslušanih svedoka, saslušao veštaka medicinske struke dr D.P., koji je pojasnio sudu da je kritičnom prilikom moglo doći do samopovređivanja oštećene M., koja je u fazi promene pola, te da medicinska dokumentacija nije validna, ipak zaključio da je okrivljeni izvršio predmetno krivično delo iz člana 137. stav 1. Krivičnog zakonika iako bi se iz činjeničnog opisa datog u optužnici moglo zaključiti da se radi o krivičnom delu uvrede koje se goni po privatnoj tužbi. Pored toga, branilac okrivljenog ističe da i prema sudskomedicinskom veštačenju rasporeda povreda i promena kao i o njihovim karakteristikama se isključuje mogućnost da su iste mogle nastati putem fizičkog mučenja i zlostavljanja oštećene, čime se praktično ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza u pravnosnažnoj presudi, a što po oceni Vrhovnog kasacionog suda ne predstavlja razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka - zahteva za zaštitu zakonitosti, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, zbog čega je isti ocenjen kao nedozvoljen.

Nadalje, u zahtevu za zaštitu zakonitosti kao dozvoljen razlog podnošenja zahteva ističe se i povreda zakona iz člana 439. stav 1. ZKP, jer u konkretnom slučaju nema radnje zlostavljanja odnosno povrede ljudskog dostojanstva kao elementa krivičnog dela. Međutim iz obrazloženja zahteva proizilazi da je nelogičan i neprihvatljiv zaključak prvostepenog suda da je oštećena M. kao pasivni subjekat, koji je u emotivnoj vezi sa svedokom maloletnom S., osetila da joj je povređeno „ljudsko dostojanstvo“ i to na način koji kod „prosečnog građanina“ i u odnosu na važeće norme, predstavlja povredu ljudskog dostojanstva, pri čemu prvostepeni sud ne navodi način na koji je okrivljeni povredio dostojanstvo oštećene M., što sve po stavu branioca još više čini nelogičnim zaključak suda o krivici okrivljenog M.V. Osim toga i navodima da je veštak dr D.P. svoj nalaz i mišljenje od 23.08.2012. godine dao bez pregleda oštećene i svoje mišljenje zasnovao samo na osnovu medicinske dokumentacije, u suštini se osporava pravilnost i potpunost utvrđenog činjeničnog stanja i ocena dokaza u pravnosnažnoj presudi, a što saglasno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka - zahteva za zaštitu zakonitosti.

Nadalje, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se ističe da je drguostepeni sud u ponovljenom postupku povredio pravo odbrane okrivljenog jer nije odlučio o izuzeću sudije čije je izuzeće traženo, čime se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP, a što takođe ne predstavlja razlog zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu.

Imajući u vidu da su u podnetom zahtevu samo formalno označene povrede zakona zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno (član 438. stav 1. tačka 7) i član 439. tačka 1) ZKP), a da se ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje zahteva (član 438. stav 1. tačka 3) ZKP, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i ocena dokaza), to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.V., na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP-a, odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik,                                                                                          Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                                                          Nevenka Važić, s.r.