Protiv ovih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Miroslav Mitić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud, usvoji zahtev, pobijane presude ukine i predmet vrati Osnovnom sudu u Bujanovcu na ponovno suđenje ili da iste presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi da je izvršio predmetno krivično delo.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu i smatrajući da prisustvo javnog tužioca i branioca okrivljenog ne bi bilo od značaja za donošenje odluke održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je našao:

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u zahtevu ističe da je veštačenje veštaka medicinske struke dr Ljubiše Stojiljkovića, obavljeno na osnovu uvida u medicinsku dokumentaciju oštećene BB, koja se nalazi u Opštoj bolnici u Vranju bez pisane saglasnosti oštećene i zahteva suda, što je u suprotnosti sa odredbama člana 21. i člana 22. Zakona o pravima pacijenata, pa je sledstveno iznetom, prema stavu branioca, navedena dokumentacija pribavljena na nezakonit način, te da je samim tim nalaz i mišljenje veštaka medicinske struke nezakonit dokaz na kome se presuda prema odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne može zasnivati.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Odredbom člana 21. stav 1. Zakona o pravima pacijenata je propisano da podaci o zdravstevnom stanju, odnosno podaci iz medicinske dokumenatacije, spadaju u podatke o ličnosti i predstavljaju naročito osetljive podatke o ličnosti pacijenta, u skladu sa zakonom.

Odredbom člana 22. Zakona o pravima pacijenata, propisano je da dužnosti čuvanja podataka iz člana 21. stav 1. tog zakona, nadležni zdravstveni radnici, odnosno zdravstveni saradnici, kao i druga lica zaposlena kod poslodavca iz člana 21. stav 2. tog zakona, mogu biti oslobođeni samo na osnovu pisanog pristanka pacijenta, odnosno njegovog zakonskog zastupnika, ili na osnovu odluke suda.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je u konkretnom slučaju prilikom veštačenja od strane veštaka medicinske struke dr Ljubiše Stojiljkovića, po naredbi Osnovnog javnog tužioca u Vranju formalno postupljeno suprotno odredbi člana 21. stav 1. Zakona o pravima pacijenata, jer je tokom veštačenja korišćena medicinska dokumentacija – podaci o zdravstvenom stanju oštećene BB iz Opšte bolnice u Vranju, što nije bilo moguće učiniti bez pisanog pristanka oštećene ili bez odluke suda u smislu člana 22. stav 1. Zakona o pravima pacijenata.

Međutim, uvid u navedenu medicinsku dokumentaciju izvršen je u vezi sa vođenjem krivičnog postupka u kojem je BB imala svojstvo oštećene, tako da je obavljanje navedenog veštačenja bilo u cilju zaštite njenih interesa u predmetnom postupku i utvrđivanja činjenica koje se tiču vrste, težine i mehanizma nastanka telesnih povreda koje je ona zadobila prilikom predmetne saobraćajne nezgode, zbog čega se smatra da je postojao „pristanak pacijenta“, iako oštećena formalno nije dala saglasnost da veštak koristi podatke iz navedene medicinske dokumentacije.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da medicinska dokumentacija i nalaz i mišljenje veštaka medicinske struke ni sami po sebi niti po načinu pribavljanja nisu u suprotnosti sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, tako da ne predstavljaju nezakonite dokaze koji, u smislu člana 84. ZKP, ne mogu biti korišćeni u krivičnom postupku.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud navode zahteva branioca okrivljenog AA kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ocenio kao neosnovane.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac ukazuje da u radnjama okrivljenog nema krivičnog dela iz člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje je oglašen krivim pravnosnažnom presudom, sa obrazloženjem da odredba člana 47. stav 4. ZOBS-a na putevima koju je prema izreci prvostepene presude povredio okrivljeni govori o tome da je vozač koji skreće ulevo dužan da propusti vozilo koje mu dolazi iz suprotnog smera i zadržava pravac kretanja ili skreće udesno, a da je okrivljenom vozilo sa kojim je imao saobraćajnu nezgodu dolazilo sa leve strane, a ne iz suprotnog pravca, zbog čega se postavlja pitanje da li u radnjama okrivljenog ima elemenata predmetnog krivičnog dela u situaciji kada nema dokaza da je postupio suprotno odredbi člana 47. stav 4. ZOBS-a na putevima.

Po oceni ovoga suda, branilac okrivljenog iznetim navodima zahteva u suštini iznosi svoje činjenične zaključke i iz takvih činjeničnih zaključaka daje sopstvenu verziju kritičnog događaja, čime osporava ocenu izvedenih dokaza i činjenično stanje utvrđeno u pobijanim pravnosnažnim presudama.

Pored toga, branilac u zahtevu navodi i to da je u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude stavio zahtev da on i okrivljeni budu pozvani na sednicu veća prilikom odlučivanja o žalbi, ali da drugostepeni sud ovaj zahtev nije uvažio, nedajući u vezi sa tim bilo kakvo obrazloženje, kojim navodima se ukazuje na povredu zakona iz člana 447. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, niti zbog povrede zakona iz člana 447. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog AA u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisnčar – savetnik                                                                                                          Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                       Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić