Istom presudom, na osnovu člana 264. stav 4. ZKP, okrivljeni je oslobođen plaćanja sudskog paušala, dok je na osnovu člana 258. stav 4. ZKP, zakonskom zastupniku maloletnih oštećenih B.T. i D.T. – njihovoj majci C.P. dosuđen iznos od 330.000,00 dinara na ime imovinsko pravnog zahteva, te je okrivljeni M.T. obavezan da zakonskom zastupniku maloletnih oštećenih – C.P. isplati navedeni novčani iznos u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja.

Presudom Višeg suda u Zrenjaninu 3Kž1 br.31/15 od 25.03.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog, a presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu 2K br.304/14 od 02.02.2015. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog M.T. – advokat K.R., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, konkretno zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP, s tim što iz obrazloženja zahteva proizilazi da je zahtev podneo i zbog povrede odredaba člana 441. stav 3. ZKP, te povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od odgovornosti za izvršena krivična dela ili da preinači pobijane presude u pogledu pravne kvalifikacije tako što će okrivljenog oglasiti krivim za izvršenje produženog krivičnog dela i izreći mu uslovnu osudu.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (člana 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ističe da je pravnosnažnom presudom učinjena povreda odredaba člana 258. stav 4. ZKP, dakle, povreda odredaba člana 441. stav 3. ZKP, na taj način što je zakonskom zastupniku maloletnih oštećenih B.T. i D.T. – njihovoj majci C.P. dosuđen imovinskopravni zahtev u iznosu od 330.000,00 dinara, i pored toga što je prethodno, pravnosnažnom i izvršnom presudom Opštinskog suda u Zrenjaninu P br.2337/2008 od 26.03.2009. godine, koja je postala pravnosnažna dana 18.05.2009. godine, okrivljeni obavezan da na ime izdržavanja svojih maloletnih ćerki B. i D.T. mesečno plaća po 5.000,00 dinara do 15-og u mesecu za tekući mesec.

Naime, odredbom člana 441. stav 3. ZKP, propisano je da se odluka o dosuđenom imovinskopravnom zahtevu ili odluka o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela može pobijati ako je sud ovom odlukom povredio zakonske odredbe.

Odredbom člana 258. stav 4. ZKP, propisano je da će u presudi kojom okrivljenog oglašava krivim sud ovlašćenom licu dosuditi imovinsko pravni zahtev u celini ili delimično, a za višak uputiti na parnični postupak, te da će sud, ukoliko podaci krivičnog postupka ne pružaju pouzdan osnov ni za potpuno ni za delimično utvrđenje, ovlašćeno lice uputiti da imovinskopravni zahtev u celini može ostvariti u parničnom postupku.

Kod činjenice da je u konkretnom slučaju okrivljeni M.T. pravnosnažnom i izvršnom presudom Opštinskog suda u Zrenjaninu P br.2337/2008 od 26.03.2009. godine već obavezan da na ime doprinosa za izdržavanje svojih maloletnih ćerki – B.T. i D.T., plaća mesečno po 5.000,00 dinara do 15-og u mesecu za tekući mesec, te da je zakonski zastupnik maloletnih oštećenih – njihova majka C.P., bila ovlašćena da zahteva izvršenje ove presude, to je prvostepeni sud učinio povredu zakona iz člana 441. stav 3. ZKP u vezi sa članom 258. stav 4. ZKP, na taj način što je zakonskom zastupniku maloletnih oštećenih - njihovoj majci C.P. dosudio imovinskopravni zahtev u iznosu od ukupno 330.000,00 dinara, a što se osnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog. Navedenu povredu učinio je i drugostepeni sud na taj način što je u ovom delu odbio kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenog i prvostepenu presudu u celini potvrdio.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud, nalazeći da su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti u ovom delu osnovani, preinačio pobijane presude u pogledu odluke o imovinskopravnom zahtevu tako što je zakonskog zastupnika maloletnih oštećenih – C.P. u ovom delu uputio na parnični postupak.

Međutim, isti zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu u kojem se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP i na povredu zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP.

U odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP, u zahtevu se ukazuje da je u konkretnom slučaju stvar već pravnosnažno presuđena, obzirom da je okrivljeni do sada dva puta oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. KZ.

Prema stanju u spisima, okrivljeni M.T. je pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu 2K 304/14 od 02.02.2015. godine, protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, oglašen krivim zbog izvršenja dva krivična dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. KZ, i to za radnje učinjene u vremenskom periodu od 10.08.2011. godine do 28.04.2014. godine. Pre donošenja ove presude, okrivljeni je osuđivan u dva navrata zbog izvršenja istog krivičnog dela (iz člana 195. stav 1. KZ), i to presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu 5K br.2091/10 od 06.12.2010. godine i presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu 6K br.217/11 od 16.08.2011. godine, dakle za radnje koje je očigledno izvršio pre 10.08.2011. godine. Stoga se u konkretnom slučaju ne može govoriti o pravnosnažno presuđenoj stvari, kako se to neosnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, obzirom da je prethodnim prsudama okrivljeni oglašen krivim za radnje koje su učinjene pre inkriminisanog perioda navedenog u pravnosnažnoj presudi Osnovnog suda u Zrenjaninu 2K 304/14 od 02.02.2015. godine, a iz kojih razloga je zahtev u ovom delu odbijen kao neosnovan.

Neosnovani su i navodi zahteva kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP i s tim u vezi ističe da je okrivljeni pravnosnažnom presudom morao biti oglašen krivim zbog izvršenja jednog produženog krivičnog dela iz člana 195. stsav 1. u vezi sa članom 61. KZ, a ne zbog izvršenja dva krivična dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. KZ.

Prema izreci pravnosnažne presude, okrivljeni M.T. u vremenskom periodu od 10.08.2011. godine do 28.04.2014. godine, nije davao doprinos za izdržavanje svoje maloletne ćerke – oštećene B.T., niti doprinos za izdržavanje svoje druge maloletne ćerke – oštećene D., kako je to utvrđeno pravnosnažnom i izvršnom presudom Opštinskog suda u Zrenjaninu P br.2337/2008 od 26.03.2009. godine.

Kako je, dakle, navedenom pravnosnažnom i izvršnom presudom Opštinskog suda u Zrenjaninu P br.2337/2008 od 26.03.2009. godine okrivljeni obavezan na izdržavanje dva lica, to je nedavanjem izdržavanja ovim licima izvršio dva krivična dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. KZ.

Naime, zaštitni objekat predmetnog krivičnog dela je lice u čiju korist je ustanovljena obaveza davanja izdržavanja, a u konkretnom slučaju to je dvoje dece okrivljenog.

Kako je odredbom člana 61. stav 2. KZ, propisano da krivična dela upravljena protiv ličnosti mogu činiti jedno produženo krivično delo samo ako su učinjena prema istom licu, što ovde nije slučaj, to u konkretnom slučaju nije ni bilo mesta primeni odredbe člana 61. KZ, kako se to neosnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Iz navedenih razloga, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je i u ovom delu odbijen kao neosnovan.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, a na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2. ZKP u delu u kojem je pravnosnažna presuda preinačena, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                              Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                         Nevenka Važić, s.r.